- Šta treba da priložim od dokumentacije ako želim da uvezem polovni automobil?
Potrebno je da priložite svu dokumentaciju na osnovu koje će se na nesumnjiv način izvršiti pravilna identifikacija motornog vozila. To pre svega znači da treba da priložite saobraćajnu dozvolu (ukoliko nije u pitanju original, onda kopiju morate overiti u inostranstvu u sudu, kod notara, u MUP ili opštini). Kao dokaz o kupovini treba da podnesete original fakturu ili kupoprodajni ugovor (zavisno od načina kupovine). Ukoliko se kao dokaz o kupovini podnosi kupoprodajni ugovor na istom mora biti overa potpisa prodavca od strane nadležnog organa (npr. sud, notar, MUP, opština). Ukoliko je podneta originalna faktura kao dokaz o kupovini, carinarnica neće zahtevati njenu dodatnu overu od strane nadležnog organa.
Ono što svako treba još da znate je i to da, vozila u našu zemlju mogu ući sa redovnim ili privremenim registracionim oznakama (ZOLL, IT..). Da biste započeli carinski postupak, vozilo prvenstveno mora imati važeću godišnju registraciju, a nakon toga ga morate prethodno odjaviti u inostranstvu. Vozilo koje je registrovano u inostranstvu, a koje podleže obavezi registracije u Republici Srbiji morate u pisanoj formi prijaviti ulaznoj (graničnoj) carinarnici. Za putničko motorno vozilo sa privremenom registracijom (ZOLL, IT..) kojim lice prolazi preko carinskog područja ne podnosi se deklaracija za tranzit tj. ne postoji obaveza prijave.
U slučaju da su putnička motorna vozila natovarena na auto platformu, a imaju redovne ili privremene registarske oznake, a na ulasku se prijavljuju za tranzit preko našeg carinskog područja, u tom slučaju neće biti potrebno da se podnese kompletna dokumentacija, jer će o istoj u odgovarajućem postupku ceniti organi zemlje odredišta.
- Šta se podrazumeva pod pojmom „upotrebljavano vozilo“?
Pod pojmom upotrebljavano vozilo podrazumevaju se sva ona vozila koja su bila registrovana i od čije je prve registracije prošlo najmanje 6 meseci.
- Da li je tačno da neću platiti carinu ako auto uvozim iz EU?
Nije tačno. Naime, nije dovoljno da je automobil kupljen u Evropskoj uniji, pa čak ni da je proizveden u nekoj od zemalja EU. Naime, ključan uslov je u vezi sa poreklom delova koji se u automobil ugrađuju tokom proizvodnje. Tako prema važećim propisima o poreklu robe, dozvoljeno je da željeni automobil sadrži maksimalno 40 % delova ”bez porekla” odnosno onih koji potiču iz zemalja van EU ( kineskih, japanskih itd.).
U zavisnosti od osnovnih karakteristika vozila visina carinske stope će iznositi od 0% do 2,5%, dok će PDV biti 20%.
- Šta je potrebno prilikom uvoza priložiti od dokumentacije kako bi mogao da se uveze automobil po preferencijalnim carinskim stopama?
Potrebno je priložiti sledeća dokumenta:
Fakturu, izjavu na samoj fakturi (do iznosa od 6.000 evra) ili autorizaciju (nema ograničenja u vrednosti) ili Obrazac EUR 1 (takođe nema ograničenja u vrednosti).
U Carinskom zakonu u čl. 30. stoji:
„Carinska tarifa
Član 30.
Uvozne i izvozne dažbine utvrđuju se na osnovu Carinske tarife.
Mere predviđene propisima koji uređuju trgovinu robom, ako je moguće, primenjuju se u skladu s tarifnim svrstavanjem robe.
Objedinjena carinska tarifa, u smislu ovog zakona, obuhvata:
1) nomenklaturu robe propisanu Zakonom o Carinskoj tarifi i propisima donetim na osnovu tog zakona;
2) drugu nomenklaturu koja se u celosti ili delimično zasniva na nomenklaturi iz tačke 1) ovog stava kojom se vrši dodatna podela, radi primene tarifnih mera koje se odnose na trgovinu robom;
3) stopu carine i iznos dažbina koji se primenjuju na robu obuhvaćenu nomenklaturom iz tačke 1) ovog stava;
4) preferencijalne tarifne mere sadržane u međunarodnim ugovorima;
5) preferencijalne tarifne mere koje je Republika Srbija jednostrano donela, u odnosu na druge države, grupe država ili teritorije;
6) autonomne mere kojima se predviđa smanjenje carinskih dažbina na određenu robu ili izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina;
7) povlašćen tarifni tretman određen za pojedinu robu, zbog njene vrste ili krajnje upotrebe, u okviru mera iz tač. od 3) do 6) i tačke 8) ovog stava;
8) druge tarifne mere predviđene propisima.
Mere navedene u stavu 3. tač. od 4) do 7) ovog člana primenjuju se na zahtev podnosioca deklaracije umesto stope carine i iznosa dažbina navedenih u stavu 3. tačka 3) ovog člana, kada ta roba ispunjava predviđene uslove, a izuzetno primena tih mera može biti odobrena retroaktivno, pod uslovom da se vrši u rokovima i pod uslovima utvrđenim propisom o tim merama i ovim zakonom.
Kada je primena mera navedenih u stavu 3. tač. od 4) do 7) ovog člana ili izuzeće od mera navedenih u stavu 3. tačka 8) ovog člana ograničena ukupnim obimom uvoza, odnosno izvoza, one prestaju da se primenjuju:
1) u slučaju tarifnih kvota, čim se dostigne predviđeni ukupan obim uvoza, odnosno izvoza;
2) u slučaju tarifnih maksimuma, u skladu s propisom kojim su ti maksimumi utvrđeni.
Vlada propisuje uslove, postupak i način primene autonomnih mera iz stava 3. tačka 6) ovog člana za robu koja se ne proizvodi u Republici Srbiji ili se ne proizvodi u dovoljnim količinama ili ne zadovoljava potrebe domaće privrede i tržišta. Ove mere mogu se utvrditi na određen vremenski period, kao i za ograničene i neograničene količine robe.
Ako stope carine za poljoprivredne proizvode u određenom periodu ne obezbeđuju stabilnost domaće proizvodnje i domaćeg tržišta, Vlada, pored propisanih stopa carine, može da propiše i sezonske stope carine, ne više od 20 % od carinske vrednosti, uz vremensko ograničenje njihove primene.“
- Na koji način će carina u postupku uvoza utvrditi ispunjenost norme EURO 3?
Ukoliko carinici nisu u mogućnosti da na osnovu priložene dokumentacije nedvosmisleno potvrde da je vozilo proizvedeno sa normom EURO 3, dužni su da upute stranku na Agenciju za bezbednost saobraćaja koja će izdati konačnu potvrdu.
- Kako da znam da auto ispunjava normu Euro 3?
U saobraćajnoj knjižici svakog automobila navedeno je da je (ukoliko jeste) proizveden u skladu sa normom EURO 3. Ukoliko to nije slučaj, kontrolu ispunjenosti tih uslova vršiće Agencija za bezbednost saobraćaja. Agencija za bezbednost saobraćaj izdaje ispravu o homologaciji za nova motorna vozila.
- Da li mogu da uvezem auto koji koji zahvaljujući naknadnoj dogradnji ispunjava normu Euro 3?
Ne, nije moguće. Možete uvesti samo automobil koji je proizveden u skladu sa normom EURO 3.
- Kako se prilikom uvoza tretiraju vozila sa sa privremenim tablicama?
Strani državljani i domaći državljani koji imaju u inostranstvu odobreno privremeno boravište do 6 meseci mogu doći u našu zemlju sa vozilom registrovanim u inostranstvu i koristiti ga za vreme dok traju razlozi njihovog boravka u našoj zemlji (godišnji odmor, poseta porodici i dr.), nakon čega su dužni da to vozilo izvezu prilikom napuštanja carinskog područja Republike Srbije. Ova vozila mogu ostati na našoj teritoriji, sa ili bez prekida, šest meseci za svaki period od 12 meseci.
Privremeni uvoz vozila uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobriće se, u skladu sa važećim propisima, studentima za period u kojem ostaju na našem carinskom području isključivo radi studiranja, kao i licima koja obavljaju poslove u određenom vremenskom trajanju, tj. periodu potrebnom za obavljanje tog posla.
- Koja je procedura za uvoz „oldtajmera“?
