U ovom tekstu, a s obzirom na trenutnu situaciju u državi i skorašnji novi štrajk advokata, podsećamo kakve su bile posledice ranijih štrajkova advokata u različitim postupcima – u krivičnom, prekršajnom, parničnom i postupku povodom povrede prava na suđenje u razumnom roku.
U tu svrhu izdvojili smo neke od najinteresantnijih sudskih odluka, odnosno autorskih sentenci iz tih odluka redakcije programa “Propis Soft”, a navešćemo i relevante odredbe koje su sudovi primenjivali donoseći ove odluke.
1. KRIVIČNI POSTUPAK
1. Slučaj
Članom 74. Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011…) (u daljem tekstu: ZKP) propisana je obavezna odbrana, a ovaj član glasi:
“Okrivljeni mora imati branioca:
1) ako je nem, gluv, slep ili nesposoban da se sam uspešno brani – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka;
2) ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka;
3) ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren – od lišenja slobode, pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere;
4) ako mu se sudi u odsustvu – od donošenja rešenja o suđenju u odsustvu, pa dok suđenje u odsustvu traje;
5) ako se glavni pretres održava u njegovoj odsutnosti zbog nesposobnosti koju je sam prouzrokovao – od donošenja rešenja da se glavni pretres održi u njegovoj odsutnosti, pa do pravnosnažnosti rešenja kojim sud utvrđuje prestanak nesposobnosti za učestvovanje na glavnom pretresu;
6) ako je zbog narušavanja reda udaljen iz sudnice do završetka dokaznog postupka ili završetka glavnog pretresa – od donošenja naredbe o udaljenju, pa do povratka u sudnicu ili do saopštavanja presude;
7) ako se protiv njega vodi postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja – od podnošenja predloga za izricanje takve mere, pa do donošenja odluke iz člana 526. st. 2. i 3. ovog zakonika ili do pravnosnažnosti rešenja o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja;
8) od početka pregovora sa javnim tužiocem o zaključenju sporazuma iz člana 313. stav 1, člana 320. stav 1. i člana 327. stav 1. ovog zakonika, pa do donošenja odluke suda o sporazumu;
9) ako se pretres održava u njegovoj odsutnosti (član 449. stav 3.) – od donošenja rešenja da se pretres održi u njegovoj odsutnosti, pa do donošenja odluke suda o žalbi na presudu.”
Članom 212. ZKPpropisano je odlučivanje o pritvoru:
“O određivanju pritvora odlučuje sud na predlog javnog tužioca, a posle potvrđivanja optužnice i po službenoj dužnosti.
Pre donošenja odluke iz stava 1. ovog člana sud će saslušati okrivljenog o razlozima za određivanje pritvora. Saslušanju mogu da prisustvuju javni tužilac i branilac.
Sud je dužan da na pogodan način obavesti javnog tužioca i branioca o vremenu i mestu saslušanja okrivljenog. Saslušanje se može obaviti i u odsustvu obaveštenih lica.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, odluka o određivanju pritvora može se doneti bez saslušanja okrivljenog ako postoje okolnosti iz člana 195. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakonika ili opasnost od odlaganja.
Ako je pritvor određen u skladu sa stavom 4. ovog člana, sud će u roku od 48 časova od časa hapšenja saslušati okrivljenog u skladu sa odredbama st. 2. i 3. ovog člana. Nakon saslušanja, sud će odlučiti da li će odluku o određivanju pritvora ostaviti na snazi ili ukinuti pritvor.”
U presudi Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 1/2015 od 15. januara 2015. godine, ovaj sud zauzima sledeći stav:
Kod određivanja pritvora sud je dužan da na pogodan način obavesti i branioca o vremenu i mestu saslušanja okrivljenog, a činjenica da je branilac obavestio sud da zbog štrajka advokata u celoj Republici Srbiji ne može da pristupi ročištu, ne utiče ispunjenost uslova za određivanje pritvora.
2. Slučaj
Članom 85. ZKP propisane su pretpostavke za saslušanje okrivljenog, a ovaj član glasi:
“Kad se okrivljeni prvi put saslušava, pitaće se za ime i prezime, jedinstveni matični broj građana ili broj ličnog dokumenta, nadimak, ime i prezime roditelja, devojačko porodično ime majke, gde je rođen, gde stanuje, dan, mesec i godinu rođenja, državljanstvo, zanimanje, porodične prilike, da li je pismen, kakve je škole završio, šta on i članovi njegovog porodičnog domaćinstva poseduju od imovine, da li je, kad i zašto osuđivan, da li je i kad izrečena krivična sankcija izvršena i da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivično delo.
