U cilju osnaživanja kapciteta zaposlenih, angažovanih na analitičkim poslovima, Služba za upravljanje kadrovima je, uz podršku GIZ-a, organizovala obuku iz HR analitike.
Zakon o državnim službenicima (”Sl. glasnik RS”, br. 79/2005, 81/2005-isp., 83/2005-isp., 64/2007, 67/2007-isp., 116/2008, 104/2009, 99/2014, 94/2017, 95/2018 i 157/2020), propisuje:
„1. Služba za upravljanje kadrovima
Član 158.
Služba za upravljanje kadrovima, koju obrazuje Vlada, zadužena je za stručne poslove vezane za upravljanje kadrovima u državnoj upravi.
Služba za upravljanje kadrovima oglašava interne konkurse za slobodna izvršilačka radna mesta i interne i javne konkurse za popunu položaja u organima državne uprave i službama Vlade, savetuje organe državne uprave i službe Vlade kako da upravljaju kadrovima, pruža stručnu pomoć organima državne uprave i službama Vlade u primeni odredaba ovog zakona i drugih propisa donetih na osnovu ovog zakona, obavlja poslove u vezi sa analizom individualnih potencijala za razvoj i upravljanje karijerom državnih službenika, pruža stručno-tehničku pomoć Visokom službeničkom savetu, obavlja stručne i tehničke poslove značajne za politiku Vlade i drugih državnih organa u upravljanju kadrovima, utvrđuje metodologiju na osnovu koje se prati stanje u vezi sa odlivom kadrova iz organa državne uprave i uticaja odliva kadrova na rad organa, vrši analizu stanja i predlaže mere za zadržavanje kadrova i prevenciju uticaja odliva kadrova na nesmetan rad organa državne uprave, vrši proveru kompetencija lica na internom tržištu rada i vrši druge poslove određene zakonom ili propisom Vlade.
Službom za upravljanje kadrovima rukovodi direktor, koji je odgovoran Generalnom sekretaru Vlade.
Vlada može, na osnovu izveštaja i predloga mera Službe za upravljanje kadrovima o stanju u vezi sa odlivom kadrova sa određenih poslova iz organa državne uprave, da utvrdi sledeće mere:
1) obavezu stručnog usavršavanja i unapređenja rada i stručnih kapaciteta državnih službenika u određenoj oblasti rada;
2) omogućavanje dodatnog obrazovanja državnih službenika u određenoj oblasti rada;
3) izmenu kadrovskog plana zbog potrebe zapošljavanja većeg broja pripravnika ili državnih službenika;
4) privremeni premeštaj zaposlenih iz drugih organa državne uprave u skladu sa zakonom, na poslove na kojima postoji odliv kadrova ako bi neizvršenjem posla mogle da nastupe štetne posledice po organ;
5) pravo na korektivni koeficijent prema zakonu kojim se uređuju plate u državnim organima;
6) druge mere u skladu sa zakonom.
Mere iz stava 4. ovog člana za državne službenike u sudovima, javnom tužilaštvu i Državnom pravobranilaštvu utvrđuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za pravosuđe.“
HR analitika odnosi se na pretvaranje svih procesa iz oblasti ljudskih resursa u brojke, čijim se analiziranjem omogućava bolje donošenje odluka u vezi sa ljudima. Ovakav pristup omogućava da se sve ideje o poboljšanju načina poslovanja i ostvarivanju poslovnih ciljeva utemelje na činjenicama, nasuprot ustaljenoj praksi da se odluke donose isključivo vodeći se sopstvenim osećajima i iskustvima.
Neka od konkretnih pitanja na koja ova tehnika odgovara su da li su dosadašnje odluke bile dobre, da li je sistem selekcije kvalitetan, efikasan ili isplativ, kako smanjiti odliv zaposlenih. Da je HR analitika jedna od ključnih funkcija modernog upravljanja ljudskim resursima možemo videti i u porastu broja stručnjaka iz ove oblasti: u prethodnih pet godina taj broj je porastao za 242%, dok čak 73% profesionalaca iz oblasti ljudskih resursa definiše HR analitiku kao ključni trend i prioritet u narednih pet godina.
Izvor: sajt Službe za upravljanje kadrovima (www.suk.gov.rs)
Izvor: izvod iz propisa je preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, redakcija Profi Sitem Com