Oldtajmeri u našu zemlju mogu da se uvoze bez obzira na činjenicu što ne ispunjavaju uslove propisane normom EURO 3. Kao dokaz da se radi o takvoj vrsti vozila potvrdu izdaje Muzej automobila u Beogradu, a u tu kategoriju spadaju :
- Vozila proizvedena do 31. deecembra 1970. godine
- Vozila uvedena u proizvodnju kao model do 31. decembra 1970. godine, bez obzira na stvarnu godinu proizvodnje pojedinog primerka, ili
3.Vozila kojapredstavljaju svojevrstan materijalni spomenik tehničke kulture, tradicije i društvenog nasleđa.
Nadležno ministarstvo u ovom slučaju Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave, u postupku uvoza „oldtajmera“ prihvatiće kao validnu potvrdu Muzeja automobila u Beogradu ako se u tom postupku utvrdi da odgovara činjeničnom stanju (npr. za vozilo koje se prema svojim karakteristikama ne može svrstati u odgovarajući tarifni broj kao motorno vozilo, takva potvrda se ne može prihvatiti i u takvim situacijama dalji postupak sprovešće se u skladu sa propisima koji se odnose na robu koja je predmet carinjenja).
- Da li mogu da uvezem oštećeno vozilo?
Možete uvesti oštećeno vozilo, ali samo pod uslovom da se ne radi o automobilu koji je do te mere oštećen da nije u voznom stanju i da kao takvo ne ispunjava uslove za registraciju bez veće intervencije, odnosno opravke oštećenih delova.
Međutim, oštećenim vozilima se ne smatraju ona vozila koja nisu u voznom stanju zbog motora, odnosno trenutne neispravnosti nekog dela (npr. ako je neispravan akumulator ili je blokirao menjač), jer to znači da je minimalnom popravkom moguće osposobiti vozilo za kretanje na sopstveni pogon. U takvim slučajevima, uvoz će biti moguć.
- Da li mogu da uvezem delove za motorno vozilo?
Možete uvesti rezervne delove (kako nove tako i upotrebljavane) ukoliko to činite radi održavanja motornog vozila, odnosno zamene oštećenih delova , a to ćete dokazati saobraćajnom knjižicom.
Podrazumeva se i obaveza da se uvezeni delovi ugrade u vozilo za koje se uvoze što je bitno za one delove za koje je kod nadležnih službi MUP potrebno izvršiti izmenu podataka u saobraćajnoj knjižici (kao što je npr. karoserija).
Prilikom uvoza upotrebljavanih delova vozila za sopstvene potrebe tj. radi zamene na postojećem vozilu, fizička i pravna lica ne prilažu dozvolu nadležnog ministarstva (o uvozu otpada).
Karoserija za postojeće vozilo može se uvesti ukoliko je prethodno bila ugrađena u vozilo koje ispunjava uslove propisane normom EURO 3. Pri uvozu karoserije mora postojati dokument na osnovu kojeg se na pravilan način može izvršiti identifikacija.
Kada se u carinskom postupku pojavi motor za vozilo, kao rezervni deo, bez ukucanog broja, uvoz će biti odobren jer za carinu nije od nekog uticaja činjenica o broju motora (bitno je da je iste marke i tipa i da se bez posebnih popravki može ugraditi u postojeće vozilo). Motor koji se uvozi kao rezervni deo za postojeće vozilo ne mora ispunjavati propisanu normu EURO 3 (ova norma mora biti ispunjena prilikom uvoza kompletnog vozila i karoserije).
U postupku carinjenja karoserije i motora potrebno je navesti tačno naimenovanje robe, sa svim njenim karakteristikama, kako bi se izbegli problemi koji mogu nastati prilikom izmene podataka u saobraćajnoj knjižici.
Međutim, ono što treba da znate je da neće biti odobren uvoz delova koji imaju osnovne karakteristike kompletnog vozila, odnosno neće se dozvoliti uvoz delova radi sklapanja vozila (npr. karoserije u takvom stanju da se ubacivanjem motora dobije kompletno vozilo).
Rezervni delovi za postojeće vozilo mogu se uvesti i u tzv. „skraćenom postupku“, ukoliko vrednost ne prelazi 3.000 evra. Obračun uvoznih dažbina za robu koju putnici nose sa sobom valjan je dokument koji uvoznik podnosi nadležnoj službi MUP u postupku registracije vozila, odnosno izmene podataka u saobraćajnoj knjižici.
