Vrednovanje rada sudije i predsednika suda

U “Sl. glasniku RS”, br. 34/2024 objavljen je Pravilnik o vrednovanju rada sudije i predsednika suda, koji će se primenjivati od 1. januara 2026. godine.

Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o kriterijumima, merilima, postupku i organima za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova („Službeni glasnik RS”, br. 81/14, 142/14, 41/15 i 7/16).

Pravilnikom o vrednovanju rada sudije i predsednika suda bliže se uređuju kriterijumi i pokazatelji za vrednovanje rada sudije i predsednika suda, postupak vrednovanja, sastav i način rada Komisije za vrednovanje rada sudije i predsednika suda, kao i druga pitanja od značaja za vrednovanje.

Vrednovanje obuhvata sve poslove koje obavlja sudija, odnosno predsednik suda, pri čemu se naročito uzimaju u obzir uslovi rada.

Vrednovanje rada sudije ne obuhvata procenu primene slobodnog sudijskog uverenja u oceni dokaza i tumačenju propisa.

Rad sudije i predsednika suda podleže redovnom vrednovanju, osim sudije Vrhovnog suda, predsednika Vrhovnog suda i sudije koji je navršio 60 godina života.

Na osnovu odluke Visokog saveta sudstva (u daljem tekstu: Savet), rad sudije i predsednika suda može biti i vanredno vrednovan.

Redovno vrednovanje rada sudije

Rad sudije redovno se vrednuje jednom u pet godina.

Redovno vrednovanje rada sudije se vrši na svakih pet godina od stupanja na sudijsku funkciju, odnosno na svakih pet godina od poslednjeg vrednovanja rada.

Rad sudije koji je izabran za predsednika suda redovno se vrednuje po odredbama Pravilinika kojima se uređuje vrednovanje rada sudija.

U slučaju odsustva sudije iz zakonom propisanog razloga rokovi se produžavaju za dužinu trajanja odsustva.

Vanredno vrednovanje rada sudije

Rad sudije može biti vanredno vrednovan na osnovu odluke Saveta.

Odluku Savet može doneti po službenoj dužnosti, na obrazloženi predlog predsednika suda ili na obrazloženi zahtev sudije, pod uslovom da je od poslednjeg vrednovanja rada sudije proteklo više od dve godine.

Ove odredbe primenjuju se i na vanredno vrednovanje sudija starijih od 60 godina.

Rad sudije koji je istovremeno i predsednik suda vanredno se vrednuje po odredbama Pravilnika kojima se uređuje vanredno vrednovanje rada sudija.

Redovno vrednovanje rada predsednika suda

Rad predsednika suda redovno se vrednuje jednom u pet godina, a najkasnije dve godine pre isteka mandata.

Vanredno vrednovanje rada predsednika suda

Rad predsednika suda može biti vanredno vrednovan na osnovu odluke Saveta:

– zbog izbora na funkciju predsednika drugog suda, ako nije redovno vrednovan;

– na obrazloženi predlog predsednika suda višeg stepena;

– na obrazloženi lični zahtev.

Savet može po službenoj dužnosti doneti odluku o vanrednom vrednovanju rada predsednika suda kada je to potrebno radi obavljanja poslova iz nadležnosti Saveta.

Odluka o vrednovanju rada

Odluka o vrednovanju rada donosi se na osnovu sveobuhvatne analize i procene sposobnosti i rezultata rada sudije, odnosno predsednika suda, prema kriterijumima i pokazateljima propisanim zakonom i Pravilnikom.

Odluka o vrednovanju rada sudije, odnosno predsednika suda mora biti obrazložena.

Rad sudije vrednuje se sa: „izvanredno vrši sudijsku funkciju”, „uspešno vrši sudijsku funkciju”, „zadovoljavajuće vrši sudijsku funkciju”, ili „nezadovoljavajuće vrši sudijsku funkciju”.

Rad predsednika suda vrednuje se sa: „izvanredno vrši funkciju predsednika suda”, „uspešno vrši funkciju predsednika suda”, „zadovoljavajuće vrši funkciju predsednika suda”, ili „nezadovoljavajuće vrši funkciju predsednika suda”.

Odluka o vrednovanju koristi se u skladu sa zakonom.

Odluka o vrednovanju nije dostupna javnosti.

Pravnosnažna odluka o vrednovanju upisuje se u lični list sudije.

Vrednovanje rada sudije vrši se na osnovu sledećih osnovnih kriterijuma: stručno znanje i sposobnost njegove primene; sposobnost analitičkog mišljenja i rešavanja pravnog pitanja; sposobnost za donošenje odluke u primerenom roku; veština vođenja rasprave i saslušavanja; sposobnost usmenog i pismenog izražavanja i argumentovanja; sposobnost organizovanja sudijskog posla; sposobnost obavljanja zadatka rukovodećeg mesta, ako je sudija imenovan na takvo mesto; preuzimanje dodatnog posla i zaduženja.

Vrednovanje rada predsednika suda vrši se na osnovu sledećih kriterijuma: staranje o održavanju nezavisnosti sudija i ugledu suda; sposobnost organizovanja rada suda; sposobnost rukovođenja sudskom upravom; staranje o primeni Sudskog poslovnika; sposobnost za obezbeđivanje pravilnog i blagovremenog rada suda; predstavljanje suda u odnosu sa drugim državnim organima, organizacijama, imaocima javnih ovlašćenja, strankama i učesnicima u postupku; odnos sa javnošću.

Rad sudije i predsednika suda vrednuje Komisija za vrednovanje rada sudije i predsednika suda.

Sa celokupnom sadržinom Pravilnika o vrednovanju rada sudije i predsednika suda (“Sl. glasnik RS”, br. 34/2024) možete se upoznati uvidom u tekst propisa u pravnoj bazi “Propis Soft”.

Podsećamo, čl. 34.-40.  Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS”, broj 10/23) regulisano je vrednovanje rada sudije i predsednika suda.

Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.