Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova prisustvovao je potpisivanju dopunjenog projektnog dokumenta „Unapređenje bezbednosti žena u Republici Srbiji“, koji se odnosi na uvođenje novih preventivnih mera u borbi protiv nasilja u porodici.
Ministar je, nakon potpisivanja tog dokumenta u okviru obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, istakao da će uvođenje sistema narukvica za žrtve i počinioce porodičnog nasilja omogućiti da se žrtva pravovremeno upozori na to da se u njenoj blizini nalazi osoba kojoj je izrečena hitna mera.
To će ujedno, kako je naglasio, omogućiti i hitno reagovanje policije kako bi se sprečile najteže posledice.
On je izrazio zahvalnost međunarodnoj organizaciji UN Women i Ambasadi Norveške na realizaciji ovog projekta, koji će se, kada zaživi, nakon izmena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, sprovoditi najpre u deset policijskih uprava u Srbiji.
Ministar je ukazao na to da je ostvaren izvestan napredak u borbi protiv nasilja, ali da ne može da bude zadovoljan, jer i pored svih preduzetih mera, nažalost, i dalje veliki broj žena ne prijavljuje nasilje zbog straha, ekonomskih posledica i osećaja sramote.
On je podsetio i na to da je u okviru MUP-a otvorena besplatna telefonska linija 0800-100-600 na koju se nasilje može prijaviti potpuno anonimno, dodavši da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici dao šira ovlašćenja policiji i mogućnost izricanja preventivnih mera u cilju zaštite žrtve.
Prema njegovim rečima, u 2018. godini policija je izrekla 27.042 hitne mere na osnovu ovog zakona, od čega je 8.065 mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i 18.977 mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i da joj prilazi.
Tokom ove godine, zaključno sa 20. novembrom, broj hitnih mera bio je 23.754, od čega 7.262 mere privremenog udaljenja učinioca iz stana i 16.492 mere privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i da joj prilazi, precizirao je on.
Ministar je ukazao na to da je u okviru porodičnog nasilja, i pored svih preduzetih mera, u ovoj godini ubijeno 28 žena, što pokazuje da borba protiv nasilja nad ženama mora biti jedan od vrhovnih ciljeva cele Srbije.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 94/2016 od 24. novembra 2016. godine, a primenjuje se od 01.06.2017.godine.
Svoj suštinski izvor i obavezu donošenja crpi u Istanbulskoj Konvenciji, koja je već duže vreme ratifikovana od strane naše države.
U uvodnim odredbama propisano je de se ovim Zakonom uređuje sprečavanje nasilja u porodici i postupanje državnih organa i ustanova u sprečavanju nasilja u porodici i pružanju zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i da se isti ne primenjuje na maloletna lica koja učine nasilje u porodici.
Inače, u važećim odredbama Krivičnog zakonika i Porodičnog zakona, već je regulisana ista materija i to propisivanjem krivičnog dela Nasilje u porodici iz čl.194. KZ i propisivanjem mera zaštite od nasilja u porodici odredbama Porodičnog zakona.
Ovaj Zakon je lex specijalis u odnosu na druge odredbe drugih propisa koje regulišu istu materiju, te se u nedostatku njegovih odredaba za određena pitanja, primenjuju odredbe drugih odgovarajućih zakona.
Dakle, cilj ovog zakona je da na opšti i jedinstven način uredi organizaciju i postupanje državnih organa i ustanova i time omogući delotvorno sprečavanje nasilja u porodici i hitnu, blagovremenu i delotvornu zaštitu i podršku žrtvama nasilja u porodici.
Zakon definiše na opšti način u čemu se sastoje mere sprečavanja nasilja u porodici.
Sprečavanje nasilja u porodici sastoji se od skupa mera kojima se otkriva da li preti neposredna opasnost od nasilja u porodici i skupa mera koje se primenjuju kada je neposredna opasnost otkrivena.
Neposredna opasnost od nasilja u porodici postoji kada iz ponašanja mogućeg učinioca i drugih okolnosti proizlazi da je on spreman da u vremenu koje neposredno predstoji po prvi put učini ili ponovi nasilje u porodici.
Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.
Primena ovog zakona na određena krivična dela
Dakle, nije nužno postojanje krivičnog dela nasilje u porodici da bi bili ispunjeni uslovi za primenu mera iz ovog zakona, već je jedini uslov postojanje pretnje neposredne opasnosti od nasilja u porodici ili sama neposredna opasnost .
Pored određivanja koji uslovi treba da budu ispunjeni da bi postojala obaveza primene ovog zakona, zakon određuje i krug pasivnih subjekata koji je daleko širi od kruga pasivnih subjekata krivičnog dela Nasilje u porodici iz čl.194.st.1. KZ, a čak širi i od kruga oštećenih iz Porodičnog zakona, a u vezi pomenutih mera zaštite u parničnom postupku.
Pored navedenog, ovaj zakon primenjuje se i na saradnju u sprečavanju nasilja u porodici (čl. 24-27) u krivičnim postupcima za krivična dela:
1) proganjanje (član 138a Krivičnog zakonika);
2) silovanje (član 178. Krivičnog zakonika);
3) obljuba nad nemoćnim licem (član 179. Krivičnog zakonika);
4) obljuba nad detetom (član 180. Krivičnog zakonika);
5) obljuba zloupotrebom položaja (član 181. Krivičnog zakonika);
6) nedozvoljene polne radnje (član 182. Krivičnog zakonika);
7) polno uznemiravanje (član 182a Krivičnog zakonika);
8) podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa (član 183. Krivičnog zakonika);
9) posredovanje u vršenju prostitucije (član 184. Krivičnog zakonika);
10) prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju (član 185. Krivičnog zakonika);
11) navođenje deteta na prisustvovanje polnim radnjama (član 185a Krivičnog zakonika);
12) zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica (član 193. Krivičnog zakonika);
13) nasilje u porodici (član 194. Krivičnog zakonika);
14) nedavanje izdržavanja (član 195. Krivičnog zakonika);
15) kršenje porodičnih obaveza (član 196. Krivičnog zakonika);
16) rodoskvrnuće (član 197. Krivičnog zakonika);
17) trgovina ljudima (član 388. Krivičnog zakonika);
18) druga krivična dela, ako je krivično delo posledica nasilja u porodici.
Ovaj zakon se primenjuje i na pružanje zaštite i podrške žrtvama krivičnih dela iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: krivična dela određena ovim zakonom).
Pored taksativno nabrojanih krivičnih dela na koja se primenjuje Zakon na saradnju u sprečavanju nasilja u porodici, on se primenjuje i na druga krivična dela ako su ona posledica nasilja u porodici, kao i na pružanje zaštite i podrške žrtvama nabrojanih krivičnih dela
Kao što je već navedeno, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, na sprečavanje nasilja u porodici, u postupcima protiv učinilaca krivičnih dela određenih ovim zakonom i na pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom primenjuju se Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku, Zakon o parničnom postupku, Porodični zakon i Zakon o policiji.
Nepostupanje sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u rokovima koji su određeni ovim zakonom predstavlja disciplinski prekršaj.
Izvor: Izvod iz zakona preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
Izvor: Sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs).