‘
Uopšte o nalelu oportuniteta
Načelo legaliteta jedno je od osnovinih naleča krivičnog postupka i ono podrazumeva dužnost- pravo i obavezu javnog tužioca da preduzme krivično gonjenje kad postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo određeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Pored gonjenja učinioca krivičnog dela od strane javnog tužioca, zakon – za određena krivična dela, predviđa gonjenje i od strane privatnog tužioca ili po predlogu oštećenog, i to je uvek, u svakom pojedinačnom slučaju izričito označeno; stoga kad takve otnake nema, znači da javni tužilac preduzima gonjenje.
Za razliku od načela legaliteta krivičnog gonjenja, načelo oportuniteta je suprotan princip koji znači da krivično gonjenje ne mora biti obavezno preduzeto iako su ispunjeni svi traženi uslovi koji proizilaze iz načela legaliteta krivičnog gonjenja, već se shodno proceni celishodnosti krivičnog gonjenja u određenom slučaju gonjenje može ali ne mora preduzeti. Međutim, ovo načelo ne daje ovlašćenje javnom tužiocu da proizvoljno, po svom nahođenju odlučuje o gonjenju ili negonjenju učinioca dela. Javni tužilac je i tu, kao zaštitnik javnog interesa, ipak vezan određenim, ne bi se moglo reći pravilima, već više obzirima. Obzire celishodnosti javni tužilac mora da ceni sa stanovišta javnog interesa, odnosno da odluči da li je u javnom interesu da se učinilac krivično goni ili ne goni. Znači, da je javni tužilac i po načelu oportuniteta obavezan da krivično goni kad se steknu zakonske pretpostavke za pokretanje krivičnog postupka ako je to prema okolnostima slučaja u javnom interesu. Iz ovako određenog pojma načela oportuniteta, sledi da se ono primenjuje samo na krivična dela koja goni javni tužilac. Za oštećenog gde je prisutan privatni interes važi načelo dispozitivnosti.
Primena načela oportuniteta u postupku prema maloletnicima
Za razliku od redovnog, opšteg krivičnog postupka, krivična procedura prema maloletnicima se odlikuje nizom specifičnosti. U postupku prema maloletnicima ne važe, ili se bitno modifikuju određena načela, a veći značaj dobijaju neki drugi principi, koji ili uopšte ne postoje u opštem krivičnom postupku, ili nemaju onakav značaj kakav ostvaruju u postupku prema maloletnicima, kao što je to slučaj i sa načelom oportuniteta krivičnog gonjenja.
Javni tužilac za maloletnike, kao jedini ovlašćeni za pokretanje krivičnog postupka prema maloletnicima, može, iako postoje dokazi da je maloletnik učinio krivično delo, da ne pokrene postupak prema njemu.
Načelo oportuniteta, kod pokretanja krivičnog postupka prema maloletnim učiniocima krivinih dela, konkretizovano je čl.58. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.
Naime, navedeni članom predviđena je mogućnost javnog tužioca za maloletnike da:
1) ne zahteva pokretanje krivičnog postupka iako postoje dokazi iz kojih proizilazi osnovana sumnja da je maloletnik učinio krivično delo i to za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna odluči, ako smatra da ne bi bilo celishodno da se vodi postupak prema maloletniku s obzirom na prirodu krivičnog dela i okolnosti pod kojima je učinjeno, raniji život maloletnika i njegova lična svojstva. Radi utvrđivanja ovih okolnosti javni tužilac za maloletnike može zatražiti obaveštenje od roditelja, usvojoca, odnosno staraoca maloletnika, drugih lica i ustanova, a kad je to potrebno, može ova lica i maloletnika pozvati radi neposrednog obaveštavanja. Takođe, tužilac može zatražiti mišljenje od organa starateljstva o celishodnosit pokretanja postupka prema maloletniku, a može prikupljanje tih podataka poveriti stručnom licu (socijalnom radniku, psihologu, pedagogu, specijalnom pedagogu i dr.), ako ga ima u javnom tužilaštvu. Ako je za donošenje ove odluke potrebno ispitati lična svojstva maloletnika, javni tužilac za maloletnike može, u sporazumu sa organom starateljstva, uputiti maloletnika u prihvatilište za decu i omladinu ili vaspitnu ustanovu, ali najduže do trideset dana. U najvećem broju slučajeva odluci tužioca o nepokretanju postupka prethodi mišljenje organa starateljstva da je pokretanje postupka necelishodno.
2) kad je izvršenje kazne ili vaspitne mere u toku, može odlučiti da ne zahteva pokretanje krivičnog postupka za drugo krivično delo maloletnika, ako s obzirom da težinu tog krivičnog dela, kao i na kaznu, odnosno vaspitnu meru koja se izvršava, ne bi imalo svrhe vođenje postupka i izricanje krivične sankcije za to delo.
Kada tužilac donese odluku da ne zahteva pokretanje krivičnog postupka prema maloletniku, u tom slučaju ovakva njegova odluka je podložna kontroli od strane veća neposredno višeg suda. Naime, o svojoj odluci javni tužilac za maloletnike je dužan da obavesti, uz navođenje razloga, u roku od osam dana od prijema obaveštenja organ starateljstva i oštećenog, koji mogu u roku od osam dana zahtevati od veća za maloletnike neposredno višeg suda da odluči o pokretanju postupka. Takođe, javni tužilac za maloletnike je dužan da o nepokretanju krivičnog postupka prema maloletniku obavesti i organ unutrašnjih poslova, ako je taj organ podneo krivičnu prijavu.
