Ministarstvo finansija najavilo je da će predloženim izmenama Zakona o fiskalizaciji (“Sl. glasnik RS“, br. 153/2020), koje će biti utvrđene na sednici Vlade i potom upućene Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje, biti predložen prelazni period za prelazak na novi model fiskalizacije. Tranzicioni period će početi od 1. novembra 2021. godine, i od tada će poreski obveznici moći postepeno da prelaze na novi model fiskalizacije. Ukoliko jedan prodajni objekat uđe u tranzicioni period, obaveza je da svi fiskalni uređaji u tom objektu budu u istom statusu. Rok za potpuni prelazak na novi model fiskalizacije će biti produžen tako da će obveznici fiskalizacije biti u obavezi da u potpunosti pređu na novi model do 30. aprila 2022. godine, sa obrazloženjem da se šestomesečni prelazni period uvodi na predlog privrede kako bi bilo dovoljno vremena da svi privrednici prihvate novi model. Podsećamo ovom prilikom i da je samim zakonom u prelaznim i završnim odredbama kao početak njegove celovite primene kao datum određen 1. januar 2022. godine.
Takođe, planirana je još jedna izmena, koja propisuje da više neće biti potrebe za defiskalizacijom kasa. Dakle, defiskalizacija starih fiskalnih uređaja neće biti neophodna, već će biti automatski izvršena povezivanjem novih fiskalnih uređaja sa serverom u Poreskoj upravi i stavljanjem starih uređaja van funkcije.
Najavljeno je da će država putem subvencija pokriti obveznicima fiskalizacije neophodne troškove prelaska na novi model. Poreski obveznici će direktno dobijati novčana sredstva potrebna za prelazak na novi model fiskalizacije.
Kao benefiti prelaska na novi model fiskalizacije ističu se smanjenje operativnih troškova poreskih obveznika, ukidanje nepotrebnog administriranja, čime se doprinosi stvaranju boljeg poslovnog ambijenta. Troškovi će biti smanjeni i u delu izdataka za GPRS prenos podataka dnevnog izveštaja, a takođe i za štampanje kontrolnih traka za fiskalne račune, čuvanje kontrolnih traka, obavezni godišnji servis fiskalnih uređaja, postupak fiskalizacije/defiskalizacije fiskalnih uređaja, a naposletku doprineće se smanjenju sive ekonomije i smanjiće mogućnost zloupotrebe, što znači više novca u budžetu.
O novom modelu fiskalizacije
Novi model fiskalizacije podrazumeva korišćenje elektronskog fiskalnog uređaja, putem kojeg će obveznik fiskalizacije u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izdavati fiskalni račun sa QR kodom. Elektronski fiskalni uređaj osim kase, može da bude i računar, tablet, mobilni telefon. Takođe, QR kod na svakom računu podrazumeva da kupci proizvoda, odnosno korisnici usluga, mogu da provere da li je račun izdat u skladu sa zakonom.
Članom 5. Zakona o fiskalizaciji, propisuje se sadržaj fiskalnog računa, pa se navodi sledeće:
„Fiskalni račun je fiskalni dokument kojim se potvrđuje da je pojedinačno ostvareni promet na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, evidentiran u elektronskom fiskalnom uređaju.
Fiskalni račun obavezno sadrži sledeće podatke:
1) vrstu računa;
2) tip transakcije;
3) naziv obveznika fiskalizacije i jedinstvenu oznaku poslovnog prostora;
4) poreski identifikacioni broj (PIB) obveznika fiskalizacije;
5) PIB pravnog lica, odnosno obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, ako je korisnik isporučenih dobara i pruženih usluga, odnosno dobara i usluga koje će biti isporučene ili pružene u slučaju primljenih avansa, pravno lice, odnosno obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana;
6) naziv, količinu, jedinicu mere, cenu po jedinici mere, oznaku poreske stope i vrednost evidentiranog prometa dobra, odnosno usluge;
7) specifikaciju poreskih stopa;
8) iznos poreza po poreskim stopama;
9) ukupan iznos poreza;
10) vrednost prometa po poreskim stopama;
11) ukupnu vrednost evidentiranog prometa, ukupan iznos za uplatu (uz napomenu ako je plaćanje izvršeno putem avansa), način plaćanja (gotovinom, instant transferom odobrenja, čekom, platnom karticom, na drugi bezgotovinski način i sl.), uplaćen iznos i iznos razlike za povraćaj kupcu dobara, odnosno korisniku usluga;
12) dan, mesec, godinu, sat, minut i sekund sačinjavanja fiskalnog računa;
13) jedinstveni redni broj fiskalnog računa;
14) jedinstveni redni broj fiskalnog računa po vrsti računa i tipu transakcije;
15) Dvodimenzionalni bar-kôd (eng. QR – Quick Response) za verifikaciju koji sadrži sve elemente elektronskog potpisa kada se štampa fiskalni račun ili hiperlink za verifikaciju kada se fiskalni račun izdaje u elektronskoj formi;
16) poziv na broj drugog fiskalnog računa, odnosno drugog relevantnog dokumenta, ukoliko postoji potreba.
