Presudom Vrhovnog kasacionog suda (Kzz OK 6/2021) od 22. aprila 2021. godine, usvojen je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Darka Šarića, advokata Radoslava Baćevića i Danila Šarića, kao osnovan, pa je u odnosu na ovog okrivljenog, a po službenoj dužnosti primenom odredbe člana 489. stav 2. ZKP, i u odnosu na okrivljene Gorana Sokovića, Željka Vujanovića, Marka Pandrca, Nikole Dimitrijevića, Nenada Novakovića, Boška Nedića, Petra Obradovića, Nebojše Sretenovića, Mihajla Đokovića, Rodoljuba Radulovića, Borislava Tunjića, Milana Milovca, Živka Sibinskog, Darka Tošića, Miloša Cajića i svedoke saradnike AA, BB i VV, i ukinuta pravnosnažna presuda Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 22/19 od 12.06.2020. godine, u osuđujućem delu opisanom u stavu I i III izreke te presude, i predmet u tom delu vraćen Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je našao, da je drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, jer su u postupku donošenja presude povodom izjavljenih žalbi, učestvovale sudije koje su zbog ranijeg odlučivanja o produženju pritvora u istom predmetu, imale izražen stav o postojanju opravdane sumnje da je okrivljeni Darko Šarić izvršio krivično delo, koja procesna uloga predstavlja osnov za njihovo obavezno izuzeće od odlučivanja u postupku po žalbama na prvostepenu presudu.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kod tih sudija formirano je predubeđenje takvog kvaliteta da predstavlja okolnost koja narušava pretpostavku nepristrasnosti sudije, te je u konkretnom slučaju nepristrasnost funkcionalne prirode tih sudija dovedena u pitanje, zbog čega ih je trebalo izuzeti u donošenju drugostepene presude.
Odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je posebno imao u vidu i relevantne odluke Evropskog suda za ljudska prava.
Zahtev za zaštitu zakonitosti
Zahtev za zaštitu zakonitosti, kao vanredni pravni lek propisan je odredbama čl.482-494. Zakonika o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019 i 27/2021 – OUS).
Prema navedenim odredbama:
O dozvoljenosti podnošenja zahteva
Protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u ovom zakoniku.
Protiv odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti ili zbog povrede odredaba postupka koji je pred Vrhovnim kasacionim sudom prethodio njenom donošenju, zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen.
Lica ovlašćena za podnošenje zahteva
Zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac.
Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog. Zahtev se može podneti i nakon što je okrivljeni obuhvaćen aktom amnestije ili pomilovanja ili je nastupila zastarelost, ili je okrivljeni umro, ili je kazna u potpunosti izdržana.
Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Do donošenja odluke suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti lica iz stava 1. ovog člana mogu odustati od zahteva.
Sadržaj zahteva
U zahtevu za zaštitu zakonitosti mora se navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.
Razlozi za podnošenje zahteva
Član 485
Zahtev za zaštitu zakonitosti može se podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju:
1) povređen zakon;
2) primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima;
3) povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.
Povreda zakona u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređena odredba krivičnog postupka ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon.
Zahtev za zaštitu zakonitosti iz razloga propisanih u stavu 1. tač. 2) i 3) ovog člana može se podneti u roku od tri meseca od dana kada je licu (član 483. stav 1.) dostavljena odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.
Zbog povreda ovog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tač. 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.
Nadležnost za odlučivanje o zahtevu
O zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje Vrhovni kasacioni sud.
O zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je podnet zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1), Vrhovni kasacioni sud odlučuje samo ako smatra da je reč o pitanju od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.
b. Postupak po zahtevu
Rešenje o odbacivanju zahteva
Vrhovni kasacioni sud će u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti:
1) ako nije podnet u roku iz člana 485. st. 3. i 4. ovog zakonika;
2) ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4.);
3) ako nema propisan sadržaj (član 484.);
4) ako je podnet zbog povrede zakona koja nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava (član 486. stav 2.).
