Na sudskim izborima održanim 7.12.2020. godine izabrano je pet novih članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, među kojima je i sudija Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija Srbije. Novoizabrani članovi VSS-a stupili su na dužnost na sednici održanoj 6.4.2021. godine.
Tom prilikom, iako neformalno, postavilo se pitanje članstva u strukovnom udruženju, odnosno organima udruženja, i istovremeno vršenje funkcije izbornog člana VSS-a. Štaviše, jedan novoizabrani član VSS iz reda sudija istupio je iz članstva u Društvu sudija Srbije, pozivajući i ostale članove VSS koji su članovi Društva sudija Srbije i drugih sudijskih udruženja ne samo da daju ostavke na funkciju u udruženju, već i da iz udruženja istupe. O navodnoj nespojivosti članstva u Visokom savetu sudstva i udruženju sudija nastavlja se polemika i u medijima.
Na zajedničkoj sednici svojih organa održanoj 9.4.2021. godine, Društvo sudija Srbije razmatralo je pokrenuto pitanje spojivosti članstva u Visokom savetu sudstva sa članstvom u strukovnom udruženju i organima strukovnog udruženja sudija i usvojilo sledeće zaključke:
I Visoki savet sudstva
Sudije u Srbiji su se još 2002. godine izborile za instituciju saveta sudstva (tadašnji naziv Visoki savet pravosuđa) kao tela koje garantuje i obezbeđuje nezavisnosti i samostalnost sudova i sudija, a koji principi predstavljaju pravo građana svake države.
U sistemima u kojima državna vlast počiva na principima podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, za nezavisnost sudske vlasti sudski saveti se smatraju dragocenim. Savet u mešovitom sastavu „spaja“ građane i sudstvo i razdvaja „sudsku“ od druge dve grane vlasti (zakonodavne i izvršne), štiteći je od neprimerenog uticaja, koji bi doveo u pitanje nezavisnost sudske vlasti i nepristrasnost sudije, a time građanima ugrozio pravo na pravično suđenje.
Visoki savet sudstva je postao ustavna kategorija donošenjem važećeg Ustava od 2006. godine. Prema sadašnjem ustavnom rešenju. Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. On ima 11 članova, koje sve bira Narodna skupština i to šest članova – sudija iz reda onih koji su dobili najviše glasova na sudskim izborima, jednog profesora koga predlože dekani pravnih fakulteta i jednog advokata koga predloži Advokatska komora Srbije. Preostala tri člana su članovi po položaju – predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe.
Visoki savet sudstva je, pored toga što je početkom aprila ove godine počeo sa radom u četvrtom sazivu, i dalje institucija u razvoju. Još uvek ni sve sudije, a naročito građani, ne shvataju tačno šta je Visoki savet sudstva i kakav je njegov značaj za sudije, pravnu državu i, pre svega, za građane.
II Udruženje sudija
Profesionalo udruživanje je jedna od važnih karakteristika i jedan od stubova integriteta profesije. Profesionalna udruženja odražavaju ciljeve kojima konkretne profesije teže, predanost profesionalnom radu i primeni etike profesije. Pripadnici ovih udruženja se okupljaju u cilju unapređenja profesije i profesionalnog rada u skladu sa standardima profesije, kao i razmene profesionalnih znanja, a postojanje etičkih pravila u okviru profesionalnih udruženja šalje poruku društvenoj javnosti da članovi tog udruženja svoje profesionalne aktivnosti obavljaju u javnom interesu. Ovakva udruženja imaju zadatak da štite pripadnike profesije kao i da ukazuju na njihova neprofesionalna ponašanja, bez obzira na činjenicu da li su u pitanju njihovi članovi ili ne, sve u cilju zaštite i jačanja ugleda celokupne profesije, kao osnovnog razloga svog postojanja. Navedena svojstva razlikuju profesionalna udruženja od drugih vrsta udruženja ili interesnih grupa. Ciljevi tih drugih vrsta udruženja ili interesnih grupa mogu biti i ostvarenje interesa pojedinaca i grupa. Ostvarenje takvih interesa može biti i dozvoljeno u demokratskom društvu. Međutim, u pojedinim slučajevima takvi interesi mogu se pokazati i neprimerenim i neprihvatljivim kada se oni odnose na pribavljanje nezaslužene lične koristi za pojedinca ili za određenu interesnu grupu, ili kada je svrha takvih udruženja ili interesnih grupa mimikrija demokratije (GONGO udruženja).