Fiskalni račun može sadržati reklamne poruke u skladu sa zakonom.
Vrste fiskalnog računa, tipove transakcije, načine plaćanja, pozivanje na broj drugog fiskalnog računa i pojedinosti ostalih elemenata fiskalnog računa bliže uređuje ministar finansija.“
Članom 6. Zakona o fiskalizaciji, regulisan je postupak fiskalizacije, pa se između ostalog navodi sledeće:
“Obveznik fiskalizacije dužan je da u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izda fiskalni račun korišćenjem elektronskog fiskalnog uređaja, koji se sastoji od elemenata (procesor fiskalnih računa i elektronski sistem za izdavanje računa) čija je upotreba odobrena od strane Poreske uprave.
Poreska uprava vodi registar odobrenih elemenata elektronskog fiskalnog uređaja (procesor fiskalnih računa i elektronski sistem za izdavanje računa).
Obveznik fiskalizacije ima pravo da se opredeli za vrstu elektronskog fiskalnog uređaja koji će koristiti, i to:
1) elektronski fiskalni uređaj koji koristi sopstveni procesor fiskalnih računa i koji omogućava izdavanje fiskalnih računa čak i u slučaju privremenog ili trajnog prekida internet veze; i/ili
2) elektronski fiskalni uređaj koji koristi procesor fiskalnih računa u Sistemu za upravljanje fiskalizacijom i koji omogućava izdavanje fiskalnih računa isključivo kroz stalnu internet vezu u realnom vremenu.”
Članom 10. Zakona o fiskalizaciji, predviđeno je da:
“Kupci i primaoci fiskalnih računa, mogu da provere da li je njihov fiskalni račun izdat u skladu sa odredbama ovog zakona odmah po izdavanju fiskalnog računa.
Način provere prijavljenih fiskalnih računa iz stava 1. ovog člana bliže uređuje ministar finansija.”
O uvođenju elektronskih faktura
Kada je pak reč o elektronskim fakturama, koje po prvi put uvodi Zakon o elektronskom fakturisanju („Sl. glasnik RS“, br. 44/2021), čije se potpuno uvođenje očekuje do kraja 2022. godine, zajedno sa novim modelom fiskalizacije, značiće potpuno drugačije rad sistema naplate i kontrole celog platnog prometa u zemlji.
Planirano je da se elektronske fakture postepeno uvode u tri faze, kako bi se svi na vreme prilagodili, obzirom da će do kraja 2022. godine cela privreda, dakle i javni i privatni sektor, koji su u sistemu PDV-a, biti obavezni da ih koriste.
Uvođenje elektronskih faktura je važno i iz razloga, osim što daje bolji uvid u prodaju, omogućava da se elektronski upare ulazne i izlazne fakture. Dakle ako se one upare, automatski se dobija nazad porez na dodatu vrednost, a upravo je ubrzavanje povraćaja PDV-a bio najvažniji zahtev privrednika. Analize dobijene iz iskustva zemalja članica Evropske unije pokazuje da se u proseku upari oko 85 odsto elektronskih faktura i odmah dobija povraćaj PDV-a, pa ostane da se reši problem ostalih 15 procenata.
Uvođenje elektronskih faktura, mnogo znači i za likvidnost privrede i za njenu konkurentnost, koja bi trebalo time da se poboljša.
Članom 24. Zakona o elektronskom fakturisanju, kojim je određen početak primene, odnosno tri faze uvođenja elektronskih faktura, navode se sledeći datumi ( I faza od 1. januara 2022, II faza od 1. jula 2022. i III faza od 1. januara 2023.):
„Sistem elektronskih faktura može da koristi subjekt javnog sektora i subjekt privatnog sektora po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova.
Obaveza subjekta javnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu u skladu sa ovim zakonom, kao i obaveza izdavanja elektronske fakture drugom subjektu javnog sektora, primenjuju se od 1. januara 2022. godine.
Obaveza subjekta javnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu privatnog sektora, u skladu sa ovim zakonom, primenjuje se od 1. jula 2022. godine.
Obaveza subjekta javnog sektora da elektronski evidentira obračun poreza na dodatu vrednost u smislu člana 4. ovog zakona, primenjuje se od 1. januara 2022. godine.
Obaveza subjekta privatnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora, u skladu sa ovim zakonom, primenjuje se od 1. januara 2022. godine.
Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora primenjuje se od 1. jula 2022. godine.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na obavezu izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora primenjuju se od 1. januara 2023. godine.
Obaveza elektronskog evidentiranja u vezi sa transakcijama iz člana 4. ovog zakona, osim transakcija u kojima je jedna od strana subjekt javnog sektora, primenjuje se od 1. januara 2023. godine.“
Izvor: sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)
Izvor: sajt Ministarstva finansija (www.mfin.gov.rs)
Izvor: izvodi iz propisa preuzeti iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com