Potpredsednica Vlade Republike Srbije, predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i ministarka kulture ukazala je danas na to da je Vlada rodnu ravnopravnost i puno ostvarivanje ljudskih prava postavila u sam vrh svojih prioriteta i da se nastavljaju zajednički napori na zaštiti prava dece i sprečavanju sklapanja dečjih brakova.
Na sastanku Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova, koji su organizovali Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Nacionalna koalicija za okončanje dečjih brakova i Unicef, istakla je da ovi brakovi, koji su u najvećem broju prisutni u romskoj populaciji, predstavljaju ozbiljnu povredu kako ženskih, tako i dečjih prava.
Ona je poručila da je cilj da se se kroz koordinisani rad intenzivnije deluje na iskorenjivanju ove društvene anomalije, upozorivši na to da su dečji brakovi duboko zabrinjavajuća pojava i da ostavljaju teške i nesagledive posledice na mentalno i fizičko zdravlje devojčica, ali i na društvo u celini.
Prema njenim rečima, zadatak države, lokalnih samouprava, civilnog sektora i partnera iz međunarodnoh organizacija jeste da utiču na menjanje štetne prakse i da ruše stereotipe koji doprinose takvoj pojavi.
Upravo je zbog toga, kako je objasnila, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, zajedno sa Unicefom, 2019. godine pokrenulo inicijativu za formiranje Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova.
Zahvaljujući aktivnostima svih članica Nacionalne koalicije i odlučnom pristupu Vlade, već četvrtu godinu postižemo značajne rezultate na unapređenju prava dece. Najbitniji od njih jeste da se Srbija godinama unazad nalazi među državama sa niskom stopom zastupljenosti dečjih brakova u poređenju sa globalnim i regionalnim nivoom, ukazala je ona.
Istakla je da sve dok svedočimo sklapanju i jednog dečjeg, ranog ili prinudnog braka, kao drastičnom ugrožavanju ne samo ženskih i dečjih prava, već i kao obliku rodno zasnovanog nasilja, naša zajednička borba i napori nisu završeni.
Prema njenim rečima, deca iz tih brakova, koju svakodnevno srećemo na ulicama, jedan su od najdrastičnijih primera prekida nečijeg detinjstva, uz napomenu da je u tom smislu najugroženija romska populacija, što potvrđuju i statistički podaci.
Kada je reč o devojčicama koje su stupile u brak pre navršenog punoletstva, odnosno 18. godine, procenat dečjih brakova u opštoj populaciji iznosi šest odsto, a u romskoj 56 odsto. Slična slika je i kada govorimo o uzrastu pre petnaeste godine, gde jedan odsto devojčica iz opšte populacije ulazi u brak, naspram 16 odsto među romskim devojčicama.
Navedeno korespondira sa podatkom da samo 64 odsto dece iz romskih naselja završi osnovnu školu, dok svega 28 odsto pohađa srednju školu. Istovremeno, kako je predočila, podaci pokazuju da je 5,1 odsto žena iz romske populacije postalo majka pre petnaeste godine života, odnosno da je čak 38,1 odsto Romkinja rađalo pre navršenog punoletstva.
Potpredsednica Vlade je rekla da je rano stupanje u brak jedan od čestih oblika prekida detinjstva, a njegove posledice po pravilan i potpun fizički i psihički razvoj su višestruke i složene.
Takođe, kako je upozorila, rani brak gotovo u potpunosti umanjuje šanse ovih devojčica da steknu srednje ili više obrazovanje i ostvare povoljnije mogućnosti u pogledu ekonomske osnaženosti i kvalitetnijih uslova života.
Napomenula je da se često može čuti da je rani brak „romska tradicija“, što je pogrešno, naglasivši da se protiv takvih stereotipa moramo boriti.
Istovremeno, ona je podvukla i da postoji više primera dobre prakse kada je reč o podizanju svesti u društvu o štetnosti dečjih brakova, i podsetila na to da je Nacionalna koalicija za okončanje dečjih brakova pokrenula 2021. godine na društvenim mrežama kampanju „Detinjstvo, ne brak“.
U okviru zajedničkog projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji III” Vlade Srbije i četiri agencije Ujedinjenih nacija – UNDP, UN Women, Unicefa i UNFPA od 2022. godine priprema se i distribuira Informator sa pregledom ključnih aktivnosti svih aktera Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova u Srbiji, podsetila je i navela da su do sada izašla tri izdanja ovog informatora.
