Za Uniju poslodavaca Srbije nerealan zahtev sindikata da se minimalna cena radnog sata poveća sa 121 na 140 dinara, jer ništa nije toliko poskupelo.
Načelni dogovor predstavnika Unije poslodavca Srbije, Udruženja granskih sindikata „Nezavisnost” i Saveza samostalnih sindikata Srbije da minimalna cena rada od naredne godine bude veća, imaće smisla samo ukoliko se vlada saglasi s tim. Sindikati mogu da se dogovaraju s poslodavcima o čemu god hoće, ali, ako sve to na kraju ne aminuje vlada, ništa od posla, kaže Branislav Čanak, predsednik UGS „Nezavisnost”, komentarišući najave da su poslodavci pristali da povećaju minimalnu cenu rada, premda je sednica Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj bi o ovome trebalo da bude reči zakazana tek za 15. septembar.
On smatra da je već ispunjeno svih pet parametara koji predstavljaju preduslov da se po Zakonu o radu poveća minimalac.
Prema tim parametrima, koje je zakonodavac propisao, već u ovom času minimalna cena rada mogla bi umesto 121 da bude 160 do 170 dinara po radnom satu. Da se u Srbiji zakoni poštuju i primenjuju po automatizmu, sada bismo podneli zahtev za povećanje i ne bismo polemisali – kaže Čanak, pomalo ljut što se zakoni ne sprovode onako kako se to radi u celom svetu.
Ovo, inače, ne bi bio prvi put da vlada odbije predlog sindikata (dogodilo se već 2014. godine) i praktično prekrši Zakon o radu, a posebno član kojim je propisano da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kao i produktivnosti i prosečne zarade.
Izvor: Politika.