Nedostatak radnog staža, propala firma?
Jedna od mogućnosti koja se u poslednje vreme pominje, kao način za rešavanje ovog problema, jeste da se za određeni broj njih, čija su preduzeća propala, uspostavi model sabiranja staža sa godinama života, pa da se na taj način dođe do određenog broja godina koje bi bile dovoljne za penziju.
Druga mogućnost je uvođenje “socijalne penzije”, koja bi osobama sa nedovoljnim stažom u radnoj knjižici omogućila dobijanje penzionog čeka.
Po mišljenju potpredsednika Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, sve je ovo očigledno opipavanje pulsa uoči najavljenih izmena i dopuna Zakona o PIO.
Isti je naveo da sve vodi ka tome da se uvede nova kategorija koja će moći da ostvari pravo na prevremenu penziju. Postojeći zakon je apsolutno jasan i zna se koji su uslovi potrebni za ostvarivanje prava na penziju. Sve ovo ide ka tome da se izrazi navodna briga za jednu kategoriju radnika koja je mnogo izgubila propadanjem preduzeća u kojima su radili, a o njima brinu upravo oni koji su za propast i odgovorni.
Ovakvo rešenje, po ovom mišljenju, može da dovede do veoma niskih penzija, jer ako nemate zakonski minimum od 15 godina staža, ček će biti prilično mizeran.
U Ministarstvu rada nisu upoznati sa modelom socijalnih penzija o kome se spekuliše u javnosti, ali smatraju da bi takva primanja bila izuzetno niska.
Takođe, istaknuto je da naši građani, prema statističkim podacima, posle odlaska u penziju u proseku žive još 13 godina. Znači, muškarac sa 65 godina sve što je zarađivao i uplaćivao može da uživa još desetak godina. Onda nije u redu da neko ode u penziju sa 50 i u njoj uživa još 25 godina ili da nastavi da radi, kažu u Ministarstvu.
Prema podacima PIO fonda više od polovine korisnika minimalne penzije u Srbiji je radilo samo 20 godina, a više od 85 odsto nije duže od 25. To znači da u najvećem broju slučajeva ona nije posledica niske zarade tokom radnog veka, već malog broja godina radnog staža.
Jedna od autorki studije “Socijalna zaštita u starosti: dugotrajna nega i socijalne penzije”, smatra da bez obzira na izbor opcije, socijalne penzije u Srbiji ostaju otvoreno pitanje, koje će imati veliki značaj u budućnosti. Problem će nastati za 15 do 20 godina pošto je od devedesetih godina do danas sve manje ljudi u osiguranju iako je trenutno obuhvat starijeg stanovništva penzijskim osiguranjem relativno visok.
Nezaposlenost, siva ekonomija i prijavljivanje radnika na najnižu osnovicu karakteristični su za tržište rada već dugi niz godina. To će rezultirati velikim brojem minimalnih penzija i znatnim brojem onih koji neće moći da ostvare pravo na penziju. Troškovi za rashode iz PIO će se smanjivati, a može se očekivati i veći značaj socijalnih penzija nego što je to slučaj sa sadašnjom generacijom starih osoba.
Takođe je napomenuto da u sednoj Hrvatskoj je predlog strategije socijalne zaštite za starije osobe za period od 2017. do 2020. godine, Ministarstvo demografije, porodice, mladih i socijalne politike uputilo na javnu raspravu. Plan je obuhvatio osobe koje su najmanje 15 godina živele u Hrvatskoj i nemaju nikakvih drugih izvora prihoda, starije su od 65 godina i nemaju dovoljno staža da bi ostvarile starosnu penziju ili ga uopšte nemaju, pa u starosti nemaju nikakvih primanja. Ovakva nacionalna penzija, kako je Hrvati zovu, mogla bi da se uvede 2021. godine. To znači, da bi u 2021. mogla da počne isplata.
Izvor: Sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije (www.sindikat.rs).