Fiskalni savet ocenjuje da su kvantitativni srednjoročni ciljevi Vlade – deficiti od 3% BDP-a u periodu 2025-2027. i 2,5% BDP-a u 2028. godini, uz blago smanjenje učešća javnog duga u BDP-u – dostižni i ne ugrožavaju makroekonomsku stabilnost zemlje. Projekcije javnih prihoda i rashoda su, u načelu, kredibilno postavljene. Ipak, najveći nedostatak Fiskalne strategije jeste to što ona ne nudi dovoljno dobre odgovore na ključne strukturne slabosti javnih finansija Srbije. Ovo se pre svega odnosi na netransparentno upravljanje ogromnim javnim investicijama (projekat EKSPO 2027 i program “Skok u budućnost“), izostanak dubinskih reformi sistema zarada u javnom sektoru i nedovoljno ambiciozne planove za restrukturiranje javnih preduzeća u energetskom sektoru. Takođe, važne sektorske politike, poput poljoprivredne i socijalne, su zanemarene, pri čemu se u ovim oblastima čak predviđa relativno smanjenje izdataka u srednjem roku.
Podsećamo da su. Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019 i 92/2023), omogućeni izuzeci od premene Zakona ali i znatno viši pragovi za primenu istog, pa tako u čl. 27. stoji:
„Pragovi do kojih se zakon ne primenjuje
Član 27.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:
1) nabavku dobara, usluga i sprovođenje konkursa za dizajn, čija je procenjena vrednost manja od 1.000.000 dinara i nabavku radova čija je procenjena vrednost manja od 3.000.000 dinara;
2) nabavku dobara, usluga i sprovođenje konkursa za dizajn, čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara, za potrebe diplomatskih misija, diplomatsko-konzularnih predstavništava i obavljanje drugih aktivnosti Republike Srbije u inostranstvu, kao i na nabavku radova za te potrebe čija je procenjena vrednost manja od 650.000.000 dinara;
3) nabavku društvenih i drugih posebnih usluga iz člana 75. ovog zakona čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara kada nabavku sprovodi javni naručilac, odnosno manja od 20.000.000 dinara kada nabavku sprovodi sektorski naručilac.
U slučaju iz stava 1. ovog člana primenjuju se načela ovog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke.“
Fiskalna strategija osvrće se i na potrebu da se reformiše sistem javnih nabavki, ali ključni problemi još nisu prepoznati. Zakonski okvir u ovoj oblasti u Srbiji u velikoj meri usklađen sa normativima u razvijenim zemljama. Međutim, problem u praksi je to što se veliki deo nabavki još uvek realizuje mimo (dobrih) propisa, tačnije uz izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama po različitim osnovama. Tako je, primera radi, u 2023. godini vrednost ugovora na koje se ne primenjuje Zakon premašila 7 mlrd .evra, što je ne samo dotadašnji apsolutni već i relativni rekord, imajući u vidu da su se izuzete nabavke popele na oko 50% ukupne vrednosti ugovora zaključenih tokom godine. Najčešći osnov za izuzeće bili su bilateralni ugovori sa drugim zemljama, a na probleme koje bilateralno ugovaranje (u domenu infrastrukturnih projekata) može da donese Fiskalni savet detaljno je ukazao u studiji iz juna 2024. godine. Dalje, udeo tendera sa samo jednom ponudom je još uvek relativno visok (oko 50%), dok je prosečan broj ponuda po tenderu pao sa 3 u 2017. na skromnih 2,4 u 2023. godini. Priroda pomenutih slabosti je takva da njihovo otklanjanje zahteva dubinsku reformu i političku volju da se ona sprovede – usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije koje se navodi u Strategiji može da pomogne, ali nije od presudnog značaja za efikasnost ovog sistema.
Poređenja radi, u 2019. godini nabavke koje su izuzete iz zakona bile su značajno manje i iznosile su 1,2 mlrd evra.
Iz Mišljenja na Nacrt Fiskalne strategije za 2026. sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu.
Izvor: sajt Fiskalnog saveta Republike srbije (www.fiskalnisavet.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.