Saopštenje Društva sudija Srbije povodom najavljenih rešnja za strožu kaznenu politiku

Predsednica Društva sudija Srbije izjavila je da to udruženje pozdravlja jačanje borbe protiv kriminala i iznalaženje sistemskih rešenja, ali je ocenila da je “čudno” što se predložena rešenja odnose samo na rad sudija.

Takođe, navela je da bi to moglo da ukazuje da su za kriminal odgovorne sudije, iako je predsednik izjavio da 99 odsto sudija radi dobro i časno svoj posao.

Ona je rekla da je na konferenciji za novinare predsednik, kada je najavio pooštravanje kaznene politike za najteža krivična dela, rekao da sudije u prevelikom broju slučajeva izriču kazne blizu zakonskog minimuma i da ih ublažavaju.

Ona je navela i da nigde ne postoji zakonom propisan rok da se krivični predmeti moraju završiti za 12 meseci.

Obrazlažući svoj stav, navela je da po prirodi stvari, sudjenja će trajati kraće, u onoj meri u kojoj budu obezbedjeni bolji uslovi, da je reč pre svega o potrebi da sudije nemaju u radu preveliki broj predmeta,  da postoji dovoljan broj slobodnih sudnica, kao i slobodnih sudija članova veća, da u jednom slučaju ne budu optuženo po više desetina okrivljenih, ali i da dokazi budu odgovarajućeg kvaliteta.

Predsednica Društva sudija je rekla da je kaznena politika već pooštrena reformom 2008-2010. godine, kada je za trgovinu narkoticima bila propisana minimalna kazna zatvora od tri godine i isključena mogucnost ublažavanja kazne, ali da se broj tih krivicnih dela nije smanjio.

Istakla je da u tom smislu nije iznet tačan podatak da se za ta dela ublažavaju kazne, jer to po zakonu nije moguće. Pri tome, pooštravanje kazni koje bi se odnosilo na uživaoce narkotika, dakle ne i na one koji drogu prave ili je prodaju naveliko ne bi bila odgovarajuća mera, jer je reč o zavisnicima na čiju bolest se mora reagovati drugim merama društvene i zdravstvene zaštite”, ocenila je ona.

Dodala je da je praksa propisivanja sudijama dužine zatvorske kazne koju treba da izreknu izvršiocima krivičnih dela, pre nekoliko godina proglašena neustavnom u SAD.

Napomenula je da je istorijski poznato da rigorozno kažnjavanje nije odgovarajuće sredstvo u borbi protiv kriminala, navodeći da evropske države koje imaju doživotnu kaznu zatvora imaju i uslovni otpust, što doživotnu kaznu zatvora pretvara u kaznu od 25. godina. 

Prema njenim rečima, neophodna je stručna rasprava o rešenjima koja su najavljena, odnosno da predstavnici vlasti razgovaraju sa sudijama, tužiocima, profesorima krivičnog i procesnog prava i kriminolozima, koji izučavaju uzroke kriminala i efekte primenjenih sankcija.

Pored navedenog, istaknuto je da zahtev za stručnom raspravom ne može se povezivati sa pogodovanjem kriminalu. Stručna rasprava je neophodna da bi se došlo do najboljih rešenja i da analizu izrečenih krivičnih sankcija prvenstveno treba da vrši najviši sud u zemlji Vrhovni kasacioni sud, jer “drugi organi ne raspolažu stručnim znanjem za to, niti imaju sveobuhvatan uvid, kao što to ima Vrhovni kasacioni sud”. 

Takođe, navela je da ukoliko takve podatke daju policajci ili tužioci, njih treba uzimati sa rezervom upravo iz navedenih razloga, pri čemu su tužioci još i samo jedna od strana u postupku zainteresovana da u njemu uspe.

Izvor: Sajt Društva sudija Srbije (www.sudije.rs).