Prema odredbi člana 23 Krivičnog zakonika:
Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u stanju neuračunljivosti.
Neuračunljiv je onaj učinilac koji nije mogao da shvati značaj svog dela ili nije mogao da upravlja svojim postupcima usled duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti, zaostalog duševnog razvoja ili druge teže duševne poremećenosti.
Učiniocu krivičnog dela čija je sposobnost da shvati značaj svog dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena usled nekog navedenog stanja (bitno smanjena uračunljivost) može se ublažiti kazna.
Stim u vezi, odredbom člana 24 Krivičnog zakonika definisana je u našem krivičnom zakonodavstvu skrivljena neuračunljivost.
Prema toj odredbi:
Krivica učinioca krivičnog dela koji se upotrebom alkohola, droga ili na drugi način doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima utvrđuje se prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje.
Učiniocu koji je pod okolnostima iz stava 1. ovog člana učinio krivično delo u stanju bitno smanjene uračunljivosti ne može se po tom osnovu ublažiti kazna.
Dakle, radi se o slučajevima kada se učinilac krivičnog dela u vreme izvršenja dela nalazio u stanju duševne poremećenosti, u kojoj nije mogao da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima, ali je sam sebe doveo u takvo stanje.
Po opštim pravilima, takav učinilac ne bi bio kriv, ali kriminalno-politički razlozi idu u prilog njegove krivice.
Zakonik postavlja dva uslova za primenu ovog instituta. Prvi je da je učinilac sam sebe doveo u stanje neuračunljivosti, a drugi je postojanje vinosti u odnosu na mogućnost izvršenja krivičngo dela u takvom stanju.
Treba naglasiti, da dovodeći sebe u stanje neuračunljivosti, učinilac treba da je uračunljiv i da je delo koje će učiniti obuhvaćeno njegovim umišljajem ili nehatom. Utvrđivanje krivice zakonik vezuje za vreme koje je prethodilo izvršenju dela, ali bi se vinost morala ceniti kroz svest o mogućnosti da u takvom stanju može izvršiti krivično delol.
Pod navedenim uslovima, učinilac krivičnog dela koji je u vreme izvršenja bio neuračunljiv, smatra se krivim i ima isti krivičnopravni status kao uračunljivi učinilac. Ovo pravilo primenjuje se i kada je na navedene načine učinilac doveo sebe u stanje bitno smanjene uračunljivosti.
Na kraju, može se izvesti zaključak da je cilj instituta actiones liberae in causa rešavanje problema krivice kod učinilaca koji su krivično delo učinili u stanju nauračunljivosti, ali su sami sebe doveli u to stanje.
Iako u momentu izvršenja njegove radnje nisu više bile slobodne, u jednom prethodnom stanju, pre nego što je prouzrokovao stanje sopstvene neuračunljivosti, njegove radnje su bile slobodne u smislu skrivljenog započinjanja uzročnog toka koji se završio vršenjem krivičnog dela u neuračunljivom stanju.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.
Krivični zakonik sa prikazom i komentarom izmena i dopuna zaključno sa 2016.
Autor prikaza i komentara: Prof. dr Nedeljko Jovančević
[button link=”http://www.profisistem.com/propis_soft/akcija/150/krivicni_zakonik_sa_prikazom_komentarom_izmena_dopuna” type=”big” color=”orange” newwindow=”yes”] DETALJNIJE[/button]