Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija izjavio je danas da je sistem vanzavodskih sankcija za relativno kratko vreme napredovao i sada čini 20 procenta od ukupnog broja izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji.
Prema njegovim navodima, reč je o značajnom porastu budući da su alternativne sankcije 2016. godine činile tek 9,7 procenata od ukupnog broja krivičnih sankcija“, rekao je Carević na naučno-stručnom skupu „Alternativne sankcije i mere u kaznenom pravu.
On je rekao da se u ovom trenutku pod nadzorom Odeljenja za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera nalazi 2810 lica, od čega najviše ima onih koji se nalaze na izvršenju kućnog zatvora i kućnog pritvora sa ili bez elektronskog nadzora i to 2470 lica.
Ukazao je na brojne prednosti alternativnih sankcija poput uspešnije reintegracije osuđenih u društvo, nastavka školovanja i radnog odnosa, očuvanja porodice, rasterećenja smeštajnih kapaciteta u zatvorima što donosi ogromnu uštedu novca.
Istakao je da je Ministarstvo pravde u potpunosti posvećeno uspostavljanju moderne i efikasne povereničke službe i u tom cilju je u proteklih nekoliko godina postignut evidentan napredak u tehničkom segmentu, organizacionoj strukturi i administrativnim kapacitetima.
S tim u vezi, isti je naveo da Uprava od 2019. godine ima unapređen sistem elektronskog nadzora koji uz nov informacioni sistem vođenja dosijea u velikoj meri olakšava rad zaposlenih u povereničkim kancelarijama.
Da se podsetimo, alternativne krivične sankcije su zakonom predviđene represivne mere koje se primenjuju kao zamena kazni zatvora, s ciljem suzbijanja kriminaliteta, prema učiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predviđeno kao krivično delo, na osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivičnog postupka, a prilikom čijeg izvršenja je neophodno vršenje nadzora od strane za to nadležnog organa.
U alternativne krivične sankcije kod nas spadaju: kazna zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje (tzv. kućni zatvor), kazna rada u javnom interesu i kazna oduzimanje vozačke dozvole. Pored navedenih kazni, jedna mera upozorenja pripada ovom tipu sankcija – uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom, kao i jedna hibridna mera, kvazisankcija – poravnanje učinioca i oštećenog.
Takozvani kućni zatvor propisan je odredbom čl. 45. st. 3-5. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019). Kazna rada u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvlole, propisani su odredbom čl.52. i 53. Krivičnog zakonika, dok je uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom propisana odredbom čl.71-76. Krivičnog zakonika. Poravnanje učinioca i oštećeno propisano je odredbom čl.59. Krivičnog zakonika.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Sajt Ministarstva pravde Republike Srbije (www.mpravde.gov.rs).