- Kakvi su uslovi i koja je procedura za uvoz motocikla?
Ukoliko planirate da uvezete motocikl ili moped, takođe morate podneti dokumentacija na osnovu koje se na nesumnjiv način može izvršiti pravilna identifikacija. Tu se prvenstveno misli na saobraćajnu knjižicu, fakturu i kupoprodajni ugovor koji moraju biti overeni kod notara, u sudu ili MUP ili opštini).
Razlika postoji utoliko što motori ne moraju da ispunjavaju uslov da su proizvedeni u skladu sa normom EURO 3, zato što čak i poneki novi modeli ne ispunjavaju ovu normu.
- Kako da uvezem auto koji sam nasledio/la?
Ukoliko nameravate da uvezete vozilo koje ste nasledili morate prvo nadležnoj carinarnici da podnesete zahtev za uvoz vozila po osnovu nasleđa.
Ukoliko se zbog smrti ostavioca vozilo zateklo na našem carinskom području i predstavlja predmet ostavine, carinarnica će razmotriti okolnosti konkretnog slučaja i ukoliko su svi uslovi ispunjeni, odobriće zahtevani postupak podnošenjem sažete deklaracije (bez obaveze pismenog prijavljivanja graničnoj carinarnici), jer se u navedenoj situaciji vozilo našlo na našem carinskom području usled „dejstva više sile“ i nije u momentu ulaska u zemlju podleglo obavezi registracije u Republici Srbiji.
- Kako privremeno da uvezem auto radi popravke?
U slučaju da uvozite auto stranih registarskih oznaka radi popravke jer se takvo vozilo usled “dejstva više sile” zateklo na našem carinskom području zbog kvara, carinarnica će odobriti zahtevani postupak podnošenjem sažete deklaracije i u tom slučaju se odobrava postupak aktivnog oplemenjivanja (bez obaveze pismenog prijavljivanja graničnoj carinarnici).
Napominjemo da za sva vozila za koja se odobrava postupak aktivnog oplemenjivanja po navedenom osnovu, a na osnovu ugovora sa izabranim serviserom, nije neophodno da vozilo ispunjava propisanu normu EURO 3, jer bi se nakon okončanja postupka aktivnog oplemenjivanja, u roku koji je odobrila carinarnica, vozilo morali izvesti iz zemlje, odnosno iz carinskog područja Republike Srbije.
- Zašto je Uprava carina odlučila da se pri carinjenju vozila koristi AMSS katalog?
Ustanovljeno je da se praksa prilikom carinjenja vozila razlikuje od carinarnice do carinarnice u zavisnosti od izvora informacija koji se koristi kao reper za proveru vrednosti vozila.
Da bi se ova pojava sprečila, a uslovi za carinjenje bili jednaki za sve, Uprava carina je donela odluku da se ubuduće koriste isključivo podaci iz raspoloživog domaćeg kataloga, a to je jedino katalog Auto-moto saveza Srbije.
Pritom, ujednačavanje prakse carinarnica biće u najskorijem periodu sprovedeno i u postupcima carinjenja ostalih roba, a ne samo vozila. Na taj način, carinska služba maksimalno će smanjiti prostor za zloupotrebe i malverzacije.
- Zašto ste se odlučili baš za katalog AMSS?
Podsećamo, katalog AMSS je jedini raspoloživi javno publikovani katalog u Srbiji. Ako je katalog AMSS zaista toliko loš koliko pojedinci tvrde, odnosno ukoliko su vrednosti u katalogu nerealne, zašto se ne pristupi reviziji tog kataloga. Svi koji smatraju da u njemu postoje nelogičnosti treba da se obrate AMSS-u da bi ti propusti bili ispravljeni.
Carinska služba je tek započela proces i nakon nekog vremena od početka primene znaćemo tačno šta je sporno. Spremni smo u hodu da ispravljamo nepravilnosti ukoliko ih bude bilo, kao i da komuniciramo sa drugim institucijama poput AMSS-a na temu poboljšanja postojećih izvora informacija.
- Da li vam je poznato da i druge zemlje koriste nemačke ili italijanske kataloge i zašto taj model nije preuzela i Srbija?