Okrivljenom će se saopštiti i omogućiti da koristi prava iz člana 68. stav 1. ovog zakonika, a upozoriće se na dužnosti koje ima (član 70.) i na posledice ako ih ne ispuni.
Okrivljeni će se nakon toga pozvati da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, uz upozorenje da će mu ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti u skladu sa odredbama ovog zakonika.
Okrivljeni može biti saslušan u odsustvu branioca ako se izričito odrekao tog prava, ako uredno pozvani branilac nije prisutan iako je obavešten o saslušanju (član 300. stav 1.), a ne postoji mogućnost da okrivljeni uzme drugog branioca ili ako za prvo saslušanje okrivljeni nije obezbedio prisustvo branioca ni u roku od 24 časa od časa kad je poučen o ovom pravu (član 68. stav 1. tačka 4), osim u slučaju obavezne odbrane.
Ako okrivljeni nije poučen ili mu nije omogućeno da koristi prava iz stava 2. ovog člana ili izjava okrivljenog iz stava 3. ovog člana o prisustvu branioca nije uneta u zapisnik ili ako je postupljeno protivno stavu 4. ovog člana ili ako je iskaz okrivljenog dobijen protivno članu 9. ovog zakonika, na iskazu okrivljenog ne može se zasnivati sudska odluka.”
U rešenju Višeg suda u Nišu, Kv 571/2014 od 14. oktobra 2014. godine, gde se takođe radilo o obaveznoj odbrani, te nećemo ponovo navoditi član 74, stoji:
“Okolnosti iz žalbe da je zapisnik o saslušanju osumnjičenog tužilaštvo sačinilo na izričit zahtev osumnjičenog da se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete nisu od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane odluke da konkretni zapisnik o saslušanju predstavlja nezakonit dokaz. Ovo zbog toga što se u slučaju obavezne odbrane okrivljeni, čak i ukoliko se izričito odrekne prava da saslušanju prisustvuje branilac, ne može saslušati bez prisustva branioca. Zakonikom o krivičnom postupku nisu predviđene okolnosti koje bi omogućile drugačiju primenu čl. 85. st. 4. ZKP, te tako ni štrajk advokata ne predstavlja izuzetak od pravila na koje upućuje odredba o obaveznoj odbrani prilikom saslušanja okrivljenog u smislu čl. 74. st. 1. tač. 2. i čl. 85. st. 4. ZKP.”
Dakle, zaključak iz ovog rešenja je:
Štrajk advokata ne predstavlja izuzetak od pravila o obaveznoj odbrani prilikom saslušanja okrivljenog.
3. Slučaj
Član 52. ZKP se odnosi na preuzimanje krivičnog gonjenja od strane oštećenog, glasi:
“Ako nakon potvrđivanja optužnice javni tužilac izjavi da odustaje od optužbe, sud će pitati oštećenog da li hoće da preuzme krivično gonjenje i zastupa optužbu. Ako oštećeni nije prisutan, sud će ga u roku od osam dana obavestiti o odustanku javnog tužioca od optužbe i poučiti da može da se izjasni da li hoće da preuzme gonjenje i zastupa optužbu.
Oštećeni je dužan da se odmah ili u roku od osam dana od dana kada je primio obaveštenje i pouku iz stava 1. ovog člana izjasni da li hoće da preuzme krivično gonjenje i zastupa optužbu, a ako nije obavešten – u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac izjavio da odustaje od optužbe.
Ako oštećeni izjavi da preuzima krivično gonjenje sud će nastaviti, odnosno odrediti glavni pretres. U slučaju da se oštećeni ne izjasni u roku iz stava 2. ovog člana ili izjavi da ne želi da preuzme krivično gonjenje, sud donosi rešenje o obustavi postupka odnosno presudu kojom se optužba odbija.
Ako oštećeni nije prisutan na pripremnom ročištu ili glavnom pretresu, a uredno je pozvan ili mu se poziv nije mogao uručiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese prebivališta ili boravišta, smatraće se da neće da nastavi gonjenje i sud će doneti rešenje o obustavi postupka, odnosno presudu kojom se optužba odbija.”
U rešenju Apelacionog suda u Beogradu, Kž2 1706/2014 od 5. septembra 2014. godine, ovaj sud zauzima sledeći stav:
Nedolazak oštećenog kao tužioca i njegovog punomoćnika na zakazani glavni pretres su opravdani, jer je oštećeni kao tužilac angažovao punomoćnika, advokata da ga zastupa, a koji je sa glavnog pretresa izostao zbog štrajka advokata, što je između ostalog podrazumevalo i nepristupanje na zakazane pretrese.
