U toku je javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Uvođenjem članova 149a i 150a u tekst Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, predlagač zakona po prvi put sistemski i izričito izjednačava (i u određenim segmentima pooštrava) režim licenciranja sekretara ustanove sa režimom koji važi za nastavnike, vaspitače i stručne saradnike.
Iako je cilj predlagača podizanje nivoa profesionalne odgovornosti i zaštita zakonitosti rada ustanova, ova normativna rešenja otvaraju niz ozbiljnih pravnih dilema i posledično njihovim eventualnim usvajanjem bi dovela i do praktičnih problema u primeni.
Suspenzija licence
Nacrtom zakona predviđen je novi član 149a koji glasi:
„Suspenzija licence sekretaru
član 149a
Licenca se suspenduje sekretaru ustanove:
1) ukoliko ne izvršava, odnosno nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršava poslove ili naloge direktora u toku rada, što se smatra težom povredom iz člana 164. stav 1. Tačka 15) ovog zakona;
2) dok traje postupak za utvrđivanje razloga za oduzimanje licence.
Sekretar za vreme trajanja suspenzije licence ostvaruje pravo na naknadu plate u visini od 65% plate koju je primio za mesec koji prethodi mesecu u kome mu je suspendovana licenca.“
Ono što je uočljivo odmah je činjenica da je široko postavljena teža povreda kao osnov za suspenziju.
Prema članu 149a stav 1. tačka 1), licenca se suspenduje sekretaru ukoliko „ne izvršava, odnosno nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršava poslova ili naloge direktora u toku rada“, što je povezano sa težom povredom radne obaveze iz člana 164. stav 1. tačka 15).
Sekretar ustanove je po prirodi svog posla dužan da se stara o zakonitosti rada ustanove i da ukaže direktoru na eventualnu nezakonitost njegovih akata ili naloga. Ovako široka i subjektivna formulacija daje mogućnost da direktor svako odbijanje izvršenja potencijalno nezakonitog naloga okarakteriše kao „neizvršavanje naloga direktora“ i inicira postupak.
Za vreme trajanja postupka za utvrđivanje razloga za oduzimanje licence, licenca se suspenduje, a sekretar ostvaruje pravo na naknadu plate u visini od 65% plate primljene u prethodnom mesecu.
Pored materijalne štete po zaposlenog, ustanova ulazi u pravni vakuum jer ostaje bez licenciranog lica za vođenje upravnih i vaspitno-disciplinskih postupaka, obezbeđivanje zakonitosti akata i potpisivanje dokumentacije.
Ovaj deo, istina, malo je „ublažen“ izmenama čl. 133. ZOSOV-a jer se nacrtom predlaže nova odredba o mogućnosti angažovanja sekretara iz druge ustanove:
„Ako ustanova ne može da obezbedi zaposlenog na poslovima sekretara ustanove, posebnim rešenjem, a na osnovu sporazuma dve ustanove, mogu se rasporediti poslovi sekretaru druge ustanove do 30% od punog radnog vremena, najduže do 60 dana i ovaj rad se smatra dopunskim radom.“
Oduzimanje licence
Nacrtom zakona predviđen je i novi čl. 150a koji glasi:
„Oduzimanje licence sekretaru
Član 150a
Licenca se oduzima sekretaru:
1) koji je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo: nasilja u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskvrnuće, primanje ili davanje mita, protiv polne slobode, pravnog saobraćaja i čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju;
2) na osnovu pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđena zakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa zbog povrede zabrane iz čl. 110, 111. I 113. Ovog zakona, odnosno po isteku roka za sudsku zaštitu;
3) na osnovu pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđena zakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa zbog povrede zabrane iz člana 112. Ovog zakona učinjene drugi put, odnosno po isteku roka za sudsku zaštitu;
4) na osnovu pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđena zakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa zbog povrede radne obaveze iz člana 164. Tač. 1)–4) i 6) ovog zakona, odnosno po isteku roka za sudsku zaštitu;
5) kome je suspendovana licenca u skladu sa članom 149a ovog zakona, a stekli su se uslovi za novu suspenziju.
Licenca se oduzima na period od pet godina.
Izuzetno, od stava 2. Ovog člana, lice kome je oduzeta licenca iz razloga propisanih u stavu 1. Tačka 1) ovog člana nema pravo na njeno ponovno izdavanje niti na rad u ustanovi.
Rešenje ministra o oduzimanju licence konačno je u upravnom postupku.
Oduzeta licenca vraća se ministarstvu preko ustanove u kojoj je lice zaposleno.
Lice kome je oduzeta licenca na period od pet godina, po isteku tog roka može da podnese ministarstvu zahtev za ponovno polaganje ispita za licencu.
Lice kome je oduzeta licenca na period od pet godina stiče pravo da ministarstvu podnese zahtev za ponovno izdavanje licence, uz dostavljanje dokaza o položenom ispitu iz stava 6. ovog člana.
Lice iz stava 6. ovog člana savladava program za uvođenje u posao i polaganje ispita za licencu pod neposrednim nadzorom mentora koji ima licencu.
Ustanova i lice iz stava 6. ovog člana zaključuju ugovor o uvođenju u posao u trajanju od najmanje godinu, a najduže dve godine.
Ugovorom iz stava 9. ovog člana ne zasniva se radni odnos.
Troškove polaganja ispita za licencu snosi lice iz stava 6. ovog člana.“
Odredbe člana 150a stav 1. tač. 2), 3) i 4) izričito propisuju da je za oduzimanje licence na osnovu prestanka radnog odnosa (zbog povrede zabrana ili težih povreda radne obaveze) neophodna pravosnažna sudska odluka kojom je utvrđena zakonitost rešenja o otkazu. Time je sprečeno da jednostrana, potencijalno nezakonita odluka direktora automatski dovede do trajnog ili dugoročnog gubitka licence pre nego što zakonitost otkaza ispita sud.
Dodavanjem alternativnog uslova „odnosno po isteku roka za sudsku zaštitu“, predlagač je uspešno zatvorio mogućnost da zaposleni izbegne oduzimanje licence tako što neće tužiti školu. Ukoliko sekretar u roku od 60 dana od dana dostavljanja otkaza ne pokrene radni spor, rešenje o otkazu postaje neosporivo i konačno, čime Ministarstvo automatizmom stiče pravni osnov da donese rešenje o oduzimanju licence.
Nacrt pravi jasnu distinkciju između krivičnopravne i radnopravne odgovornosti. Za taksativno navedena krivična dela (nasilje u porodici, mito, dela protiv polne slobode, pravnog saobraćaja i dr.), licenca se oduzima trajno i lice gubi pravo na rad u ustanovi. Za ostale radnopravne povrede, licenca se oduzima na 5 godina.
Posebno sporan segment odnosi se na proceduru ponovnog sticanja licence po isteku kazne od 5 godina (član 150a st. 6–10), koja je doslovno preslikana iz člana 150. važećeg ZOSOV-a koji se primenjuje na nastavni kadar.
Lice kome je istekla zabrana od 5 godina obavezno je da savlada program uvođenja u posao pod nadzorom mentora, pri čemu ustanova i to lice zaključuju ugovor o uvođenju u posao u trajanju od 1 do 2 godine, kojim se ne zasniva radni odnos, a sve troškove ispita snosi sam kandidat.
Budući da Nacrt zakona ne predviđa obaveznu naknadu, a škole kao budžetski korisnici nemaju predviđene pozicije u budžetu za isplatu lica van radnog odnosa po ovom osnovu, u praksi se po ovakvim ugovorima ne isplaćuje nikakva naknada.
