Ustav Srbije, članom 46 stav 1, jemči slobodu mišljenja i izražavanja. Sloboda mišljenja je bezobalna, jer unutrašnja misao čoveka nikog ne može da povredi. Sloboda izražavanja podleže, međutim, ograničenjima, pošto iskazivanjem mišljenja u bilo kom vidu medijske komunikacije može povrediti prava i interese drugih. Zato je članom 42 stav 2 Ustava određeno da se zakonom mogu predvideti njena supstanciona i konkordancijalna ograničenja.
Supstanciona – radi zaštite nacionalne bezbednosti, morala demokratskog društva, javnog zdravlja i autoriteta sudske vlasti. Konkordancijalna – radi zaštite prava lica na koja se informacije odnose. Ovde će biti reči samo o konkordancijalnim ograničenjima.
Smisao ovih ograničenja je da slobodu medijskog izražavanja učine saglasnom pravima ličnosti kojima se medijski sadržaji bave. To su najčešće: pravo na život i integritet, pravo na dostojanstvo, pravo na identitet, pravo na privatnost, pravo na ispoljavanje verskih uverenja, pravo na zaštitu od govora mržnje, pravo na posebnu zaštitu maloletnika i pravo na pretpostavku nevinosti.
Prema čl. 24 i 25 Ustava, ljudski život je neprikosnoven, a fizički i moralni integritet čoveka – nepovrediv. Otuda se pretnje smrću i podsticanje nasilja ne mogu pravdati slobodom izražavanja. Ona ne može biti važnija od prava na život i integritet čoveka.
Prema članu 23 stav 1 Ustava, ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Ono se, po članu 79 Zakona o javnom informisanju i medijima, narušava povredom časti, ugleda i pijeteta.
– Čast je skup nematerijalnih vrednosti koje čovek poseduje, kao biološko i socijalno biće. Biološkoj dimenziji odgovara unutrašnja čast koja se stiče rođenjem a ispoljava kao odnos čoveka prema vlastitoj ličnosti. Socijalnoj dimenziji odgovara spoljna čast, kojom okruženje valorizuje unutrašnju čast čoveka.
– Ugled je skup nematerijalnih vrednosti koje čovek radom, načinom života i ponašanjem stiče u užem i širem okruženju. Ako je čast produkt odnosa čoveka prema sebi, ugled je produkt odnosa drugih prema čoveku. – Pijetet je odnos poštovanja i odanosti prema umrlim precima i drugim bliskim licima. – Na čast, ugled i pijetet najčešće se nasrće uvredama i klevetama. Uvrede mogu biti verbalne i realne. Klevete se ogledaju u iznošenju ili pronošenju neistina ili poluistina. Uvrede su i krivična dela. Klevete više nisu.
Ustav sadrži odredbe o nepovredivosti stana (član 40), tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja (član 41) i zaštiti podataka o ličnosti (član 42). On nema opštu odredbu o zaštiti privatnog života, ali je ima Zakon o javnom informisanju i medijima. Prema članu 80 tog zakona, podaci iz privatnog života, lični pisani zapisi, zapisi lika i glasa, ne mogu se objavljivati bez pristanka onog na koga se odnose, osim u slučajevima koji su kao izuzeci predviđeni članom 82 toga zakona (kada javni interes nadvladava privatni). Zaštita privatnosti javnih ličnosti, a posebno nosilaca javnih funkcija, sužena je.
Izvor: Danas.