Srbija u Savetu bezbednosti UN pozvala na razmatranje budućnosti Mehanizma i unapređenje sistema izvršenja kazni.
Republika Srbija je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, posvećeno razmatranju šestomesečnog izveštaja o radu Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale (Mehanizam), kao i Šestog revizijskog izveštaja i Strateškog plana sadržanog u tom dokumentu, pozvala na intenziviranje procesa prenosa preostalih funkcija Mehanizma, jasnije definisanje vremenskog okvira za okončanje njegovog rada, kao i na razmatranje mogućnosti unapređenja sistema izvršenja kazni izrečenih pred međunarodnim krivičnim sudovima.
Izjavu Republike Srbije predstavio je otpravnik poslova a.i. Stalne misije Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama, ambasador, u ime ministra pravde Republike Srbije ministar pravde, koji istovremeno učestvuje u radu plenarne sednice Venecijanske komisije.
U obraćanju Savetu bezbednosti istaknuto je da Srbija ostaje čvrsto posvećena međunarodnoj krivičnoj pravdi, odgovornosti za ratne zločine i poštovanju vladavine prava, ali i da smatra da se svi ciljevi međunarodne pravde moraju ostvarivati uz puno poštovanje načela pravne sigurnosti, jednakosti pred zakonom, pravičnog postupka i osnovnih ljudskih prava.
Republika Srbija ponovila je svoj dugogodišnji stav da značajno smanjen obim preostalih aktivnosti Mehanizma predstavlja osnov za dalje prenošenje njegovih funkcija na nacionalne pravosudne sisteme i druge odgovarajuće institucije. U tom kontekstu ukazano je i na potrebu ubrzanja procesa prenosa pojedinih rezidualnih funkcija, uključujući pitanja izvršenja kazni i upravljanja arhivskom građom.
Posebna pažnja posvećena je položaju lica koja izdržavaju kazne pod nadležnošću Mehanizma. Srbija je ukazala na značaj dosledne primene međunarodnih standarda ljudskih prava, uključujući pravo na adekvatnu zdravstvenu zaštitu, pristup pravnoj pomoći i poštovanje ljudskog dostojanstva svih osuđenih lica.
U tom smislu naglašeno je da Standardna minimalna pravila Ujedinjenih nacija za postupanje sa zatvorenicima – Nelson Mandela pravila – kao i drugi relevantni međunarodni instrumenti, obavezuju na humano postupanje prema svim licima lišenim slobode, bez obzira na prirodu krivičnog dela za koje su osuđena.
Republika Srbija je ukazala i na potrebu pažljivog razmatranja humanitarnih zahteva zasnovanih na ozbiljnom zdravstvenom stanju osuđenih lica. Kao ilustracija šireg pitanja dosledne primene humanitarnih standarda pomenuti su slučajevi u kojima su podnošeni zahtevi zasnovani isključivo na medicinskim i humanitarnim razlozima, uključujući i zahtev Republike Srbije koji se odnosio na generala Ratka Mladića. Istaknuto je da takvi zahtevi ne predstavljaju pokušaj preispitivanja pravnosnažnih presuda, već pitanje dosledne primene međunarodno priznatih humanitarnih i pravnih standarda.
Srbija je takođe ponovila spremnost da, u skladu sa najvišim međunarodnim standardima i odgovarajućim mehanizmima nadzora, preuzme izvršenje kazni izrečenih pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i Mehanizmom. Istaknuto je da države čiji su osuđenici državljani, kada su spremne i sposobne da pruže potrebne garancije, mogu doprineti efikasnom i humanom izvršenju međunarodnih krivičnih sankcija uz puno poštovanje autoriteta međunarodnih pravosudnih institucija.
Na kraju obraćanja naglašeno je da Srbija ne traži poseban tretman ni za jedno lice, niti dovodi u pitanje pravnosnažne odluke međunarodnih sudova, već se zalaže za sistem koji će biti dosledan, predvidiv i zasnovan na principima vladavine prava, pravičnosti, humanosti i jednakosti pred zakonom.
„Međunarodna pravda biće snažnija ukoliko bude istovremeno pravična, efikasna i humana. Samo na taj način može se očuvati poverenje u institucije međunarodnog pravosuđa i vrednosti na kojima počivaju Ujedinjene nacije“, zaključeno je u obraćanju Republike Srbije Savetu bezbednosti.
Izvršenje presuda Međunardnog krivičnog tribunala na teritoriji Srbije i Crne gore pravno je regulisano odredbama člana 34 i 35 Zakona o saradnji Srbije i Crne gore sa Međunarodnim tribimalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitrarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991.godine (“Sl. list SRJ”, br. 18/2002 i “Sl. list SCG”, br. 16/2003), prema kojima:
Član 34
(1) Pravosnažna presuda Međunarodnog krivičnog tribunala može se izvršiti u Srbiji i Crnoj Gori. Ministarstvo spoljnih poslova obavestiće Međunarodni krivični tribunal o spremnosti Srbije i Crne Gore da prihvati osuđenike na izdržavanje zatvorske kazne.
(2) Zatvorska kazna izvršava se prema propisima Srbije i Crne Gore.
(3) Međunarodnom krivičnom tribunalu omogućiće se nadzor nad izvršenjem kazne.
Član 35
(1) Kada se prema propisima Srbije i Crne Gore, steknu uslovi za pomilovanje, ublažavanje kazne ili uslovni otpust, o tome će se obavestiti Međunarodni krivični tribunal, radi donošenja odgovarajuće odluke.
Izvor: Sajt Ministarstva pravde Republike Srbije (mpravde.gov.rs).