Rešenje iz stava 1. ovog člana ne mora da sadrži obrazloženje.
Postupanje po zahtevu
Ako Vrhovni kasacioni sud ne odbaci zahtev, sudija izvestilac će dostaviti primerak zahteva javnom tužiocu ili braniocu, a može po potrebi da pribavi obaveštenja o istaknutim razlozima iz člana 485. stav 1. tač. 1) do 3) ovog zakonika.
Ako smatra da bi prisustvo javnog tužioca i branioca bilo od značaja za donošenje odluke, Vrhovni kasacioni sud će ih obavestiti o sednici.
Vrhovni kasacioni sud može, s obzirom na sadržaj zahteva, odrediti da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.
Vrhovni kasacioni sud će svoju odluku sa spisima dostaviti javnom tužiocu, prvostepenom ili apelacionom sudu najkasnije u roku od šest meseci od dana podnošenja zahteva.
Granice ispitivanja zahteva
Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1.), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti.
Ako Vrhovni kasacioni sud nađe da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenog postoje i za kojeg od saoptuženih u pogledu kojeg nije podignut zahtev za zaštitu zakonitosti, postupiće po službenoj dužnosti kao da takav zahtev postoji.
Vrhovni kasacioni sud može povodom zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca ukinuti ili preinačiti odluku samo u korist okrivljenog.
Odlučivanje o zahtevu
Ako Vrhovni kasacioni sud ne odbaci zahtev za zaštitu zakonitosti (član 487.), u sednici veća će zahtev odbiti ili usvojiti.
Presuda o odbijanju zahteva
Vrhovni kasacioni sud će presudom odbiti zahtev za zaštitu zakonitosti kao neosnovan, ako utvrdi da ne postoji razlog na koji se podnosilac poziva u zahtevu.
Ako je zahtev podnet zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) koja je neosnovano isticana u postupku po redovnom pravnom leku, a Vrhovni kasacioni sud prihvati razloge koje je dao žalbeni sud, obrazloženje presude će se ograničiti na upućivanje na te razloge.
Presuda o usvajanju zahteva
Vrhovni kasacioni sud će po usvajanju zahteva za zaštitu zakonitosti doneti presudu kojom će prema prirodi povrede:
1) ukinuti u celini ili delimično prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vratiti na ponovnu odluku organu postupka ili na suđenje prvostepenom ili apelacionom sudu, s tim da može narediti da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.
2) preinačiti u celini ili delimično prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku;
3) ograničiti se samo na to da utvrdi povredu zakona.
Ako organ postupka koji je odlučivao o redovnom pravnom leku nije bio ovlašćen po odredbama ovog zakonika da otkloni povredu koja je učinjena u pobijanoj odluci ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju, a Vrhovni kasacioni sud po usvajanju zahteva za zaštitu zakonitosti podignutog u korist okrivljenog nađe da je zahtev osnovan i da radi otklanjanja učinjene povrede zakona treba ukinuti ili preinačiti pobijanu odluku, ukinuće ili preinačiti i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku iako njome nije povređen zakon.
Utvrđujuća presuda
Vrhovni kasacioni sud će presudom utvrditi da postoji povreda zakona ne dirajući u pravnosnažnost odluke ako usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podnet na štetu okrivljenog.
Postupanje na novom glavnom pretresu
Ako je pravnosnažna presuda ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje, za osnovu će se uzeti ranija optužnica ili onaj njen deo koji se odnosi na ukinuti deo presude.
Sud je dužan da izvede sve procesne radnje i da raspravi pitanja na koja mu je ukazao Vrhovni kasacioni sud.
Pred prvostepenim, odnosno apelacionim sudom, stranke mogu isticati nove činjenice i podnositi nove dokaze.
Pri izricanju nove presude, sud je vezan zabranom propisanom u članu 453. ovog zakonika.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com
Izvor: Sajt Vrhovnog kasaciono suda (www.vk.sud.rs).