Ona je ocenila da u prethodnoj godini koalicija može biti zadovoljna rezultatima niza aktivnosti na polju osnaživanja devojčica i devojaka, naročito iz romske populacije, prevencije nasilja nad njima i stvaranja modela za njihovo uključivanje u širu društvenu zajednicu.
Potpredsednica Vlade je navela da sprovedene aktivnosti doprinose podizanju svesti Romkinja o pravima koja im pripadaju i poboljšanju mogućnosti zapošljavanja, kao i sticanju praktičnih veština i motivacije da poboljšaju svoj sveukupni položaj.
Kroz direktan rad sa romskom zajednicom, članice koalicije rade i na podizanju svesti o štetnosti dečjih brakova kroz socio-edukativne radionice sa ženama i devojčicama, na kojima se sa učesnicama otvoreno razgovara o praksi dečjih brakova i njihovom lošem uticaju na budućnost kako pojedinaca, tako i cele zajednice.
Prema njenim rečima, među rezultatima projekta koje sprovode članice koalicije su poboljšana mogućnost zapošljavanja za žene iz romske populacije kroz stručne obuke, radionice i mentorski rad za izradu biznis planova u saradnji Romskog ženskog centra Bibija i Udruženja Roma Novi Bečej.
Takođe, kako je dodala, tu spadaju i podizanje svesti o štetnosti dečjih brakova kroz socio-edukativne radionice sa ženama i devojčicama Udruženja Praksis, kao i edukacija 20 učenika srednjih i osnovnih škola iz 14 gradova o dečjim i ranim brakovima u Srbiji, koju je u okviru radionica Letnje škole sprovela Kancelarija zaštitnika građana.
Potpredsednica Vlade je dodala da su sa preporukama Rezolucije o okončanju dečjih, ranih i prinudnih brakova Generalne skupštine Ujedinjenih nacija usklađeni ciljevi da se ojača podrška ranjivim grupama devojčica i devojaka, koje se nalaze na marginama društva i nose najveći teret nepovoljnih i kriznih okolnosti u svetu.
Naglasila je da je, zahvaljujući inicijativi Nacionalne koalicije, u Nacrtu porodičnog zakona uklonjen član koji se odnosi na sklapanje ,,maloletničkih brakova”, i dodala da se na taj način navođenje, prinuđivanje, omogućavanje, podsticanje ili na drugi način stvaranje uslova za zasnivanje vanbračne zajednice sa detetom, smatraju nasiljem u porodici.
Ona je najavila da će u postupku javne rasprave, odnosno kada za to u zakonskoj proceduri dođe trenutak, biti predloženo usvajanje rešenja prema kojima se dečji brakovi definišu i prepoznaju kao oblik trgovine ljudima, kao i odredbe kojima se sankcionišu treća lica koja ugovaraju ili omogućuju ugovaranje vanbračne zajednice i oni koji navode maloletnika na zasnivanje ovakve zajednice ili posreduju u tome.
Takođe, poručila je da će Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i Nacionalna koalicija za okončanje dečjih brakova, uz punu podršku Vlade, nastaviti posvećeno da deluju na stvaranju okruženja za puno ostvarivanje ljudskih prava svakog deteta.
U uvodnom delu sastanka, koji je održan u Palati Srbija, obratili su se i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ministarka pravde i direktorka Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF).
Podsećamo, čl. 3. Porodičnog zakona (“Sl. glasnik RS”, broj 18/2005, 72/2011-dr. zakon i 6/2015) propisano je sledeće:
„(1) Brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca.
(2) Brak se može sklopiti samo na osnovu slobodnog pristanka budućih supružnika.
(3) Supružnici su ravnopravni.“
Članom 23. Porodičnog zakona propisano je:
„(1) Brak ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18. godinu života.
(2) Sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku.“
U smislu čl. 190. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019)
„(1) Punoletno lice koje živi u vanbračnoj zajednici sa maloletnikom,
kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i roditelj, usvojilac ili staralac koji maloletniku omogući da živi u vanbračnoj zajednici sa punoletnim licem ili ga na to navede.
(3) Ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno iz koristoljublja,
učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
(4) Ako se brak zaključi, gonjenje se neće preduzeti, a ako je preduzeto,
obustaviće se.“
Izvor: sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, redakcija Profi Sistem Com