Da bi privreda mogla da isplati povećanu minimalnu cenu rada, nužno je umanjenje poreza i doprinosa na zaradu. Ovakav stav iznelo je čak 87% preduzeća u anketi koju je sprovela Unija poslodavaca Srbije.
Pregovori Unije poslodavaca Srbije, reprezentativnih sindikata i Vlade Srbije o minimalnoj ceni rada za 2023. godinu treba da počnu prvih dana avgusta, a Unija tradicionalno pre početka pregovora istražuje stavove preduzeća o ovoj temi.
Članom 112. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje), propisano je sledeće:
“Minimalna cena rada utvrđuje se odlukom socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije (u daljem tekstu: Socijalno-ekonomski savet).
Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 15 dana od dana početka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) u narednom roku od 15 dana.
Pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi se naročito od: egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade u Republici.
Odluka o utvrđivanju minimalne cene rada sadrži obrazloženje koje odražava sve elemente iz stava 3. ovog člana.
Ako dođe do značajne promene nekog od elemenata iz stava 3. ovog člana, Socijalno-ekonomski savet je obavezan da razmotri obrazloženu inicijativu jednog od učesnika Socijalno-ekonomskog saveta za otpočinjanje pregovora za utvrđivanje nove minimalne cene rada.
Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.
Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu.”
Od ukupnog broja anketiranih poslodavaca 68,3% složilo se sa ocenom da su se stekli uslovi za povećanje minimalne cene rada i ovaj udeo je za 5% veći nego prethodne godine. Nešto manje od trećine poslodavaca (31,7%) smatra da za povećanje ne postoje uslovi.
Od poslodavaca koji smatraju da ima uslova za povećanje minimalca, najveći deo (19,8%) smatra da je optimalno povećanje između 9 i 12%. To znači da bi neto minimalna mesečna zarada iznosila oko 41.500 dinara. Za povećanje do 5% izjasnilo se 4,5%, od 6 do 8% 12,4%, od 13 do 15% prihvatilo bi 12,7% anketiranih, a rast minimalca iznad 15% podržava 17,8% poslodavaca kojima je prihvatljivo povećanje minimalca.
Kao meru koja bi pomogla preduzećima da isplate povećanu minimalnu cenu rada, ogromna većina anketiranih vidi kroz umanjenje poreza i doprinosa na plate. Sledeća mera koja bi bila značajna za privredu je povećanje neporezivog dela zarade, a zatim i smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta.
Od preduzeća koja su ocenila da nema uslova za povećanje minimalne cene rada, ubedljiva većina (čak 81% njih, odnosno četvrtina ukupnog broja anketiranih) smatra da bi time ugrozili poslovanje preduzeća. Smanjenje broja zaposlenih najavljuje 39%, odnosno preko 12% od ukupnog broja učesnika u anketi).
U ovogodišnjoj anketi Unije poslodavaca Srbije učestvovalo je 356 preduzeća, koja zapošljavaju više od 44.000 ljudi.
Izvor: sajt Unije poslodavaca Srbije (www.poslodavci.rs)
Izvor: izvod iz propisa je preuzet iz pravne baze “Propis Soft”, redakcija Profi Sistem Com