Savet za borbu protiv korupcije dostavio je 20. januara 2020. godine Vladi Republike Srbije Izveštaj o svrsishodnosti, kontroli i realizaciji javnih nabavki u Srbiji. Izveštaj je dostavljen i Generalnom sekretarijatu Vlade RS kao i Upravi za javne nabavke.
Prema izveštajima Uprave za javne nabavke, u Srbiji se svake godine registruju javne nabavke na koje se primenjuje Zakon o javnim nabavkama, u vrednosti od nekoliko milijardi evra. Posmatrano po godinama ta vrednost je iz godine u godinu veoma rasla, (od 1,5 milijardi evra u 2003. godini do 3,4 milijarde evra u 2018. godini).
Najveće vrednosti registrovanih javnih nabavki odnose se na republička i lokalna javna preduzeća, među kojima je na prvom mestu Elektroprivreda Srbije.
Kao što je Savet već naveo, Uprava za javne nabavke u svojim izveštajima pruža podatak o registrovanim (ugovorenim) javnim nabavkama, ali ne i podatak o stvarnoj realizaciji ugovorenih nabavki. Naime, nije poznato da li su po tim ugovorima u celosti isporučene robe i usluge i da li je u ugovorenom roku u skladu sa ugovorenom cenom izvršeno plaćanje od strane naručioca. Takođe, nije poznato da li je bilo promena ugovora i da li je prilikom promene poštovan Zakon o javnim nabavkama. Na osnovu ovih činjenica može se zaključiti da ne postoji podatak koliko se u Republici Srbiji potroši javnih sredstava po osnovu nabavki dobara i izvršenih usluga i radova.
Činjenica, da velika javna preduzeća koja nisu restrukturirana, angažuju najviše sredstava po osnovu nabavki i da ne postoji ni interna ni eksterna kontrola svrsishodnosti tih troškova, upućuje na zaključak da država na godišnjem nivou zbog toga trpi nesagledivu štetu.
Nekoliko izmena Zakona o javnim nabavkama nisu rešile problem kontrole trošenja javnih sredstava. Određene izmene u samom postupku sprovođenja javnih nabavki sigurno mogu doprineti da taj postupak bude kraći, ali ne znači da je predmetna nabavka svrsishodna, transparentna i odabrana u najkonkurentnijem postupku.
Uprava za javne nabavke, a novim Zakonom umesto Uprave Kancelarija za javne nabavke, ne opravdava svrhu postojanja ako nema kapacitet da umesto što evidentira podatke koje dostavljaju naručioci iste i ozbiljnije kontroliše. Koliko je vršen ozbiljan nadzor nad sprovođenjem postupaka javnih nabavki dovoljno pokazuje podatak da su za to angažovana tri izvršioca u Grupi za nadzor.
Uprava ne snosi odgovornost za podatke koje dostavljaju naručioci, kada se radi o njihovoj potpunosti i tačnosti, kao što i ne sankcioniše naručioce koji podatke uopšte ne dostavljaju.
Imajući u vidu, da su u skladu sa Zakonom, naručioci odgovorni za tačnost podataka koje dostavljaju Upravi i ne samo to, već i za uspešno i zakonito sprovođenje postupka javnih nabavki, postavlja se pitanje ko vrši kontrolu postupaka javnih nabavki koju sprovode naručioci.
U odgovorima koje je dobio Savet može se videti da to u ozbiljnoj meri ne rade ni Državna revizorska institucija ni Budžetska inspekcija. Pored toga što ne postoji eksterna kontrola nije uspostavljen ni sistem interne finansijske kontrole, koja bi podrazumevala i odgovornost rukovodilaca kod naručilaca, ne samo prekršajnu već i krivičnu.
Novim Zakonom o javnim nabavkama i to čl. 179., Kancelarija za javne nabavke treba da sprovodi monitoring nad primenom propisa o javnim nabavkama i kada na osnovu monitoringa uoči nepravilnosti u primeni propisa o javnim nabavkama podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, zahtev za zaštitu prava, ili obaveštava o tome drugi nadležni organ podnoseći krivičnu prijavu.
Sam nadzor i monitoring nad sprovođenjem postupka javnih nabavki veoma su važni, ako su uspostavljeni ne forme radi, već da suštinski pomognu nadležnim institucijama.
U ogromnom broju podataka koje dobija Uprava, a ubuduće Kancelarija za javne nabavke, jako je važno koliki broj izvršilaca te podatke u delu nadzora i monitoringa obrađuje, koliko su edukovani i stručni i koje zaključke će doneti. Takođe, svakako je najvažnije da nadležne institucije kojima se ti zaključci dostavljaju po njima i postupaju.
Uočivši niz problema u postupcima javnih nabavki, a pre svega da nisu transparentne i kontrolisane, što stvara prostor za ogromnu korupciju, imajući u vidu vrednosti merene milijardama evra na godišnjem nivou Savet je dao i određene preporuke, kako bi se sistem javnih nabavki unapredio.
Izvor: sajt Saveta za borbu protiv korupcije (www.antikorupcija-savet.gov.rs)
Izvor: izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a