Poznata nam je situacija u većini evropskih zemalja, a posebnu pažnju obratili smo na zemlje iz regiona. Činjenica je da i Hrvatska i BiH primenjuju svoje nacionalne kataloge, pa zašto to Srbija ne bi učinila. Na kraju krajeva, da li je logično da se na teritoriji jedne suverene države primenjuju parametri propisani u nekoj drugoj zemlji.
- Kakvu korist ja kao građanin imam od toga što se pri carinjenju primenjuje AMSS katalog?
Građani će od ovih mera imati višestruke koristi.
Pre svega veću izvesnost, jer će sada moći unapred precizno da izračunaju koliko će ih koštati neki automobil, pošto su mogućnosti za tzv. ”ugrađivanje” raznoraznih posrednika smanjene na minimum.
Potom građani će se konačno voziti u sigurnijim automobilima, jer će uvoz automobila starijih od 10 godina biti obesmišljen.
I konačno, zaštitićemo i životnu sredinu, jer ne želimo da se Srbija pretvori u otpad prastarih evropskih automobila, koji katastrofalno utiču na zagađenje vazduha.
- Da li je tačno da će sada polovna vozila za krajnjeg kupca biti skuplja?
Teza da su vrednosti prikazane u tom katalogu nepovoljne po kupce nije tačna, jer je uopštena. Upoređivanjem dosadašnjih izvora i kataloga AMSS vidi se da postoje i slučajevi da je vrednost nekih modela viša, ali istovremeno je kod nekih drugih – niža.
- Koja je osnovna metoda po kojoj se utvrđuje vrednost za carinjenje automobila?
Faktura, odnosno prijavljena vrednost će i dalje biti osnovni izvor informacija o vrednosti vozila. Na primer, prošle godine 1/3 vozila ocarinjena na osnovu fakture.
Međutim, ako vrednost na fakturi pobuđuje osnovanu sumnju carinskih službenika, a njihovo je pravo i zakonska obaveza da je prekontrolišu i eventualno ospore.
Neposredan povod za uvođenje ovih mera je i saznanje da je prošle godine od 1900 provera vrednosti izraženih na fakturi, verodostojnost potvrđena samo u 85 slučajeva što je manje od 5%.
- Da li će faktura biti priznata ako je npr. 20% niža od najniže stope vrednosti vozila po katalogu AMSS?
Treba shvatiti da je poređenje vrednosti iz fakture sa raspoloživim podatkom carinarnice neophodno kako bi se utvrdilo da li je prijavljena cena realna. Međutim, ukoliko prijavljena cena odstupa od raspoloživog podatka o kataloškoj ceni i ukoliko u postupku carinjenja uvoznik ne dokaže da je prijavljena cena vozila stvarno plaćena prodavcu, carinarnica neće prihvatiti prijavljenu cenu kao svoj nalaz. Inače, procenat odstupanja od 20% koji navodite, nije moguće ceniti sam po sebi, jer isti treba dovesti u vezu sa konkretnom vrednošću čije odstupanje je predmet ocene. Naime, u nekim slučajevima procenat odstupanja od 20% nije značajan, a u drugim jeste. Otud, procenat dozvoljenog odstupanja prijavljene cene nije ni propisan.
- Kako ćete uticati na smanjenje diskrecionih prava carinskih službenika?
To je jedna od značajnih novina koje donosi primena ovih mera.
Naime, sada je prostor za paušalnu odluku carinika bitno smanjen. Nema više prostora za toliku proizvoljnost, jer do sada je bilo moguće smanjiti vrednost vozila i preko 30 % na ime oštećenja, kilometraže, opšteg stanja vozila i sl. parametara, koji su neretko nedokumentovani.
Sada je najveći dozvoljeni postotak umanjenja 10%.
Da su novine teško pale i carinicima koji su bili skloni zloupotrebama govori i podatak da je Unutrašnja kontrola od samog početka primene na terenu, te da su uočeni novi pokušaji manipulacija.
Kako drugačije objasniti činjenicu da se svega dve nedelje od uvođenja novih mera mogu pronaći slučajevi različitog carinjenja vozila iako je prijavljena vrednost osporena na osnovu istog kataloškog izvora podataka.
- Kome i na koji način mogu da se žalim na odluku carinika o vrednosti vozila koja je ujedno i osnovica za carinjenje?
Ukoliko smatrate da carinici nisu realno procenili vrednost vozila, neophodno je da se zahtevom obratite carinarnici u kojoj je roba ocarinjena.
