Na sajtu Sindikata pravosuđa sribje objavljeno je saopštenje u kome je navedeno da: u cilju štednje doneta je odluka o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru – posebno u državnoj upravi, lokalnim i gradskim upravama i javnim preduzećima jer je utvrdjen višak zaposlenih. Zabrana zapošljavanja strogo se poštuje u pravosuđu i još više ga usporava jer se iz godine u godinu broj predmeta uvećava. Odluku o broju sudija donosi Visoki savet sudstva a o broju tužilaca i njihovih zamenika Državno veće tužilaca. Broj sudija i tužilaca trebalo bi da se određuje na osnovu broja predmeta a broj sudskog i tužilačkog osoblja određuje, navodno rukovodilac pravosudnog organa ali prema merilima koja propisuje ministar pravde.
Prema daljim navodima Sindikata, očigledno je da postoji prikriven a direktan uticaj na rad sudija i tužilaca koje vrši Ministarstvo pravde zabranom zapošljavanja potrebnog broja pratećeg osoblja. Pravosudna administracija ne može da utiče na to kakva će biti sudska ili tužilačka odluka ali svojim radom pomaže sudijama i tužiocima da dođu do te odluke.
Prema Pravilniku o merilima za određivanje broja tužilačkog osoblja (koji donosi ministar pravde), broj zapisničara određuje se tako što je u osnovnim i višim javnim tužilštvima određeno da na tri tužioca ide jedan zapisničar. U sudu bi trebalo da bude jedan zapisničar na jednog sudiju. Pravilnik ne predviđa, ali zaposleni opslužuju i sudske i tužilačke pomoćnike. Dalje, na jednog tužioca dolazi 0,4 upisničara, manje od pola čoveka. I dok se hvalimo digitalizacijom, prema Pravilniku, u osnovnom i višem javnom tužilaštvu trebalo bi da bude dva izvršioca za informatičke poslove. U nekim organima ih nema uopšte a tamo gde ih ima – postoji samo jedan izvršilac koji ima teškoće pri korišćenju godišnjeg odmora a tužilaštva imaju teškoće kada se taj jedan informatičar razboli.
Prema Zakonu o radu svojstvo zaposlenog ima lice koje je u radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme. Lice koje je radno angažovano po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima radi van radnog odnosa, nema svojstvo “zaposlenog” pa se i ne računa u ukupan broj zaposlenih. U tome se i sastoji obmanjivanje svih nas. Lažno se predstavlja da je broj zaposlenih smanjen i da je zapošljavanje moguće samo uz saglasnost Vladine komisije, ali se ne prikazuju podaci o radno angažovanim licima van radnog odnosa. O ovome ima reči i u izveštaju Državne revizorske institucije u kojem je navedeno da su određene agencije i javna preduzeća angažovala više lica mimo propisa o zabrani zapošljavanja i bez saglasnosti Vlade usvajali pravilnike o sistematizaciji radnih mesta. Još gore, utvrdili su da u određenim preduzećima postoje pravilnici u kojima nema zahtevane vrste stručne spreme. Citiramo:
Broj angažovanih lica po privremeno-povremenim poslovima u 2017. godini se kretao od 196 do 208 lica, i bio je u proseku za 18 lica viši od broja lica za koje je Preduzeće, od Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, dobilo saglasnost. Preduzeću je data saglasnost da tokom 2017. godine angažuje ukupno 145 lica, od toga 110 lica po osnovu ugovora o privremeno-povremenim poslovima i 35 lica preko omladinske i studentske zadruge.
Izvor: Izvod iz Zakona preuzet iz programa “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
Izvor: Sajt Sindikata pravosuđa Srbije (www.sind-prav.org.rs).