Od 33.700 nerešenih predmeta u Prvom i 4.500 u Drugom osnovnom sudu u Beogradu – čak jedna trećina su sporovi male vrednosti. Traju dugo, a mogu se rešiti brzo.
Sporovi male vrednosti opterećuju sudove i iz njih se regrutuje najveći broj starih nerešenih predmeta. Trećina svih parnica u Prvom i Drugom osnovnom sudu u Beogradu su upravo sporovi male vrednosti, odnosno svaka parnica u kojoj je vrednost manja od 3.000 evra, kažu u Forumu sudija Srbije. To su svi oni slučajevi kada se sudi zbog novčanih dugova i pokretnih stvari. U ove predmete ne spadaju radni sporovi niti suđenja oko nepokretnosti – stanova, kuća, zgrada ili zemljišta.
– U Prvom osnovnom sudu u Beogradu ima 33.700 nerešenih predmeta, što je u proseku oko 540 predmeta po sudiji. U Drugom osnovnom sudu sada ima oko 4.500 nerešenih predmeta ili prosečno oko 300 predmeta po sudiji. Jedna trećina su sporovi male vrednosti. Gotovo svi predmeti koji se odnose na vrtiće, vojne penzionere, dugove za „Infostan”, „Vodovod”, „Parking servis” i slično, predstavljaju sporove male vrednosti – kaže Nebojša Đuričić, sudija Drugog osnovnog suda u Beogradu i predsednik Upravnog odbora Foruma sudija Srbije.
Ovo udruženje okuplja sudije oko rešavanja praktičnih problema koji se javljaju u svakodnevnom radu.
– Sudije su tu zbog građana i cilj je da one u budućnosti imaju vremena da se posvete osnovnoj dužnosti – rešavanju predmeta i suđenju, a ne da se bave administrativnim poslovima. Treba videti na koji način da se ovi sporovi reše na jednom ročištu, kako to zakon predviđa, i da li presude mogu da budu kraće. Ideja je da spor male vrednosti bude brz i efikasan, upravo zato da ljudi ne bi odustajali od svojih potraživanja koja nisu velika, ali su njima važna. Međutim, ima i situacija kada je iznos spora toliko banalan da je manji od troškova postupka – kaže sudija Đuričić.
Mnogo je građana kojima je stotinu ili dve stotine hiljada dinara veliko „kao kuća”, pa strpljivo čekaju da dve sudske instance donesu presudu i da se presuda izvrši – da im „legne na račun” ono što im po zakonu i sudskoj odluci pripada. Ima i onih koji se sude zbog desetak hiljada dinara i imaju pravo na to. Tužena strana će, ako izgubi spor, ionako platiti sudske troškove, pa makar oni bili i duplo veći od vrednosti spora.
Jedan od načina da sporovi male vrednosti budu brzi i efikasni jeste da se poveća broj slučajeva u kojima se može primeniti mogućnost izdavanja platnog naloga, koji izdaje sud na osnovu dokaza priloženih uz tužbu, bez sprovođenja postupka. Drugi način je upućivanje stranaka na medijaciju, koja još nije zaživela u punoj meri, iako su medijatori upisani u registar kod Ministarstva pravde. Potrebno je, kaže sudija Đuričić, pronaći efikasan mehanizam da se stranke iz sudnice odmah upute na medijatore, koji imaju zadatak da pomognu stranama da mirno reše spor, bez nepotrebnih troškova.
– Medijacija kao dobrovoljan, brz i jeftin oblik alternativnog rešavanja sporova može pomoći u smanjenju ovih predmeta. Dodatni problem je i to što se sudska praksa u pogledu načina obračuna troškova postupka razlikuje od suda do suda – kaže sudija Đuričić.
Beogradski sudovi bili su doskora zatrpani predmetima vojnih penzija, a sada su „novi hit” – vrtići, sporovi u kojima roditelji tuže predškolske ustanove zbog nepravilnih mesečnih računa za boravak dece u vrtićima. Advokati podnose veliki broj tužbi u ovim slučajevima, a vrednost tih sporova kreće se od 150.000 do 200.000 dinara. Neke sudije imaju u radu po stotinu ovih predmeta, u kojima je ista pravna situacija, pa se očekuje presuđenje na isti način. Sudije, međutim, strahuju da im može biti odjednom ukinuto po sto presuda ako Viši sud zauzme drugačiji stav od onog koji su oni zauzeli u svojim prvostepenim presudama.
U svim sudovima u Srbiji u toku je ubrzano rešavanje starih predmeta, među kojima je najveći broj starih izvršnih presuda. Neki su stariji i od deset godina. U međuvremenu stižu novi, a mnogi koji su „do juče” bili novi, postaće uskoro stari, ako se ne reše. Svaki sudski spor koji traje duže od dve godine smatra se starim predmetom. Sudije se trude da bude što manje „novih starih predmeta”.
Izvor: Politika.