Carinarnica će uvidom u dokumentaciju podnetu uz zahtev, u upravnom postupku, doneti odgovarajuću odluku o osnovanosti zahteva.
Ukoliko ni tada ne budete zadovoljni odlukom carinarnice, imate pravo da podnesete žalbu Komisiji za žalbe Uprave carina.
- Da li carina proverava dokaze o poreklu koje podnose kupci polovnih vozila?
Carina proverava dokaze koje prilikom uvoza podnose kupci kako bi dokazali da je auto proizveden u EU i da na njega ne mora da se plati carina. Ako se utvrdi da je dokaz neispravan ili falsifikovan, moraćete da platite carinu. Evo i skraćene verzije: – Uvezli ste iz EU auto koji je proizveden u EU – Oslobođeni ste carine zato što je auto proizveden u EU – Međutim, naša Carina sumnja da su dokazi o poreklu autentični ili da su ispunjeni uslovi iz protokola o poreklu robe shodno Sporazumu sa EU (SSP). Naša Carina šalje zahtev za proveru dokumentacije stranoj Carini – Strana Carina ne odgovori na vreme ili se pokaže da je dokaz zaista falsifikovan ili da postoji neka druga nepravilnost – Vi morate naknadno da platite razliku u carinskim dažbinama.
- Kako se to proverava, ko se proverava i nakon koliko vremena mogu da budem siguran da neću morati naknadno da platim carinu?
Objasnimo prvo kako se dokazuje da je auto proizveden u Evropskoj uniji – za to vam treba ili EUR1 obrazac ili izjava na fakturi: – EUR1 obrazac je od Nove godine za mnoga vozila veoma teško dobiti (ali je ipak moguće u zavisnosti od više faktora) pošto su određeni proizvođači prestali da izdaju potvrdu neophodnu da bi Carina zemlje iz koje se auto izvozi overila EUR1 obrazac. – Izjava na fakturi se proverava. Auto plac ili drugi prodavac (pravno lice) u inostranstvu, na fakturi vam napiše Izjavu kojom tvrdi da je auto proizveden u Evropskoj uniji i to vam je dokaz na srpskoj Carini da ne morate da plaćate carinu. Ako je Izjavu na fakturi dao „neovlašćeni izvoznik“ (tj. prodavac – „običan“ auto plac u inostranstvu), ona može da se koristi samo za vozila vrednosti do 6.000 evra. Međutim, ako kupujete vozilo od ovlašćenog izvoznika, kojem su carinski organi zemlje u kojoj taj izvoznik ima sedište dali ovlašćenje – od njega možete da dobijete Izjavu na fakturi i za polovna vozila vrednosti veće od 6.000 evra, tj. bez ograničenja vrednosti. Ovlašćeni izvoznik je obično neka veća firma koja je ispunila kriterijume i „stekla poverenje“ kako bi samostalno mogla da daje izjave o preferencijalnom poreklu bez obzira na vrednost robe koja se izvozi – u ovom slučaju to su polovni automobili. Pre nego što krenete da kupite polovan automobil u inostranstvu, najbolje će biti da se prvo dobro informišite na više strana.
- Zašto bih morao naknadno da platim carinu?
Zbog toga što je tako propisano Sporazumima o slobodnoj trgovini. Na zahtev administracije uvoza, carinska administracija zemlje izvoza mora da ogovori u propisanom roku (10 meseci) da li je roba sa preferencijalnim poreklom ili ne. Ako je odgovor negativan, uvoznik robe je dužan da plati carinu, što je takođe u skladu sa pravilima o poreklu propisanim Sporazumom o slobodnoj trgovini.
Bilo je slučajeva vlasnika uvezenih polovnih vozila koji su i nakon više od 6 meseci od uvoza dobili nalog da treba da plate carinu zato što je nakon provere zaključeno da postoje nepravilnosti, tj. da je izjava na fakturi falsifikovana ili je neispravna na neki drugi način.
- Da li se proverava samo samo Izjava na fakturi ili je „na meti“ i EUR1 obrazac?
Najčešće se proverava Izjava na fakturi, a EUR1 obrazac nešto ređe.
- Kako se obavlja provera?
Provere dokaza o poreklu obavljaju se nasumice ili u slučaju opravdane sumnje. Proveri su podložna sva dokumenta. Naša Carina šalje dokumenta i podatke carinskim organima zemlje izvoznice, uz zahtev za proveru u navođenje razloga za proveru.
