Ustavni sud u Odluci od 21. maja 2020. godine zauzeo je sledeći stav:
„Dovoljno je što je tužilac prvo označio kao tuženu Republiku Srbiju, koja je po zakonu tužena u konkretnoj vrsti spora, a dodavanjem u nazivu tužene i „osnovni sud …“ ne dovodi se u pitanje da je kao tužena pravilno označena Republika Srbija, jer označenje organa Republike Srbije ne predstavlja bitni element za označenje Republike kao parnične stranke ni u tužbi ni u presudi.“
U konkretnom slučaju radilo se o tužbi protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u skladu sa članom 26. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (“Sl. glasnik RS”, broj 40/2015).
Naime, Predsednik Osnovnog suda u B. je pravnosnažnim rešenjem R4.I. 1/16 od 4. marta 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrdio da je predlagaču S. M, ovde podnosiocu ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u B. u predmetu I. 3255/10, dok je, u stavu drugom izreke, naložio izvršnom sudiji Osnovnog suda u B.da u što kraćem roku okonča postupak u predmetu I. 3255/10 (a koji postupak je do podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao osam godina i još nije okončan).
Tužilac S. M, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je lično, 26. maja 2016. godine, tužbu Osnovnom sudu u V. protiv Republike Srbije, Osnovnog suda u Vranju, radi novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja mu je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku.
Osnovni sud u V. je osporenom presudom Prr. 4/16 od 15. septembra 2016. godine odbio tužbeni zahtev tužioca. U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno: da je prigovor tužene o nedostatku pasivne legitimacije osnovan, jer tuženi u ovoj vrsti spora ne može biti Osnovni sud u V…
Viši sud u V. je osporenom presudom Gž. 2590/16 od 11. septembra 2017. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca ustavne žalbe i potvrdio navedenu prvostepenu presudu, sa obrazloženjem koje je identično obrazloženju prvostepene presude.
Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je: da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da u rešenju kojim se prigovor usvaja i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku predsednik suda određuje i rok u kome je sudija dužan da preduzme naložene procesne radnje, a koji ne može biti kraći od 15 dana, niti duži od četiri meseca (član 11. stav 2.); da pravo na pravično zadovoljenje ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu i da stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu stiče pravo na pravično zadovoljenje kada istekne rok u kome je sudija ili javni tužilac bio dužan da preduzme naložene procesne radnje (član 22. st. 1. i 2.); da je pravično zadovoljenje pravo na isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je stranci izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku (u daljem tekstu: novčano obeštećenje) (član 23. stav 1.); da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (član 26. stav 1.).
Odredbom člana 89. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18) propisano je: da kad sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao stranka ne može da bude stranka u postupku, a taj nedostatak može da se otkloni, pozvaće tužioca da otkloni nedostatak (član 80. stav 1.); da podnesci moraju da budu razumljivi, da sadrže sve ono što je potrebno da bi po njima moglo da se postupi, a naročito – označenje suda, ime i prezime, poslovno ime privrednog društva ili drugog subjekta, prebivalište ili boravište, odnosno sedište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca (član 98. stav 3.); da ako je podnesak nerazumljiv ili nepotpun (član 98. stav 3.), sud će stranci koja nema punomoćnika da vrati podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugačije propisano (član 101. stav 1.).
U vezi sa prigovorom nedostatka pasivne legitimacije, jer Osnovni sud u V. ne može biti tuženi u toj vrsti spora, Ustavni sud je iz priložene dokumentacije, tužbe i uvoda osporenih parničnih presuda, utvrdio da je tužba podneta protiv „Republike Srbije, Osnovnog suda u V.“ i, po oceni Ustavnog suda, dovoljno je što je podnosilac u tužbi prvo označio kao tuženu Republiku Srbiju, koja je po zakonu tužena u toj vrsti spora, a dodavanjem u nazivu tužene i „Osnovni sud u V.“ ne dovodi se u pitanje da je kao tužena pravilno označena Republika Srbija. Označenje organa Republike Srbije ne predstavlja bitni element za označenje Republike kao parnične stranke ni u tužbi ni u presudi („Bilten” Privrednog apelacionog suda broj 1/17, strana 15.). Ovo posebno dolazi da izražaja jer je sam Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku unapred označio i odredio tuženu u postupku radi isplate novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu, a to je uvek Republika Srbija (član 26. stav 1.).
Ustavni sud posebno ukazuje da u konkretnom slučaju nisu primenjene imperativne odredbe Zakona o parničnom postupku, radi otklanjanja eventualnih nedostatka u označavanju tužene u postupku radi isplate novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu. Odredom člana 101. stav 1. navedenog Zakona je propisano da ako je podnesak nerazumljiv ili nepotpun (član 98. stav 3.), sud će stranci koja nema punomoćnika da vrati podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugačije propisano. U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe je lično podneo tužbu (to proizlazi iz uvoda osporenih parničnih presuda i osporena drugostepena presuda je lično dostavljena podnosiocu). Zatim, Zakon o parničnom postupku sadrži posebnu odredbu u članu 80. stav 1. koja se odnosi na označavanje stranke u postupku, a kojom odredbom je propisano da kad sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao stranka ne može da bude stranka u postupku, a taj nedostatak može da se otkloni, pozvaće tužioca da otkloni nedostatak.
Izvor: Izvodi iz zakona i sudske prakse su preuzeti iz programa „Propis Soft“ –Redakcija Profi Sistem Com.