Primena ZKP-a od 1. oktobra izazvaće velike probleme u praksi sudova i tužilaštava, pa će zakonik ubrzo biti zamenjen novim, ocenjuje dr Milan Škulić.
Da bi sve sudije, tužioci i advokati mogli lakše da se snađu u pravilima novog Zakonika o krivičnom postupku, koji će se od 1. oktobra primenjivati za sva krivična dela, a ne samo u slučajevima organizovanog kriminala i ratnih zločina, koristiće im „Vodič za primenu novog Zakonika o krivičnom postupku” sa obrascima, detaljnom analizom i uputstvima vrhunskih stručnjaka u ovoj oblasti – zamenika republičkog tužioca dr Gorana Ilića i profesora Pravnog fakulteta u Beogradu dr Milana Škulića.
Oni su poslednjih nekoliko godina kritikovali nacrt i tekst novog zakonika. Objavili su dve knjige u kojima su u objašnjavali zbog čega su nova rešenja loša i teško primenjiva u praksi – „Novi ZKP ” reforma u stilu: jedan korak napred dva koraka nazad” i „Novi ZKP – kako je propala reforma i šta da se radi”. Da li su sada promenili mišljenje, pitamo profesora Škulića.
– Mi i sada mislimo da je novi ZKP izuzetno loš zakonski tekst i da će njegova primena od 1. oktobra u svim sudovima neminovno biti skopčana s velikim problemima. Izvesno je da on neće doprineti ni pravičnijem a verovatno ni bržem krivičnom postupku. Nekadašnje istražne sudije posebnog odeljenja za organizovani kriminal, koje se sada zovu „sudije za prethodni postupak”, tvrde da je sudska istraga bila brža i efikasnija od tužilačke – kaže Škulić.
On nije u načelu protiv tužilačke istrage, već protiv koncepta takve istrage kakav je predviđen novim zakonikom.
– Međutim, bolje je imati i loš zakon nego nikakav. Od davnina važe pravila: strog zakon – ipak zakon (dura lex sed lex) i loš zakon – ipak zakon. Zato je i svrha ovog priručnika da se olakša primena tog zakonika, dok eventualno ne sazri svest i ne dođe vreme da se on radikalno poboljša ili da se zameni potpuno novim i boljim zakonikom – kaže dr Milan Škulić.
Ministarstvo pravde je to već pokušalo – formiralo je radnu grupu za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama ZKP-a. Škulić je bio predsednik te grupe, koju su činili svi vodeći profesori krivičnog procesnog prava u Srbiji (Stanko Bejatović, Vojislav Đurđić i Tatjana Lukić), zatim državni sekretar ministarstva Danilo Nikolić i iskusne sudije i tužioci, među kojima je i Goran Ilić, kao i dvojica vrhunskih advokata, Veljko Delibašić i Jugoslav Tintor.
– Ta grupa je napravila tekst s vrlo obimnim izmenama, koji su eksperti Saveta Evrope i stručnjaci Oebsa pozitivno ocenili. Stajao je i formalno na sajtu Ministarstva pravde kao zakonski predlog i poslat je na mišljenje drugim ministarstvima koja su se o njemu pozitivno izjasnila. Međutim, ipak je on na kraju povučen iz procedure, pa je loš osnovni tekst ZKP-a samo minimalno tehnički promenjen. Pretpostavljam da se ministarstvo na to odlučilo smatrajući da je ipak rizično da se velikim promenama praktično menja i koncepcija novog zakonika. Moguće da je i da ovo ministarstvo nije želelo da deli odgovornost s ranijim ministarstvom, koje je zapravo „izrodilo” novi zakonik, ako se u praksi, kada počne njegova celovita primena, pokaže da je to veoma manjkav tekst i da će brzo morati da bude zamenjen boljim zakonikom – kaže dr Škulić.
Još jedan mogući razlog što se odustalo od Zakona o izmenama i dopunama ZKP-a je taj što su „neki strani donatori uložili velika sredstva u obuku pravosudnih kadrova za primenu novog zakonika ali i prethodno za njegovu izradu, pa verovatno sada nije najprikladnije da se on radikalno promeni pre početka celovite primene”, navodi profesor.
Vreme će pokazati, počev od 1. oktobra ove godine, kakva je sudbina dugo najavljivanog i žestoko kritikovanog Zakonika o krivičnom postupku.
– Većina stručnjaka za krivično procesno pravo u Srbiji potpuno je uverena da će ZKP vrlo brzo morati da se bitno menja ili da se zameni potpuno novim zakonikom, jer je zaista prepun ne samo koncepcijskih grešaka i potencijalnih protivustavnosti, već sadrži i neke vrlo očigledne pravno-tehničke greške, pa i skoro bizarne norme. Ponešto od toga može čak i da zasmeje stručnjake, kao što je pravilo da se „od optuženog koji je osuđen za krivično delo protiv polne slobode, učinjeno sa umišljajem, obavezno uzima DNK uzorak radi čuvanja u DNK bazi podataka”. Jer, studenti druge godine Pravnog fakulteta uče da se sva krivična dela protiv polne slobode mogu učiniti samo sa umišljajem. Ne može se zamisliti silovanje iz nehata – objašnjava naš sagovornik.
Sam glavni pretres svodi se na dokazni dvoboj stranaka, a to su tužilac i optužni, koji može, ali ne mora uvek imati branioca, jer je obavezna odbrana propisana samo za teža krivična dela, zaprećena kaznom težom od osam godina zatvora
– To je potpuno besmisleno kada znamo da su optuženi većinom pravni laici, često i polupismeni. Ako je sud pasivan u izvođenju dokaza, slabe su šanse takvog optuženog u odnosu na tužioca – kaže dr Škulić.
Nije dobra ni odredba koja kaže da su dopuštena sugestivna pitanja tokom unakrsnog ispitivanja.
– Takva odredba objašnjena je potrebom da postoji ravnoteža između stranaka jer se pretpostavlja da je ona stranka koja je vršila osnovno ispitivanje imala prethodni kontakt sa svedokom i na izvestan način ga pripremala za svedočenje. Koliko je ovo besmislena logika, jasno je ako se zna da je jedan od razloga za pritvaranje okrivljenog, takozvana koluziona opasnost – postojanje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni na slobodi mogao da ometa krivični postupak time što bi uticao na svedoke – objašnjava profesor Škulić lavirinte krivičnog postupka.
Izvor: Politika