Ako se desi, da u slučaju opravdane sumnje odgovor ne stigne u roku od 10 meseci od dana podnošenja zahteva za proveru, ili ako odgovor ne sadrži podatke dovoljne za utvrđivanje verodostojnosti dokumenta o kojem je reč ili stvarnog porekla proizvoda, carinski organ koji je podneo zahtev će, osim u izuzetnim okolnostima, uskratiti pravo na povlašćeni tretman. Drugim rečima, ako Carina zemlje iz koje ste uvezli automobil ne odgovori našoj Carini u roku od 10 meseci; ili ako odgovor ne sadrži dovoljno dokaza da potvrdi verodostojnost Izjave na fakturi kojom ste dokazali da je vaš automobil proizveden u EU, moraćete da platite carinu.
- Nakon koliko vremena mogu da budem siguran da neće biti provere, tj. rizika da ću morati da platim carinu?
Protokolom o poreklu propisano je da izvoznik mora da čuva dokumenta za dokazivanje porekla najmanje tri godine i u tom roku se može sprovoditi naknadna verifikacija izdatih dokaza o poreklu. Bilo je međutim naknadnih naplata carine i kažnjavanja i nakon više od tri godine.
- Da li sam „bezbedan“ ako kupim polovni automobil iz inostranstva na autoplacu u Srbiji?
Ako kupite uvezeni polovni automobil na auto placu u Srbiji, ne postoji razlog za strah. Ukoliko Carina naknadno utvrdi da je Izjava na fakturi npr. falsifikovana, ona će to rešavati sa auto placem koji je auto uvezao, a vi sa tim nemate apsolutno ništa. Carina će biti naplaćena od auto placa. Dakle, samo ako ste vi, kao fizičko lice, označeni kao uvoznik, odnosno carinski obveznik, tada postoji obaveza naknadnog plaćanja carine.
- Zašto naša Carina toliko sumnja u verodostojnost dokaza da je auto proizveden u Evropskoj uniji?
Prema dosadašnjem iskustvu Uprave carina, ishod sprovedenih provera, u velikom broju pokazuje, da recimo, izvozno preduzeće iz Evropske unije nema poslovne odnose sa Srbijom, odnosno, da na poslovnim računima izvoznog preduzeća iz EU nema podataka o izvoznim deklaracijama i trgovinskim transakcijama koje se odnose na fakture, ili ako ih ima, „izjava na fakturi“ nije prvobitno stavljena na komercijalna dokumenta; da je došlo do uzurpacije identiteta izvoznog preduzeća iz EU (falsifikovanja imena, logoa, zaštitnog znaka, marke, potpisa itd. i njihovog lažnog korišćenja); da izvozno preduzeće iz EU ne raspolaže dokaznom dokumentacijom o poreklu robe; da je izvozno preduzeće iz EU, na koje se odnosi faktura sa izjavom izvoznika o poreklu robe, ugašeno; da su fakture, koje smo poslali na proveru odštampane na drugačijem formatu od onih koje su prezentovane u trenutku izvoznog carinjenja u EU i da se vrednosti na fakturama ne poklapaju.
- Postoje li kazne i kolike su?
Ukoliko se proverom utvrdi da izjava na fakturi sadrži određene nepravilnosti, podnosilac deklaracije–uvoznik, eventualno posredni zastupnik koji je podneo carinskom organu isprave sa netačnom sadržinom, mogu biti kažnjeni zbog izvršenja prekršaja. Propisana kazna je u rasponu od jednostrukog do četvorostrukog iznosa uskraćenih dažbina, uz zaštitnu meru oduzimanja robe. Kada je reč o posrednom ili neposrednom prilaganju isprava uz carinsku deklaraciju, koje sadrže netačne i neistinite podatke, bez obzira da li je bilo namere ili ne podnosioca isprava, ukoliko su na taj način plaćene dažbine u manjem iznosu, radi se o carinskom prekršaju, za koji je propisana novčana kazna, za pravno lice od 50.000 do 1.500.000 dinara, odnosno za odgovrno lice u pravnom licu, u iznosu od 10.000 do 100.000 dinara, a za preduzetnika i novčana kazna, u iznosu od 10.000 do 300.000 dinara.
Izvor: sajt Uprave carina (www.upravacarina.rs)
Izvor: izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a