Uvod
Negde s početka godine nadležni su najavili pojačanu kontrolu neregistrovanih vozila koja učestvuju u saobraćaju, predstavljajući tom prilikom inovativna rešenja kada je reč o samoj kontroli, dakle mogućnosti praćenja kretanja takvih vozila putem sigurnosnih kamera, postavljenih kako na putevima, tako i u vozilima saobraćajnih patrola, čije je pojačano prisustvo na ulicama opština i gradova pravdano i ovim razlozima. U okviru novih mogućnosti kontrole, isticane su i prednosti, da kada se uoči ovakvo vozilo u saobraćaju, brzom obradom podataka kroz bazu isto bude evidentirano na spisku vozila kojima je istekla registraciona nalepnica, čime je olakšan put za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka od strane saobraćajne policije i kasnije dokazivanja ovog prekršaja u postupku pred prekršajnim sudovima.
Složićemo se ovde, a što je apsolutno nesporno i sa zakonodavcem i sa onima, koji se imaju starati o sprovođenju zakona, da je učestvovanje neregitrovanih vozila u saobraćaju nedopustivo zbog višestrukih posledica po druge učesnike u saobraćaju i širu društvenu zajednicu, naročito kada jedno takvo vozilo učestvuje u saobraćajnoj nezgodi, u smislu prozrokovane štete, jer ne zaboravimo takvo vozilo nije u tom trenutku osigurano, po osnovu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti.
Postavljanje problema
No, ostavimo sada po strani mogućnosti kojima raspolaže saobraćajna policija kod otkrivanja učinilaca ovog prekršaja, jer one nisu ni sporne, niti od značaja za analizu ratio legis, kojom se zakonodavac rukovodio kada je propisao prekršaj za ne vraćanje tablica, ali pre upuštanja u istu, podsetimo se šta kaže predmetna odredba Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009,…,128/2020-dr.zakon) (u daljem tekstu: ZOBS).
Članom 274. stav 1. ZOBS, propisano je sledeće:
„Vlasnik, odnosno korisnik registrovanog vozila, ako u roku od 60 dana od dana isteka važenja registracione nalepnice ne podnese zahtev za izdavanje nove registracione nalepnice, dužan je da vrati registarske tablice organu koji je iste izdao.“
Podsetimo se i da je članom 332. stav 1. tačka 102) ZOBS, koja upućuje na član 274. ovog zakona, propisano da će se novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 20.000 dinara kazniti lice odgovorno za ovaj prekršaj.
Na prvi pogled, kod ovako postavljene odredbe ne vidimo ništa sporno, dakle ako vlasnik odnosno korisnik vozila ne obnovi odnosno produži registraciju, dužan je da u zakonskom roku vrati tablice.
Tako postavljena odredba imala bi smisao odnosno odvraćajući efekat, samo po one, koji bi sa neregistrovanim vozilom učestvovali u saobraćaju, pa obzirom na moguće posledice o kojima smo već govorili, intencija zakonodavca bi u tom smislu bila opravdana.
Ali, ako produženje registracije nije bilo moguće iz drugih razloga i pritom vozilo ne učestuje u saobraćaju, recimo da je garažirano, zašto bi se onda neko prekršajno kažnjavao u takvim situacijama. Kao moguće razloge, možemo pomenuti tešku materijalnu situaciju, boravak u inostranstvo, bolest, pa i nemogućnost opravke vozila u smislu propisanih uslova koje zahteva tehnički pregled, sve pri činjenici da je izostavljeno ovlašćenje da to neko drugi učini.
Zašto bi se na vlasnika ili korisnika odnosio pomenuti rok za vraćanje tablice, kada u trenutku kada otpadnu razlozi, odnosno ponovo steknu uslovi za obnovu registgracije, isti mora svakako vozilo najpre da odjavi i vrati stare tablice, pre nego što mu nadležna uprava saobraćajne policije izda nove tablice i registracionu nalepnicu? Čime se ili čime nije rukovodio zakonodavac kada je formulisao ovako citiranu odredbu?
Dalje se postavlja pitanje naknada koje se plaćaju za izdavanje tablica i registracione nalepnice, pa u tom smislu, može se izvesti zaključak, da ako je nešto uredno plaćeno, zašto bi se u nekom trenutku tražilo sada od vlasnika da vrati ono za šta je platio naknadu, posebno u svetlu činjenice da registarske tablice i regitraciona nalepnica nisu isprave, pa da se kod eventualne zloupotrebe, mogu podvesti pod krivično delo falsifikovanje isprave u smislu odredbi Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005,..,35/2019), a čak i ako uzmemo da je tako, pa to je predmet krivičnog postupka, koji regulišu odredbe Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011,..,62/2021-OUS).
Reklo bi se da je, ako izuzmemo situaciju kada takva vozila učestvuju u saobraćaju, da je zakonodavac propuštajući da predvidi i druge situacije u razradi ovog stava, koje bi pod određenim okolnostima isključivale prekršajnu odgovornost ili bi bar ostavljale jasnije mogućnost sudovima da izriču blažu sankciju, poput opomene, sada da li nesvesno ili sa namerom, pa je ovako ostavljeno prostora za različito tumačenje od strane sudova, koji mnogo češće posežu za izricanjem novčane kazne.
Članom 50. Zakona o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon i 91/2019), regulisano je pod kojim ulovima je moguće izricanje opomene kao prekršajne sankcije, pa se kaže:
„Umesto novčane kazne za prekršaj može se izreći opomena ako postoje okolnosti koje u znatnoj meri umanjuju odgovornost učinioca, tako da se može očekivati da će se ubuduće kloniti vršenja prekršaja i bez izricanja kazne.
Opomena se može izreći i ako se prekršaj ogleda u neispunjavanju propisane obaveze ili je prekršajem nanesena šteta, a učinilac je posle pokretanja postupka, a pre donošenja presude ispunio propisanu obavezu, odnosno otklonio ili nadoknadio nanesenu štetu.“
Tumačenjem pomenutog člana, da se zaključiti, iako se to eksplicitno ne navodi da u pogledu stepena odgovornosti za učinjeni predmetni prekršaj mora postojati i nehat, što kod ovako postavljene formulacije bića prekršaja o kome govorimo, nije nikako moguće, da bismo uopšte govorili o mogućnosti suda da pored naravno ispunjenosti drugih preduslova, izrekne opomenu, kao prekršajnu sankciju.
Zapravo zaključujemo da se iza ovoga krije namera da se na jedan jednostavan i brz način prihoduje u korist budžeta, jer kako dokazivati nehatno ponašanje, odnosno pozivati se i koji to dovoljno ubedljiv razlog navesti, koji bi opravdao propuštanje da se u navedenom roku vrate tablice.
Umesto zaključka
Stoga bi nekom budućom izmenom i dopunom, valjalo izmeniti i ovu odredbu ZOBS, kako bi se razgraničile one situacije u kojima se izigravanjem obaveze vraćanja tablica čine zloupotrebe sa svim mogućim posledicama iste, od onih situacija koje realno ne predstavljaju opasnost ni po druge učesnike ni po širu društenu zajednicu, pa kao takve bi morale da isključe prekršajnu odgovornost, odnosno ne bi se mogle podvesti pod ovaj prekršaj.
Izvor: izvodi iz propisa preuzeti iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com