Sudije u Srbiji izborile su se pre četvrt veka i za svoje pravo da se strukovno organizuju osnivanjem Društva sudija Srbije 1997. godine. Time je Društvo sudija Srbije prokrčilio put i ostalim sudijama da osnivaju i druga sudijska udruženja.
Društvo sudija Srbije je osnovano u skladu sa navedenim normama i predstavlja neprofitabilno, profesionalno udruženje koje ne vrši javna ovlašćenja, a čiji su ciljevi:
-izgradnja pravne države i vladavine prava,
-afirmacija prava kao struke i nauke,
-uspostavljanje nezavisnog i samostalnog položaja sudija i sudstva,
-zaštita dostojanstva i podizanje ugleda sudija i sudijskog poziva,
-poboljšanje materijalnog položaja sudija,
-unapređenje propisa o organizaciji i radu sudstva
-i stručno usavršavanje sudija.
Društvo sudija Srbije je, u cilju što boljeg, kvalitetnijeg, efektivnijeg i transparentnijeg pravosuđa, odmah po osnivanju usvojilo Etički kodeks (kasnije i Standarde sudijske etike) i osnovalo Etički savet, 2001. godine osnovalo Pravosudni centar, preteču današnje Pravosudne akademije (sa Vladom Republike Srbije) i zatim uporno i dosledno zagovaralo i zalagalo se, konkretnim predlozima, za uvođenje institucije Visokog saveta sudstva, za sisteme početne i stalne obuke sudija, vrednovanja rada sudija, disciplinske odgovornosti sudija, što je sve pretočeno u zakone.
Pitanje da li je spojivo članstvo u Visokom savetu sudstva sa članstvom u strukovnom udruženju ili u organu strukovnog udruženja sudija sasvim je legitimno. Štaviše, ako to pitanje postavlja sudija, onda je razumljivo da i građani mogu biti zapitani o istom. Stoga, ta dilema zaslužuje analizu i razjašnjenje, a sudije i građani odgovor na to pitanje.
Nakon analize pravnog okvira u Republici Srbiji i pravnih tekovina koje se odnose na Visoki savet sudstva (Mišljenje broj 10/2007 Konsultativnog veća evropskih sudija „O sudskim savetima u službi društva“) i na sudijska udruženja (Mišljenje broj 23 Konsultativnog veća evropskih sudija „Uloga udruženja sudija u podršci nezavisnosti sudstva“), Društvo sudija je zaključilo:
III Članstvo u Visokom savetu sudstva spojivo je sa članstvom u udruženju i u organima udruženja sudija.
Ovo stoga jer sudijama nije zabranjeno da formiraju strukovno udruženje i da budu članovi strukovnog udruženja. Naprotiv, Ustav Republike Srbije jemči slobodu sindikalnog i svakog drugog udruživanja, kao i pravo da se ostane izvan svakog udruženja, dok Zakon o sudijama, Etički kodeks, koji je doneo VSS, kao i međunarodni standardi sudijama izričito garantuju pravo na slobodu udruživanja i strukovnog delovanja u cilju zaštite nezavisnosti i podizanja ugleda sudijske profesije.
Drugo, prema definisanim ciljevima, a kako je to konstatovalo i Konsultativno veće evropskih sudija, iako se uloge i zadaci strukovnih udruženja sudija i Saveta sudstva razlikuju, zajednička potpora interesa i jednih i drugih je nezavisnost sudstva, pa se udruženjima sudija mora dozvoliti da predlažu kandidate koji su sudije. S obzirom da su neke sudije članovi profesionalnih udruženja, a neke to nisu, i jednima i drugima treba omogućiti da predlažu kandidate za Savet sudstva, jer članstvo u udruženju ne bi trebalo da ima uticaja na karijeru sudija, ni kao prednost ni kao mana. U svakom slučaju uskraćivanje slobode članovima udruženja sudija da postanu članovi Saveta sudstva bi predstavljalo diskriminaciju ovih sudija.