Od lica se zahteva da 1 do 2 godine radi bez plate i radnog odnosa kako bi tek steklo uslov da izađe na ispit za licencu o svom trošku. Ukupno trajanje sankcije tako narasta na 6 do 7 godina. Za diplomirane pravnike koji obavljaju poslove sekretara, ovakav normativni okvir znači potpunu profesionalnu i ekonomsku eliminaciju iz prosvetnog sistema, bez realne šanse ili motiva za povratak u struku nakon proteka kazne.
Na posletku ali ne i najmanje važno, naprotiv. Uočava se paradoks i sistemski nedostatak u vođenju postupka protiv sekretara.
Prema članu 85. ZOSOV-a, vaspitno-disciplinski i disciplinski postupak pokreće i vodi direktor. Ukoliko sekretar odbije nalog direktora jer ga smatra nezakonitim, direktor to kvalifikuje kao težu povredu radne obaveze („neizvršavanje naloga direktora“). Nastaje apsurdna situacija u kojoj direktor:
-sam daje nalog,
-sam procenjuje da je nalog zakonit,
-sam pokreće i vodi postupak protiv sekretara koji je odbio nalog,
-sam izriče meru koja vodi do suspenzije licence.
Osnovna uloga sekretara u ustanovi jeste obezbeđivanje zakonitosti rada. Ukoliko je sekretar izložen tome da o njegovoj odgovornosti za odbijanje naloga odlučuje upravo lice čiji je nalog odbijen, funkcija zaštite zakonitosti u školi biva potpuno neutralisana. Pred sekterara bi se lako mogao staviti izbor ili će izvršiti potencijalno nezakonit nalog direktora, ili riskira da mu taj isti direktor pokrene postupak i suspenduje licencu.
U Nacrtu je moralo biti predviđeno izuzimanje od opšteg pravila da direktor vodi disciplinski postupak protiv sekretara u slučajevima kada je osnov postupka odbijanje naloga samog direktora.
Pravilno i objektivno sistemsko rešenje moralo bi predvideti da u ovim situacijama postupak utvrđivanja odgovornosti vodi nezavisni, eksterni organ (npr. Školi odbor uz obavezno učešće prosvetnog inspekora, ili posebna komisija Ministarstva/školske uprave) ili makar komisija sa neparnim brojem članova.
Umesto zaključka
Nacrt zakona kroz uvođenje članova 149a i 150a donosi sistemski preokret u pravnom statusu sekretara škola.
Uvođenjem ovih mera sekretar škole postaje subjekt sa izuzetno visokim nivoom ličnog i profesionalnog rizika.
Iako je i po važećem zakonu sekretar, kao i svaki drugi zaposleni, mogao disciplinski da odgovara za povrede radnih obaveza, u praksi je za „propuste“ u svom radu odgovarao izuzetno retko ili zanemarljivo. Međutim, sa uvođenjem suspenzije i gubitka licence, odgovornost se sa opšteg radno-pravnog terena premešta na teren trajne i dalekosežne profesionalne eliminacije iz prosvetnog sistema.
Za uspešnu primenu ovih odredaba biće neophodno preciznije definisati zaštitne mehanizme koji sprečavaju da se odbijanje nezakonitog naloga direktora podvede pod težu povredu radne obaveze.
Upravo zbog toga, jedina ispravna i pravovremena reakcija struke jeste aktivno učešće u samom procesu donošenja zakona.
Kao diplomirani pravnici, na čijim se leđima celokupna ova odgovornost i meri, sekretari škola ne bi trebalo da budu samo pasivni posmatrači ili puki izvršioci gotovih rešenja. Dok javna rasprava još uvek traje, ovo je ključni trenutak da se obrazloženim primedbama, predlozima i sugestijama ukaže na sporna mesta, posebno u pogledu zaštite od samovolje direktora kod suspenzije licence i neodrživog modela neplaćenog stažiranja bez radnog odnosa.
Uključivanjem u javnu raspravu i artikulisanjem stručnog mišljenja, sekretari direktno štite ne samo sopstveni radno-pravni status i profesionalno dostojanstvo, već i zakonitost funkcionisanja celokupnog obrazovnog sistema.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com