Pretplatne karte za prevoz do posla i nazad će kao i do sada zaposleni sami kupovati ako žele. Firme su dužne da im novac mesečno uplaćuju u te svrhe, a oni mogu da ga upotrebe i za neki drugi alternativni prevoz.
Ministarstvo finansija, međutim, smatra da su naknade nedokumentovan rashod preduzeća koji se ne priznaje u poreske svrhe i da zaposleni nemaju, kao do sada, pravo na poresko oslobađanje ukoliko nemaju verodostojnu ispravu kao što je fiskalni račun da su zaista kupovali karte, a po poslednjem predlogu i spisak zaposlenih.
Na poslednjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta Ministarstvo finansija dalo je ovo mišljenje, koje su predstavnici sindikata odbili i tražili da se ova oblast reguliše na drugačiji način, odnosno kao i ranijih godina.
Savez samostalnih sindikata Srbije naglašava da niko ne može da uslovljava zaposlene čime će ići na posao niti oni treba da pravdaju troškove.
Na ovaj način se favorizuje monopol jednog prevoznika, a ipak, ne dešava se sve samo u Beogradu.
Prema navodima Sindikata, u Kragujevcu javni prevoz radi do 20 časova, pa zaposleni koji rade drugu smenu ne mogu da ga koriste.
Sindikat naglašava, da to znači da moraju da koriste alternativne prevoze. Predlog da se prilažu fiskalni računi o drugačijem prevozu je besmislen, te da je to ogromna papirologija, a takođe, zašto bi neko i uslovljavao da se sipa benzin odjednom za 3.200 dinara, koliko je cena mesečne markice u Beogradu.
Ovu praksu da radnici dobijaju samo pretplatne karte, a ne novac, uvela je krajem prošle godine gradska vlast u Beogradu. Tada je u zvaničnom dokumentu koji je dostavljen beogradskim opštinama, preporučeno da se zaposlenima isključivo daju “busplus” karte za prevoz i da će oni koji ne budu postupali po navedenoj preporuci biti sankcionisani, tj. neće moći da povlače sredstva iz budžeta kapitalnih investicija i neće se razmatrati njihovi predlozi za produženje linija javnog gradskog prevoza.
Član 118 Zakona o radu, međutim, propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Svako drugo odstupanje bi bilo moguće samo uz saglasnost zaposlenog.
To znači da posebni kolektivni ugovori ili drugi opšti akti ne bi trebalo da sadrže odredbe koje uskraćuju mogućnost izbora. Kada je to moguće, uvek je poželjno i najjednostavnije obezbediti prevoz za dolazak i odlazak sa rada kupovinom mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju ili isplatom u gotovom novcu u visini cene mesečne pretplatne karte.
Izvor: Izvod iz Zakona preuzet iz programa “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
Izvor: Sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije (www.sindikat.rs).