U Akcionim planovima navodi se pretresanje mreža osnovnih, srednjih škola i fakulteta, uvođenje majstorskog obrazovanja, ukidanje specijalizovanih osnovnih škola, registrovanje svih predškolskih ustanova…
Prema planovima prosvetnih vlasti, od ovog meseca počinju najobimnije promene u obrazovnom sistemu Srbije, sudeći prema dokumentu „Akcioni planovi za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja Srbije do 2020. godine”, koji je „Politika” dobila nakon jučerašnje sednice Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS). U ovom dokumentu je na 305 stranica detaljno opisan plan akcija koje će se sprovoditi u vrtićima, školama i na fakultetima, sa vremenskim rokovima i opisima akcija.
Najveći broj promena trebalo bi da započne ovog meseca i to – pretresanjem mreža osnovnih, srednjih škola, kao i visokoškolskih ustanova. U ovoj godini bi trebalo da počne razvijanje novog modela finansiranja po učeniku, uvođenje majstorskog obrazovanja, ukidanje specijalizovanih osnovnih škola, registrovanje svih predškolskih ustanova i institucija za obrazovanje odraslih…
Ovi planovi će, uprkos dobrim željama, po svemu sudeći morati da sačekaju barem još mesec dana, jer njih prvo mora da usvoji Vlada Srbije. Naime, iako je vlada usvojila strategiju obrazovanja još pre dve godine, akcioni planovi su tek sad stigli na dnevni red. Ministarstvo prosvete je zatražilo mišljenje NPS-a o ovom dokumentu, čiji članovi će se o njemu izjasniti u naredna dva dana.
Ono što je najveća mana ovih planova, a kako su juče rekli i članovi NPS-a, jeste loše urađena finansijska konstrukcija – za većinu se ne navodi kolika će sredstva biti potrebna. Konkretni novčani iznosi navedeni su svega nekoliko puta i oni se najčešće kreću oko 10.000 evra, ali ima i onih koji će državu koštati 48.000 ili 100.000 evra.
– Vremenski okviri su nerealni, neki su potpuno deplasirani. Loše je urađena finansijska procena, ne vidi se jasno koliko je para potrebno za određene poteze. Iznenadilo me je što se za visoko obrazovanje predviđa čak 58 akcija, a za predškolsko, osnovno i srednje, zajedno, tek desetak, da ne govorimo da su neke akcije nepotrebne, poput rangiranja studijskih programa na osnovu mišljenja poslodavaca – ocenjuje profesor dr Desanka Radunović, predsednica NPS-a.
Profesor dr Bora Kuzmanović slaže se sa ovom ocenom: akcioni planovi stižu sa dve godine zakašnjenja; dok se izmenja još koji ministar obrazovanja, eto nama 2020. pred nosom…
– Vaspitači Srbije žale što nisu bili uključeni u izradu ovog dokumenta iako smo imali obećanje Ministarstva prosvete – kaže Marina Arizanović, predstavnik Saveza udruženja vaspitača Srbije u NPS-u. Ona ipak pozdravlja najavljenu akreditaciju predškolskih ustanova, jer kaže da je danas takvo stanje da mnoge ustanove rade bez dozvola, bez uslova, nigde nisu registrovane, a u njima je mnogo dece.
Dr Dragan Denić, profesor Elektronskog fakulteta u Nišu, skreće pažnju da bi bilo pogrešno da jednom strategijom ukidamo škole u pojedinim krajevima samo zato što se smanjio broj dece, jer država mora da vodi računa o tome da su migracije privremenog karaktera i da ne dozvoli da nam delovi teritorije, posebno na jugu, ostanu trajno prazni.
– Naravno da će vlada voditi računa o demografskim kretanjima kada je u pitanju gašenje škola – izričit je državni sekretar u Ministarstvu prosvete Muhedin Fijuljanin.
On kaže da je u jednom dokumentu nemoguće da se nađu odgovori za sve probleme u obrazovanju, kojih evidentno ima, ali da se negde mora početi. Na komentare vezane za nejasne finansije, Fijuljanin odgovara da nismo smeli da preciziramo novčane iznose za pojedine aktivnosti, jer to zavisi od finansijske moći zemlje. Bilo bi nerealno, dodaje državni sekretar, da se napiše da planiramo izgradnju 10 škola, ako se pokaže da ima sredstava samo za dve i po, kakav je bio slučaj u prošloj godini.
Da li je ovo zaista račun bez krčmara i da li je ove planove vreme pregazilo, kako kaže profesor dr Stevan Stanković, znaće se odmah po formiranju Vlade Srbije.
Izvor: Politika.