Odluku o nepokretanju postupka prema maloletniku iz čl.58.st.1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica javni tužilac za maloletnike može usloviti pristankom maloletnika i njegovih roditelja, usvojioca ili staraoca, kao i spremnošću maloletnika da prihvati i ispuni jedan ili više vaspitnih naloga iz čl.7.st.1.tač.1. tač.1 – 3. navedenog zakona.
Javni tužilac za maloletnike prijavu, odnosno predlog oštećenog za pokretanje postupka, može odbaciti i, ako maloletnik delimično ispuni preuzeti vaspitni nalog, ukoliko nađe da pokretanje postupka, s obzirom na prirodu krivičnog dela i okolnosti pod kojima je učinjeno, raniji život maloletnika, njegova lična svojstva i razloge neispunjenja pruzetog vaspitnog naloga u potpunosti, ne bi bilo celishodno.
Predlog javnog tužioca za maloletnike da se prema maloletniku obustavi postupak
Javni tužilac za maloletnike ovaj predlog podnosi sudiji za maloletnike zasnivajući svoju odluku na dva alternativna osnova (čl.70. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica):
1) kada po njegovoj oceni postoji neki od opštih razloga za obustavu pripremnog postupka (npr. nepostojanje dokaza, zastarelost krivičnog gonjenja, ako delo za koje se maloletnik goni nije krivično delo itd.),
2) kada po njegovoj oceni dalje krivično gonjenje maloletnika nije celishodno, jer se radi o jednom od dva slučaja kada se inače može postupiti prema načelu oportuniteta krivičnog gonjenja, odnosno u pitanju je:
a) krivično delo za koja je propisana kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna, ako smatra da ne bi bilo celishodno da se vodi postupak prema maloletniku s obzirom na prirodu krivičnog dela i okolnosti pod kojima je učinjeno, raniji život maloletnika i njegova lična svojstva.
b) slučaj kad je izvršenje kazne ili vaspitne mere u toku, može odlučiti da ne zahteva pokretanje krivičnog postupka za drugo krivično delo maloletnika, ako s obzirom da težinu tog krivičnog dela, kao i na kaznu, odnosno vaspitnu meru koja se izvršava, ne bi imalo svrhe vođenje postupka i izricanje krivične sankcije za to delo.
Ako se sudija za maloletnike ne složi sa ovakvim predlogom javnog tužioca za maloletnike, zatražiće u roku od tri dana, da o tome odluči veće za maloletnike višeg suda, koji svoju odluku donosi po saslušanju nadležnog javnog tužioca za maloletnike. Kada veće za maloletnike ne usvoji predlog tužioca da se postupak obustavi, postupak se prema maloletniku nastavlja, a javni tužilac za maloletnike mora učestvovati u daljem toku postupka.
Javni tužilac za maloletnike može samostalno da odlučuje o oportunitetu krivičnog gonjenja sve dok nije podneo zahtev za pokretanje pripremnog postupka prema maloletniku sudiji za maloletnike nadležnog suda, a posle podnošenja tog zahteva, on može samo staviti predlog sudiji za maloletnike da obustavi postupak.
Postupak pred većem za maloletnike i obustava postupka iz razloga celishodnosti
Veće za maloletnike nije vezano predlogom javnog tužioca za maloletnike, prilikom odlučivanja da li će prema maloletniku izreći kaznu maloletničkog zatvora ili vaspitnu meru. Sednica veća za maloletnike se uvek okončava rešenjem, a glavni pretres u postupku prema maloletnicima može se okončati, kako rešenjem tako i presudom.
Presuda se donosi jedino kada se maloletniku izriče maloletnički zatvor, a rešenje se donosi:
-kada se prema maloletniku obustavlja postupak
-te kada se maloletniku izriče vaspitna mera.
Rešenje o obustavi postupka veće za maloletnike donosi u dva slučaja:
-kada nađe postojanje bilo kojeg razloga iz kojeg se inače u opštem krivičnom postupku donosi odbijajuća ili oslobađajuća presuda, te
-kada oceni da nije celishodno izreći maloletniku ni kaznu, niti vaspitnu meru.
U ovom slučaju se obustava postupka zasniva na razlozima celishodnosti krivičnog gonjenja i predstavlja takođe jedan vid zakonskog mehanizma za izbegavanje klasičnog načina rešavanja krivičnog predmeta.
Veće za maloletnike se najčešće opredeljuje za obustavu postupka prema maloletniku onda kada takav predlog iznese organ starateljstva, mada nisu retki ni slučajevi kada veće to čini i bez obzira na predlog navedenog organa.
Načelo oportuniteta krivičnog gonjenja je tradicionalni deo krivičnog postupka prema maloletnicima, u kome ima i svoj najveći izražaj zbog specifičnosti samog postupka, odnosno predmeta njegovog regulisanja. Naime, u pitanju su maloletnici prema kojima je zbog njihovog uzrasta, pored procesnog zakonodavstva propisano i posebno materijalno zakonodavstvo.