Amandmani na Ustav Srbije koje je Ministarstvo pravde predložilo 15. oktobra nisu suštinski poboljšali prethodni tekst, a njima se politički uticaj na pravosuđe ojačava, ocenili su danas Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Društvo sudija Srbije, JUKOM, Centar za pravosudna istraživanja i Beogradski centar za ljudska prava.
U saopštenju se navodi da je depolitizacija pravosuđa bila glavni motiv za pristupanje izmenama Ustava. Nacrt amandmana dovodi u pitanje i izvršenje obaveza Republike Srbije preuzetih u sklopu evropskih integracija, odnosno Akcionim planom za Poglavlje 23, koji insistira na otklanjanju političkog uticaja na pravosudne organe.
Potpisnici saopštenja ocenjuju da su pomaci u odnosu na prethodnu verziju ustavnih amandmana skromni, da su “donekle su ispravljene logičke i tehničke greške, ali je zadržan pristup premeštanja političkog uticaja na izbor sudija i tužilaca sa Narodne skupštine na pravosudne savete”.”Umesto da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca samostalno odlučuju o izboru sudija i tužilaca, sastavom ovih tela se održava uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na postupak izbora. Predloženom verzijom amandmana se, kao i prethodnom, smanjuje broj sudija i tužilaca u pravosudnim savetima u odnosu na postojeće ustavno rešenje, a povećava broj članova ovih saveta izabranih od političke većine”, kaže se u saoštenju.
Dodaje se da “razlog za zabrinutost izazivaju i odredbe o prestanku mandata članova saveta, koje su bile izričito kritikovane od strane Venecijanske komisije. Ponovo je izražena nespremnost da se tužilaštvo definiše kao nezavisan organ, što je preporučila Venecijanska komisija i Konsultativno veće evropskih tužilaca. Insistira se na sudskoj praksi kao izvoru prava, suprotno sugestiji Venecijanske komisije i Konsultativnog veća evropskih sudija”.
Takođe se navodi da je novim nacrtom amandmana sudijama omogućeno da se žale na odluku Visokog saveta sudstva o premeštaju, što predstavlja poboljšanje, ali sudije i dalje nemaju pravo žalbe na druge odluke Visokog saveta kojima se odlučuje o sudijskom statusu, naročito o odlukama o upućivanju u drugi sud, na šta je u komentarima stručne i međunarodne javnosti već više puta ukazivano.
Ocenjuje se da “zabrinjava i činjenica da Nacrt amandmana tužilačke pomoćnike stavlja u dodatno nepovoljan položaj, pa ostaje nejasno kakav će biti njihov statusni i materijalni položaj u pravosuđu”.
“Podrška nacrtu amandmana od strane strukovnih i profesionalnih organizacija nastalih u toku ustavnih promena ne može da promeni činjenicu da nacrt nije usklađen sa mišljenjem Venecijanske komisije i ostalih relevantnih tela Saveta Evrope i da predstavlja korak nazad u odnosu na dostignuti nivo depolitizacije pravosuđa”, ocenjuju potpisnici saopštenja.
Imajući u vidu navedeno, poslednja verzija ustavnih amandmana bi trebalo da bude predmet ponovne ocene međunarodnih tela, pre svega Venecijanske komisije. Organizacije potpisnice ovog saopštenja će obrazloženo mišljenje o svakom od amandmana dostaviti Ministarstvu pravde, kaže se u saopštenju.
Izvor: Sajt Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije (www.uts.org.rs.).