Treće, u prethodnim sazivima Visokog saveta sudstva su funkciju izbornih članova vršili članovi Društva sudija Srbije, konkretno u prethodnom sazivu tri člana – sudija Dragomir Milojević, kao predsednik Vrhovnog kasacionog suda i ujedno predsednik Visokog saveta sudstva, i dva izborna člana, sudije Branislava Goravica i Savo Đurđić i nikada se njihovo članstvo u profesionalnom udruženju nije postavilo kao sporno.
Četvrto, pitanje nespojivosti funkcija vezano je za obavljanje dve ili više javnih funkcija, a funkcija predsednika Društva sudija Srbije nije javna funkcija. Društvo sudija je samo udruženje građana čiji su članovi sudije, a predsednik Društva je „prvi među jednakima“ u tom udruženju i obavlja sve poslove kao i svaki drugi član Društva uz tehničku obavezu zastupanja i predstavljanja ovog udruženja.
Konačno, predsednica Društva sudija Srbije, je u svojoj radnoj biografiji, koja je dostavljena Visokom savetu sudstva uz kandidacionu prijavu i javno objavljena na sajtu Visokog saveta sudstva, kao i u toku čitave kampanje predstavljanja biračkom telu, bila izričita u tome da je član Društva sudija Srbije od 2001. godine i predsednik tog udruženja od 2019. godine. Ovakvu njenu kandidaturu potvrdila je Izborna komisija Visokog saveta sudstva bez ikakvih primedbi. Na sudskim izborima od 7.12.2020. godine ona je dobila najveći broj glasova u istoriji sudijskih izbora u bazi osnovnih i prekršajnih sudova. Ova izborna baza je ujedno i najbrojnija – čini je 1.450 od 2.269 sudija sa pravom glasa, a za funkciju dva izborna člana Visokog saveta sudstva kandidovalo se čak 16 sudija iz ove baze. Kao takvu, Visoki savet sudstva ju je predložio Narodnoj skupštini za izbor izbornog člana Visokog saveta sudstva, obrazlažući da u izbornom procesu nije bilo nikakvih primedbi. Narodnim poslanicima su u materijalu za sednicu dostavljene biografije i podaci o svim predloženim kandidatima, i oni su, na sednici Narodne skupštine održanoj 23.12.2020. godine, izabrali sve predložene kandidate iz reda sudija, uključujući i troje sudija koji su članovi strukovnog udruženja, nakon čega je odluka objavljena u Službenom glasniku. Dakle, podatak o članstvu i statusu u Društvu sudija je bio poznat i javno dostupan svim organima koji su sprovodili izbornu proceduru, kao i celoj izbornoj bazi.
Zato je jasno da između Visokog saveta sudstva i Društva sudija Srbije ne postoji odnos zavisnosti ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi nepristrasnost ili ugled izbornog člana, jer sve odluke Visoki savet sudstva treba da donosi u skladu sa Ustavom, zakonom, svojim podzakonskim aktima, Etičkim kodeksom Visokog saveta sudstva, a kada su u pitanju izborni članovi iz reda sudija i u skladu sa Etičkim kodeksom sudija. Svojim odlukama Visoki savet sudstva treba da obezbedi i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija, kao i poverenje sudija i javnosti u ovaj organ sudske uprave. Upravo su to vrednosti za koje se Društvo sudija Srbije uporno, principijelno i dosledno zalaže već 24 godine.
Dakle, nema nikakve sumnje, niti ijedne prepreke, da izborni članovi Visokog saveta sudstva budu članovi strukovnog udruženja ili njegovog organa, a samim tim i da predstavnik strukovnog udruženja obavlja funkciju izbornog člana Visokog saveta sudstva.
[Društvo sudija Srbije je dobrovoljno, strukovno, nevladino i nedobitno udruženje, osnovano 1997. godine, registrovano 2001. godine na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti vladavine prava – član 1. Statuta Društva sudija Srbije. Društvo sudija ima 1.120 članova sudija i sudija u penziji. Inače, u Republici Srbiji je određeno 3.038 sudijskih mesta, od kog broja je popunjeno 2.652, a efektivno u sudovima postupa 2.570 sudija (Godišnji izveštaj o radu VKS za 2020. godinu).
Izvor: Sajt Društva sudija Srbije (www.sudije.rs).