Državno veće tužilaca osuđuje napad na zamenika javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu i podseća da su napadi na nosioce pravosudnih funkcija napadi na državu i na vladavinu prava.
Prema navodima DVT, javni tužioci koji gone učinioce krivičnih dela predstavljaju stub zaštite građana i pravnog poretka jedne države od svih oblika kriminaliteta. Zbog toga, bezbednost tužilaca je preduslov za bezbednost svih građana.
Državno veće tužilaca ujedno poziva radna tela za izmenu pravosudnih zakona da u nacrte zakona unesu jasne procedure reagovanja i zaštite svih nosilaca javnotužilačke funkcije.
Ako imamo u vidu postojeće krivično zakonodavstvo, radnje nekog napadača usmerene na nosioce pravosudne funkcije možemo kvalifikovati kao radnje izvršenja jednog od više propisanih krivičnih dela koja štite funkciju nosilaca pravosudnih funkcija .
Tako je članom 323. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) definisano je krivično delo Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti.
Ovo krivično delo čini onaj:
(1) Ko napadne ili preti da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti,
kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana službenom licu nanesena laka telesna povreda ili je prećeno upotrebom oružja,
učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno prema službenom licu u vršenju poslova javne ili državne bezbednosti,
učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ako prilikom izvršenja dela iz st. 1. i 3. ovog člana učinilac službenom licu nanese tešku telesnu povredu,
kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od dve do deset godina.
(5) Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.
(6) Učinilac dela iz st. 1. do 3. ovog člana koji je bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem službenog lica može se osloboditi od kazne.
Ovim krivičnim delom zaštićena su sva službena lica, pri čemu, zakonodavac propisuje teži oblik ovog krivičnog dela ukoliko je učinjeno prema službenom licu u vršenju poslova javne ili državne bezbednosti.
Takođe, odredbama čl.336b Krivičnog zakonika propisano je krivično delo Ometanje pravde, koga čini onaj:
(1) Ko druge poziva na otpor ili na neizvršenje sudskih odluka ili na drugi način ometa vođenje sudskog postupka,
kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.
(2) Ko uvredom, silom, pretnjom ili na drugi način ometa ili spreči sudiju, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili advokata u vršenju sudijske ili tužilačke funkcije, ili advokatske službe,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
(3) Ako prilikom izvršenja dela iz stava 2. ovog člana učinilac nanese laku telesnu povredu sudiji, javnom tužiocu ili zameniku javnog tužioca ili advokatu ili preti upotrebom oružja,
kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ako prilikom izvršenja dela iz stava 2. ovog člana učinilac nanese tešku telesnu povredu sudiji, javnom tužiocu ili zameniku javnog tužioca ili advokatu,
kazniće se zatvorom od dve do deset godina.
Naravno, sve ovo pod uslovom da se u radnjama napadača ne stiču obeležja nekog težeg krivičnog dela, što ne zavisi svakao samo od posledice krivičnog dela, već i od namere, tačnije svesti i volje učinioca prema preduzetim radnjama i posledici.
Izvor: izvod iz zakona preuzet je iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a.
Izvor: Sajt Državnog veća tužilaca (www.dvt.jt.rs).