Ovo je reč koja se vrlo često koristi i za koju svi mislimo da znamo šta ona predstavlja.
Međutim, kada pokušamo da je definišemo, onda zaključujemo da je to teško uraditi, odnosno dati valjanu i razumljivu definiciju.
Na ovom mestu bavićemo se terorizmom u njegovom najznačajnijem smislu, krivičnopravnom.
U našem pravnom sistemu terorizam je predviđen-definisam kao krivično delo članom 312. Krivičnog zakonika. Terorizam kao kriviično delo spada u grupu krivičnih dela kojima se štiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije.
U pomenutom članu ono je definisano na sledeći način:
„Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije izazove eksploziju ili požar ili preduzme neku drugu opšteopasnu radnju ili izvrši otmicu nekog lica ili drugi akt nasilja ili preti preduzimanjem kakve opšteopasne radnje ili upotrebom nuklearnog, hemijskog, bakteriološkog ili drugog opšteopasnog sredstva i time izazove osećanje straha ili nesigurnosti kod građana, kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.
Terorizam kao pojava se vrlo rano pojavio, a u svom razvoju razlikovao se kako u pogledu ciljeva tako i u pogledu načina i sredstava vršenja. Najšešće je politički motivisan, međutim, danas smo svedoci da se i sama, nekada i navodna opasnost od terorizma koristi kao izgovor za mnoge intervencije velikih sila, najviše na bliskom istoku.
Radnja izvršenja ovog krivičnog dela sastoji se u preduzimanju neke opšteopasne radnje ili akta nasilja, odnosno pretnja da će se preduzeti neke opšteopasne radnje. To su radnje kojima se stvara opasnost za ljude, ali i za imovinu. Naš Zakonik kao primer navodi izazivanje eksplozije ili požara.
Posledica ovog krivičnog dela je stvaranje osećanja lične nesigurnosti ili straha kod građana. To je osećanje ugroženosti života, zdravlja, imovine ili nekih sloboda. Pored ove posledice, sledeća posledica je ugrožavanje ustavnog uređenja ili bezbednosti Republike Srbije.
Pored navedenog, da bi ovo delo postojalo ono mora da se čini u nameri da se ugrozi ustavno uređenje ili bezbednost Republike Srbije. Akti terorizma su dakle samo sredstvo i način da se postignu ovi ciljevi.
Članom 321. pomenutog Zakonika predviđeni su i kvalifikovani oblici terorizma, koji postoje ukoliko:
-je preduzimanje nekog terorističkog akta imalo za posledicu smrt jednog ili više lica;
-ili je izazvalo opasnost za život ljudi ili je praćeno teškim nasiljem ili velikim razaranjima;
-ili je dovelo do ugrožavanja bezbednosti, ekonomske ili vojne snage zemlje;
-zatim, kada se delo vrši za vreme ratnog stanja ili u slučaju neposredne ratne opasnosti odnosno oružanog sukoba ili vanrednog stanja;
-kad je pri izvršenju dela učinilac sa umišljajem lišio života jedno ili više lica.
Bitno je istaći da je i pripremanje ovog krivičnog dela sankcionisano čl.320. Krivičnog zakonika.
Primpremanje se sastoji u nabavljanju ili osposobljavanju sredstava za izvršenje krivičnog dela, u otklanjanju prepreka za izvršenje krivičnog dela, u dogovaranju, planiranju ili organizovanju sa drugim izvršenje krivičnog dela ili u drugim radnjama kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvršenje krivičnog dela.
Svaka država se trudi da sačuva svoj ustavni poredak i svoju bezbednost. Kako smo već gore naveli, inkriminisanje ovih radnji i visoko zaprećene kazne zatvora ukazuju koliko je bitno za jedno društva da zaštiti svoju bezbednosti i ustavno uređenje.
Izvor: PravniPortal.rs