Odredbama Zakona o parničnom postupku koje uređuju pravni institut oslobađanja od plaćanja troškova postupka (članovi 168-173), izričito nije predviđen rok u kojem stranka može podneti predlog za oslobađanje od plaćanja troškova postupka. Takav rok nije izričito predviđen ni odredbama Zakona o sudskim taksama o oslobađanju od plaćanja takse (članovi 9-20). Međutim, tumačenjem tih odredbi i njihovim dovođenjem u vezu sa drugim odredbama navedenih zakona može se zaključiti da se takav zahtev mora podneti do pravnosnažnog okončanja postupka.
Parnični troškovi su izdaci učinjeni u toku ili povodom postupka (član 150 stav 1 ZPP). Po pravilu, to su i izdaci povodom plaćanja takse za tužbu i odluku, pravne lekove i druge parnične radnje. Odredbom člana 2 Zakona o sudskim taksama propisano je: da takse propisane tim zakonom plaćaju lica po čijem predlogu ili u čijem interesu se preduzimaju radnje u sudskom postupku, za koje je tim zakonom utvrđeno plaćanje takse (stav 1); da je za podneske i za zapisnike koji zamenjuju podneske taksu dužno da plati lice koje ih podnosi, odnosno lice na čiji zahtev se sastavlja zapisnik (stav 2); da je za odluku prvostepenog suda taksu dužan da plati tužilac, odnosno predlagač, a za sudsko poravnanje taksu su dužne da plate obe strane, ukoliko u poravnanju nije drugačije ugovoreno (stav 3); da je za odluku drugostepenog suda i za odluku po vanrednom pravnom sredstvu sudsku taksu dužan da plati podnosilac žalbe, odnosno lice u čijem interesu je pokrenut postupak po vanrednom pravnom sredstvu (stav 4).
U parničnom postupku, u pogledu snošenja parničnih troškova, važi pravilo da svaka strana sama snosi troškove koje je izazvala svojim radnjama. To je izričito propisano članom 151 ZPP. Prethodno snošenje troškova znači podmirivanje izdataka koji nastaju u toku parnice i povodom parnice sukcesivno, onako kako oni nastaju i u trenutku kad se priprema ili preduzima neka radnja u postupku. Tako je, odredbom člana 3 Zakona o sudskim taksama propisano je da obaveza plaćanja takse (taksena obaveza) nastaje: za podneske (tužbe, odgovore na tužbu, žalbe i druga pravna sredstva) – kada se predaje sudu, odnosno kada se izvrši obračun takse ako njen iznos zavisi od vrednosti predmeta spora, a za podneske predate na zapisnik-kada je zapisnik sastavljen (tačka 1); za sudske odluke-kada se objave, a ako stranka nije prisutna objavljivanju ili ako odluka nije javno objavljena-kada se stranci ili njenom zastupniku dostavi prepis odluke (tačka 3).
Od pravila da svaka stranka snosi svoje troškove postoje određeni izuzeci. Jedan od takvih izuzetaka postoji i u slučaju kada je stranka oslobođena prethodnog snošenja parničnih troškova. Odluku o oslobađanju od plaćanja troškova postupka – plaćanja sudskih taksi donosi prvostepeni sud na predlog stranke (član 169 stav 1 ZPP i član 10 stav 2 Zakona o sudskim taksama), u skladu sa posebnim zakonom – Zakonom o sudskim taksama. Odredbom člana 16 tog zakona propisano je i da ako sudski postupak traje duže od dve godine, lice oslobođeno od plaćanja sudske takse dužno je da po isteku druge i svake sledeće godine trajanja postupka podnese uverenje o svom imovnom stanju.
Iz izloženog sledi da se primenom pravnog instituta oslobađanja od plaćanja troškova postupka, stranka oslobađa tereta troškova – obaveze da sama ne snosi troškove koji inače prethodno padaju na njen teret, a takva je i obaveza plaćanja sudskih taksi. Iz tog razloga, i po shvatanju ovog suda, predlog za oslobađanje od plaćanja troškova postupka može se podneti samo do njegovog pravnosnažnog okončanja. U konkretnom slučaju, tužioci su predlog za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi podneli po pravnosnažnom okončanju parničnog postupka, iako nisu postojale smetnje da takav zahtev podnesu pre nego što je doneta pravnosnažna odluka u ovoj pravnoj stvari, jer su već prilikom podnošenja tužbe bili upozoreni na obavezu plaćanja takse i njenu visinu koja je određena prema vrednosti predmeta spora označenoj u tužbi.
Izvor: Redakcija „Profi Sistema“.