Povodom poziva advokatima „na proteste povodom ZPP-a“ upućenih preko društvenihmreža od strane advokata pojedinaca i pojedinih udruženja građana koja nisu povezana sa advokaturom, Upravni odbor Advokatske komore Srbije daje sledeće saopštenje:
Upravni odbor Advokatske komore Srbije ukazuje da je potpisivanjem Sporazuma između Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde od 04.06.2021. otklonjen razlog za organizovanje protesta i obesmišljen zahtev za povlačenje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.
Ovim Sporazumom je konstantovano da Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku neće ići u dalju proceduru i određuje se formiranje nove Radne grupa za izradu teksta Nacrta u kojoj će advokatura imati 50% članova čime je potvrđeno da izmene i dopune Zakona neće biti donete bez konsensuza sa advokaturom o svim ključnim pitanjima.
Pri ovakvom stanju stvari, Upravni odbor Advokatske komore Srbije smatra da organizovanje daljih protesta protiv spornog Nacrta nema više nikakve veze sa samim tekstom nacrta i borbom za prava građana, već su u funkciji borbe za vlast u komorskim organima.
Upravni odbor Advokatske komore Srbije ocenjuje ovakvo ponašanje kao neodgovorno prema advokatima koje ima za cilj da advokaturi suzi polje delovanja, ukloni je iz pregovaračkog procesa i uvede u obustavu rada.
Advokatska komora Srbije ne osporava pravo na javno okupljanje i izražavanje mišljenja, ali ukazuje da stavovi i zahtevi izneti od strane neformalnih organizatora protesta nisu stavovi Komore.
Upravni odbor Advokatske komore Srbije poziva advokate Srbije da pruže podršku Advokatskoj komori Srbije u njenim naporima da novonastalu situaciju reši u najboljem interesu advokature i građana Republike Srbije i saopštava da će o radu nove radne grupe i toku pregovora sa Ministarstvom pravde obaveštavati advokatsku i širu javnost.
Prema navodima Ministarstva pravde, predloženi Nacrt izmena odnosi se na delove o dostavljanju pismena, snimanju suđenja i procesnoj disciplini, imajući u vidu standarde Evropske unije, praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda.
Snimanje ročišta propisano je odredbama čl. 119-121. važećeg Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011, 49/2013-OUS, 74/2013-OUS, 55/2014, 87/2018 i 18/2020).
Prema tim odredbama:
Sud može da odluči rešenjem, po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka, da se ročište snima tonski ili optički.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena posebna žalba.
Snimak mora da sadrži sledeće podatke: naziv i sastav suda, mesto, datum i vreme održavanja ročišta, predmet spora i imena stranaka ili drugih lica, njihovih zakonskih zastupnika ili punomoćnika, kao i podatke o identitetu lica čija se izjava snima i u kom svojstvu se izjava daje. Ukoliko se izjave više lica snimaju, iz snimka jasno mora da se raspozna koje lice je dalo izjavu.
Stranke imaju pravo na kopiju snimka iz stava 3. ovog člana, a druga lica ako za to imaju opravdani interes.
Tonski, odnosno optički snimak ročišta je deo sudskog spisa.
Način snimanja ročišta, prenošenja snimka u zapisnik i način čuvanja snimka ročišta uređuje se Sudskim poslovnikom.
Tonski zapis se, u skladu s odredbama ovog zakona, u roku od osam dana od dana obavljenog snimanja, prenosi u pisani oblik koji mora da sadrži sve što se nalazi u tonskom zapisu. Pisani oblik tonskog zapisa predstavlja zapisnik.
Stranke mogu da traže zapisnik iz stava 1. ovog člana.
Ako se zapisnik iz stava 1. ovog člana i tonski zapis bitno razlikuju po sadržini, stranka ima pravo da podnese prigovor sudiji u roku od osam dana od dana dostavljanja zapisnika.
Sud će po prigovoru stranke iz stava 3. ovog člana, u roku od tri dana rešenjem da izmeni zapisnik iz stava 1. ovog člana ili da odbije prigovor.
Protiv tog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze Propis Soft, redakcija Profi Sistem Com.
Izvor: Sajt Advokatske komore Srbije (aks.org.rs).