2. PREKRŠAJNI POSTUPAK
Zakon o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, broj 65/2013…) članom 175. uređuje odustanak okrivljenog od zahteva za sudsko odlučivanje:
“Okrivljeni koji je podneo zahtev za sudsko odlučivanje može od tog zahteva odustati najkasnije na prvom ročištu.
Smatraće se da je okrivljeni odustao od zahteva za sudskog odlučivanja ako uredno pozvani okrivljeni ne pristupi prvom ročištu niti svoj izostanak opravda.
U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana sud će rešenjem utvrditi da je prekršajni nalog konačan i izvršan i okrivljenog obavezati da plati nastale troškove prekršajnog postupka, a izrečenu novčanu kaznu uneće u registar novčanih kazni.
Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana okrivljeni ima pravo žalbe u roku od osam dana. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.”
U rešenja Prekršajnog apelacionog suda, 21 Prž 26129/2022 od 7. decembra 2022. godine, ovaj u pogledu odustanka od zahteva za sudsko odlučivanje uprkos dopisu advokata o izostanku zbog štrajka, zaključuje:
Uprkos dopisu advokata da zbog štrajka neće pristupiti ročištu, usled neopravdanog izostanka okrivljenog, a koji je uredno pozvan, smatra se da je isti odustao od zahteva za sudsko odlučivanje.
3. PARNIČNI POSTUPAK
1. Slučaj
Kada je u pitanju parnični postupak i štrajka advokata, član 91. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011…) (u daljem tekstu: ZPP), glasi:
“Punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje.
Sud je dužan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za zastupanje. Ako utvrdi da lice koje se pojavljuje kao punomoćnik nije ovlašćeno za preduzimanje određenje radnje, sud će da ukine parnične radnje koje je to lice preduzelo ako te radnje stranka nije naknadno odobrila.”
Član 104. ZPP propisuje:
“Podnesak koji je vezan za rok je blagovremen ako je podnet sudu pre isteka roka.
Dan podnošenja podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom ili upućenog telegrafskim putem smatra se kao dan podnošenja sudu.
Ako je podnesak upućen telegrafskim putem, smatraće se da je podnet u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude podnet sudu ili bude upućen sudu preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti.
Ako je podnesak upućen elektronskom poštom, kao vreme podnošenja sudu smatra se vreme koje je naznačeno u potvrdi o prijemu elektronske pošte.
Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije na vojnoj službi i ostala lica koja se nalaze u službi u vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama, dan predaje podneska vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi smatra se kao dan podnošenja sudu.
Za lica lišena slobode dan predaje podneska zavodu za izvršenje krivičnih sankcija smatra se kao dan podnošenja sudu.
Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upućen nenadležnom sudu pre isteka roka, a stigne nadležnom sudu posle isteka roka, smatraće se da je podnet na vreme, ako se njegovo podnošenje nenadležnom sudu može pripisati neznanju ili očiglednoj omašci podnosioca.
Odredbe st. 1. do 7. ovog člana primenjuju se i na rok u kome po posebnim propisima tužba mora da se podnese, kao i na rok zastarelosti potraživanja ili nekog drugog prava.”
Članom 109. ZPP propisano je vraćanje u pređašnje stanje (kao i članovima 110. do 114):
“Ako stranka propusti ročište ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud će toj stranci na njen predlog da dozvoli da naknadno izvrši tu radnju (vraćanje u pređašnje stanje) kad postoje opravdani razlozi za propuštanje.
Ako se dozvoli vraćanje u pređašnje stanje postupak se vraća u ono stanje u kome se nalazio pre propuštanja i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog propuštanja doneo.”
Primenjujući navedene odredbe na sednici Građanskog odeljenja od 24. aprila 2018. godine, Vrhovni kasacioni sud utvrđuje sentencu iz svog rešenja, Rev2 1517/2017 od 22. juna 2017. godine (u ovom slučaju se ne radi o autorskoj sentenci, već sentenci navedenog suda):
“Rok za blagovremeno dostavljanje podnesaka od strane advokata u štrajku počinje da teče početkom prvog narednog dana po prestanku – obustavi štrajka.”
2. Slučaj
Član 108. ZPP glasi:
“Sud može izuzetno da odloži ročište ako je to potrebno radi izvođenja dokaza ili zbog sprečenosti sudije.
Prilikom odlaganja ročišta, sud će uvek da odredi nov vremenski okvir, koji ne može da bude duži od jedne trećine prvobitno određenog vremenskog okvira.
Kad se ročište odloži, sud će odmah da odredi mesto i vreme održavanja odloženog ročišta u okviru vremenskog okvira iz stava 2. ovog člana.
Protiv rešenja o odlaganju ročišta nije dozvoljena žalba.”
U rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Gž1 402/2015 od 11. marta 2015. godine, zauzte je stav:
Ukoliko je punomoćnik tuženog podneskom obavestio sud da nije u mogućnosti da pristupi na ročište za glavnu raspravu iz razloga protesta sa obustavom rada advokata na celoj teritoriji R. Srbije, a prvostepeni sud i pored toga odbije predlog punomoćnika tuženog o odlaganju ročišta i održi i zaključi raspravu i donese presudu, na taj način onemogućio je tuženog da raspravlja u predmetu spora te je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka, ovo sa razloga što je na strani punomoćnika tuženog – advokata postojao opravdani razlog da ne pristupi na ročište.
3. Slučaj
Članom 85. ZPP, u okviru Glave V, kojom su uređeni punomoćnici, je određeno:
“Stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko punomoćnika,.
Punomoćnik fizičkog lica može biti advokat, krvni srodnik u pravoj liniji, brat, sestra ili bračni drug, kao i predstavnik službe pravne pomoći jedinice lokalne samouprave koji je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom.
Punomoćnik zaposlenog u sporu iz radnog odnosa može biti i predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, pod uslovom da je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom.
Punomoćnik pravnog lica može biti advokat, kao i diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom koji je u radnom odnosu u tom pravnom licu.
Punomoćnik mora biti potpuno poslovno sposobno lice.
Stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat.
Zastupanje Republike Srbije i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave uređuje se posebnim propisima.
Sud može da pozove stranku koja ima punomoćnika da se pred sudom lično izjasni o činjenicama koje treba da se utvrde u parnici.
Stranka koju zastupa punomoćnik može uvek da pristupi sudu i daje izjave pored svog punomoćnika i sama preduzima radnje, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Stranku koja nema punomoćnika i koja se iz neznanja ne koristi pravima koja joj pripadaju po ovom zakonu, sud će upozoriti da može angažovati punomoćnika, u skladu sa ovim zakonom.”
Član 410. ZPP propisuje postupanje sa neblagovremenom, nepotpunom ili nedozvoljenom revizijom, a glasi:
“Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciće rešenjem prvostepeni sud, bez održavanja ročišta.
Revizija je nedozvoljena ako:
1) je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije;
2) revizija nije izjavljena preko punomoćnika advokata, izuzev kada je stranka advokat;
3) je reviziju izjavilo lice koje je povuklo reviziju;
4) lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije;
5) je revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona.”
Član 430. ZPP propisuje:
“Neblagovremene (član 428), nepotpune (član 429. stav 2) ili nedozvoljene (član 85. stav 6. i član 428) predloge za ponavljanje postupka odbaciće rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta.
Ako sud ne odbaci predlog, dostaviće primerak predloga protivnoj stranci po odredbama člana 141. ovog zakona, koja ima pravo da u roku od 30 dana odgovori na predlog. Kada sudu stigne odgovor na predlog ili kada protekne rok za davanje odgovora, sud će da odredi ročište za raspravljanje o predlogu.”
U rešenju Višeg suda u Novom Sadu, Gž1 6/2015 od 25. februara 2015. godine, ovaj sud je u vezi sa vanrednim pravnim lekovima podnetim od strane tužioca lično za vreme “štrajka” advokata odlučio na sledeći način:
Predlog za ponavljanje postupka i revizija podneti od tužioca lično za vreme “štrajka” advokata su nedozvoljeni, jer se obustava rada advokata nije odnosila na podnošenje vanrednih pravnih lekova, te je tužilac imao mogućnost da angažuje advokata za podnošenje istih.
4. SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU
1. Slučaj
Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (“Sl. glasnik RS”, broj 40/2015…) u član 2. uređuje ko su imaoci prava na suđenje u razumnom roku:
“Pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka).
Javni tužilac kao stranka u krivičnom postupku nema pravo na suđenje u razumnom roku.”
Član 4. propisuje merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku istog zakona, a glasi:
“Pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.”
Rešenjem Ržk 1/2019 od 11. aprila 2019. godine, Apelacionog suda u Novom Sadu odlučio je sledeće:
Ako postupak dugo traje usled štrajka advokata koji se odvijao u toku postupka, nema propusta niti odgovornosti državnih organa.
2. Slučaj
Isti sud u rešenju, R4g 4/2016 od 23. februara 2016. godine, zauzima sledeći stav:
U uslovima dok su oba punomoćnika advokata pod obustavom rada, nesvrsishodne su aktivnosti suda na zakazivanju ročišta, pa se period trajanja obustave rada advokata ne pripisuje odgovornosti suda zbog produženog trajanja postupka.
Izvor: Izvodi iz propisa i sudske prakse preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.