Srbija će morati da donese zakon o lobiranju tokom pregovora sa EU o poglavljima 23 i 24, poruka je Komiteta saveta ministara Evropske unije. Zato je potrebno okončati nacrt zakona, čije je pisanje započeto prošle godine, i uputiti ga na Vladu, pa pred poslanike. Ovo je za “Novosti” potvrdio predsednik Društva lobista Srbije Nenad Vuković.
Društvo je lane sa Agencijom za borbu protiv korupcije i tadašnjim Ministarstvom spoljne i unutrašnje trgovine napravilo skicu zakona, koja nije završena.
– Formirana je radna grupa, imala je nekoliko sastanaka, a poslednji u decembru 2013. Konačni tekst zakona nije usvojen. Posao stoji u Ministarstvu trgovine i telekomunikacija – kažu u Agenciji za borbu protiv korupcije.
Takođe ističu da smo se Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije i Akcionim planom za njeno sprovođenje obavezali da ćemo usvojiti ovaj propis, koji je okarakterisan kao ključan u borbi protiv političkog i ekonomskog mita.
I dok se u našoj zemlji za svoje interese bori ko kako stigne, uglavnom daleko od očiju javnosti, u razvijenim demokratijama, kaže Vuković, profesionalno lobiranje predstavlja legitimnu i uobičajenu aktivnost koja se sastoji od javnog zastupanja interesa:
– Veliki broj zemalja je te aktivnosti regulisao vladinim uredbama ili skupštinskim pravilnicima, kao Danska, Francuska, Nemačka, Irska ili Velika Britanija, a manji broj zakonima: SAD, Kanada, Poljska, Mađarska, Litvanija, Slovenija, Makedonija (još joj fale podzakonska akta). Kod nas ispada da je to “vruć krompir” kog niko ne sme da se dohvati i da nekome ne odgovara da se ustanove pravila.
KO LOBIRA ZA GMO I MIŠKOVIĆA
Lobiranje ovde i dalje ima negativnu konotaciju i uglavnom se pominje u kontekstu priče da li je država i koliko platila neku stranu lobističku grupu. U fokusu je bilo i kada je obelodanjeno da je Mišković angažovao najmoćniju američku lobi firmu “Podest grup”, ali i kada su Zeleni Srbije tražili informacije ko lobira da GM hrana bude ozakonjena. Javnost se bavila time i kada donet je Zakon o duvanu, pitajući se da li je rezultat lobiranja pojedinih biznismena.
Zakon je u proceduri i u Hrvatskoj i Crnoj Gori, pa ga Srbija, praktično, jedina osim BiH, u regionu nema.
– Politički skandali koji potresaju neke države naglašavaju nepropisan uticaj određenih interesnih grupa u odnosu na donosioce odluka. Dominiraju neformalne mreže kontakata, proces odlučivanja teži da bude tajna i nema transparentnosti. Bez pravila i sankcija, neformalne mreže često se pretvaraju u oblike političke korupcije, podmićivanja, nepotizma…
Zakonsko regulisanje ove profesije podrazumeva registraciju i licenciranje lobista, oni dobijaju komoru, imaju kodekse ponašanja, sa klijentima sklapaju legalne ugovore, plaćaju porez i obavezni su da dostave nadležnima opis interesa koje zastupaju, svoje aktivnosti, vrednost ugovora koje potpisuju i prihode koje ostvaruju. Tako se dogovaranje ispod žita premešta u legalne okvire.
Donošenje ovog zakona omogućilo bi Srbiji i da, kao ostale zemlje, preko lobista utiče na proces odlučivanja u EU. Jer, u Evropskoj uniji se pojavljuje sve više interesnih grupa sa jednim ciljem – uticati na donosioce odluka. Tako bismo stvorili grupu dobro obučenih svojih lobista koji bi radili u korist državnih interesa na međunarodnom planu, a na unutrašnjem bismo poboljšali kvalitet donošenja zakona.
Izvor: Večernje Novosti.