Na sajtu Advokatske komore Beograda objavljeno je saopštenje ove komore povodom zauzetih stavova Vrhovnog kasacionog suda, koje u nastavku prenosimo u celosti:
„Advokatska komora Beograda ističe da su objavljeni pravni stavovi Vrhovnog kasacionog suda zauzeti povodom pitanja oko kojih je sudska praksa bila ujednačena proteklih godina obzirom da su i prvostepeni i drugostepeni sudovi donosili odluke kojim su usvajani tužbeni zahtevi građana Srbije da im banke izvrše povraćaj nezakonito naplaćenih troškova obrade kredita i premije osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje.
Kada Vrhovni kasacioni sud interveniše stavovima u cilju ujednačavanja sudske prakse u situaciji kada je sudska praksa već ujednačena, on krši sopstveni poslovnik o radu koji jasno propisuje da stavove može zauzimati samo kada postoji neujednačena sudska praksa – što ovde nije bilo slučaj i krši Ustav pokušavajući da svojim pravnim stavom derogira pravilnu primenu zakonskih normi i preuzme ustavna ovlašćenja zakonodavca.
U pravnom poretku Republike Srbije pravni stavovi Vrhovnog kasacionog suda nikada nisu bili izvor prava, već su sudovi ovlašćeni samo da primenjuje pravo, a najviši sud ovlašćen da svojim stavovima obezbedi ujednačenu primenu prava prema svim građanima. Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da svojim stavovima uspostavlja i ukida pravo građana da u sudskom postupku zaštite svoja zakonska prava i ne može svojim stavovima kršiti princip jednakosti pred zakonom i dovoditi građane u neravnopravan položaj.
Kada Vrhovni kasacioni sud zauzme stav 2018.godine i građane učvrsti u uverenju da im neko pravo pripada i da postoji osnov za ostvarenje sudske zaštite, a onda se 2021.godine predomisli i „pojasni stav“ tako da značajnom broju građana svojim stavom uskrati pravo na sudsku zaštitu, iako su proteklih godina jednako primenjivali zakon ne samo sudije prvostepenih i drugostepenih sudova, već i sudije Vrhovnog kasacionog suda koje su novi „pojašnjeni stav“ doneli, onda se postavlja pitanje – šta je razlog ovakve nedoslednosti.
Advokatska komora Beograda nema nikakve dileme da su zauzeti stavovi „naručeni“ i da su doneti kao rezultat nedozvoljenih uticaja bankarskog sektora koji se posredstvom delovanja pojedinaca ostvaruje na način rada i odlučivanja Vrhovnog kasacionog suda, što je posmatrano iz perspektive vladavine prava poražavajuće.
Advokatska komora Beograda prepoznaje da doneti stavovi predstavljaju treći pokušaj bankarskog lobija da se građani Srbije osujete u ostvarenju prava da im banke izvrše povraćaj nezakonito naplaćenih troškova obrade kredita. Prethodne pokušaje izmena Zakona o parničnom postupku i donošenja autentičnog tumačenja Zakona o obligacionim odnosima – advokatura je uspešno osujetila. Sada se pokušava ostvariti isti cilj uz pomoć sudija Vrhovnog kasacionog suda, jer se veruju da njihov stav nema ko da osporava.
Uloga advokature jeste da upali alarme u situaciji kada se potkopavaju temelji pravnog poretka i narušava pravna sigurnost građana. Zabrinjavajuće je što to čini najviši sud u zemlji čija bi uloga trebala da bude zaštita vladavine prava. Žalosno je kada najviši sud komprimituje nezavisnost suda i urušava poverenje građana u sud. Zbog toga smatramo da je opravdano nezadovoljstvo građana koje je nastalo kao posledica ovih sudskih stavova“
Podsećamo, Vrhovni kasacioni sud je 16.septembra 2021. Između ostalog usvojio stavove koji se tiču: dozvoljenosti ugovaranja premije osiguranja kod NKOSK i načina ugovaranja i naplate troškova kredita.
Zakonom o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89(USJ), 57/89, “Sl. listu SRJ”, br. 31/93 i “Sl. glasniku RS”, br. 18/2020)( u daljem tekstu: ZOO) u čl. 32. regulisana je Ponuda:
„(1) Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor.
(2) Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora ostavile neke sporedne tačke za docnije, ugovor se smatra zaključenim, a sporedne tačke, ako sami ugovarači ne postignu saglasnost o njima, urediće sud vodeći računa o prethodnim pregovorima, utvrđenoj praksi između ugovarača i običajima.“
U čl. 103. Regulisana je Ništavost:
„(1) Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima je ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.
(2) Ako je zaključenje određenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor će ostati na snazi ako u zakonu nije što drugo predviđeno za određeni slučaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosiće odgovarajuće posledice.“
U čl. 1065. ZOO regulisan je Pojam ugovora o kreditu:
„Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom.“
Članom 1066. ZOO Forma i sadržina ugovora o kreditu:
„(1) Ugovor o kreditu mora biti zaključen u pismenoj formi.
(2) Ugovorom o kreditu utvrđuje se iznos, kao i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita.“
Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Sl. glasnik RS“, broj 36/2011 i 139/2014) u čl. 17. regulisano je Obaveštavanje korisnika u predugovornoj fazi, a u članu 19. Ugovor o kreditu.
Izvor: sajt Advokatske komore Beograda (www.akb.org.rs)
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com