Prema saopštenju objavljenom na sajtu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Republički fond podseća građane koji sami plaćaju doprinos za penzije da od uplate za novembar 2017. važe nove osnovice osiguranja koje su u odnosu na prethodni period niže za 1,6 odsto (zbog usklađivanja sa kretanjem zarada u prethodnom kvartalu).
Građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju. Po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica iznosi 35 odsto prosečne republičke zarade iz prethodnog tromesečja, što je 23,074 dinara, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 329,635 dinara.
Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 26 odsto, što znači da će se mesečni izdatak kretati u rasponu od 5,999.24 do 85,705.10 dinara. Ovi iznosi primenjivaće se za uplate doprinosa za novembar i decembar 2017. i januar 2018. godine.
Podsećamo, najniža mesečna osnovica doprinosa regulisana je čl. 36-40. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Sl. glasnik RS”, broj 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 47/2013, 108/2013, 57/2014, 68/2014-dr. zakon i 112/2015):
Član 36.
Mesečna osnovica doprinosa ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa.
Ako je osnovica doprinosa, propisana ovim zakonom, niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, obračun i plaćanje doprinosa vrši se na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, najniža mesečna osnovica doprinosa ne primenjuje se kod obračuna i plaćanja doprinosa na osnovice iz čl. 17. do 21. i čl. 28. i 35b ovog zakona.
Član 37.
Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Iznos najniže mesečne osnovice, iz stava 1. ovog člana, utvrđuje i objavljuje ministar nadležan za poslove finansija, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju tog iznosa.
Član 38.
Najniža mesečna osnovica doprinosa za osiguranike iz čl. 25, 26. i 27. ovog zakona čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u četvrtom kvartalu prethodne godine, prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Iznos najniže mesečne osnovice iz stava 1. ovog člana, svake godine objavljuje ministar nadležan za poslove finansija, a služi za obračun i plaćanje doprinosa počev od prvog januara godine za koju se doprinosi utvrđuju i plaćaju.
Član 39.
Kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana, a ispunjeni su uslovi za primenu najniže mesečne osnovice doprinosa, obračun doprinosa se vrši na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.
Kada zaposleni radi sa skraćenim radnim vremenom po osnovu invalidnosti u skladu sa rešenjem nadležne organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, a ispunjeni su uslovi za primenu najniže mesečne osnovice doprinosa po osnovu zarade i drugih primanja iz člana 13. ovog zakona, obračun doprinosa vrši se na srazmeran iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.
Srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa utvrđuje se od najniže mesečne osnovice doprinosa srazmerno broju dana, odnosno broju časova rada u mesecu za koji postoji obaveza obračuna doprinosa.
Član 40.
Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca, a zarada koju ostvaruje je niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, osnovica doprinosa je najniža mesečna osnovica doprinosa.
Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, svaki poslodavac obračunava i plaća doprinose na zaradu koju zaposleni ostvaruje kod tog poslodavca, ako je ta zarada jednaka ili viša od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod tog poslodavca u odnosu na puno radno vreme.
Ako zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, poslodavac kod kojeg ostvaruje zaradu nižu od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod tog poslodavca u odnosu na puno radno vreme, obračunava i plaća doprinose na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.
Najviša mesečna osnovica doprinosa regulisana je čl. 41. i 42. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje:
Član 41.
Ako je propisana osnovica doprinosa viša od najviše mesečne osnovice doprinosa, obračun i plaćanje doprinosa vrši se na najvišu mesečnu osnovicu doprinosa.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, najviša mesečna osnovica doprinosa ne primenjuje se kod obračuna i plaćanja doprinosa na osnovice iz člana 28. ovog zakona.
Član 42.
Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi isplaćenoj po zaposlenom u Republici.
Takođe, podsećamo u „Sl. glasniku RS“, br. 96/2017 objavljeni su:
-Podaci o prosečnim zaradama i prosečnim zaradama bez poreza i doprinosa po zaposlenom isplaćenim u septembru 2017. godine i
– Iznos najniže mesečne osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
Izvor: Vesti -sajt Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (www.pio.rs)
Izvor: Izvor: Izvod iz Zakona preuzet je iz programskog paketa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a