Zahtev ili tužba za naknadu štete licima neosnovano lišenim slobode, taksa i poravnanje

Tek svaki 20. zahtev za naknadu štete licima neosnovano lišenim slobode završi se sporazumom o poravnanju sa Ministarstvom pravde, dok u ostalim slučajevima uslede tužbe protiv države, ukoliko se građani odluče na taj korak. Od januara 2014. do 15. avgusta ove godine, Komisiji za naknadu štete podnet je ukupno 2.441 zahtev, od kojih je do sada zaključeno 116 sporazuma o vrsti i visini naknade štete.

Komisija odlučuje i o zahtevima za naknadu štete i nakon isteka zakonskog roka od tri meseca, tako da ima slučajeva da lice koje ne dobije odgovor u tom roku pokrene parnični postupak pred nadležnim sudom, ali kasnije povuče tužbu jer u međuvremenu sklopi sporazum sa Komisijom.

U pomenutom periodu visina novčanog iznosa koje je Komisija predložila onima koji su oštećeni zbog neosnovanog pritvaranja kretala se od 2.000 dinara do 1.200.000 dinara, naveli su u Ministarsrtvu pravde.

Povodom inicijative da se sva lica pravosnažno oslobođena optužbi – koja su neosnovano bila u pritvoru, oslobode plaćanja sudskih taksa i drugih troškova postupka u kojem pred sudom žele da ostvare pravo na naknadu štete, Ministarstvo pravde je ukazalo na mogućnost da ta lica prethodno s Ministarstvom zaključe poravnanje.

Ukoliko do poravnanja ne dođe, oni koji se odluče za tužbu protiv države, a nemaju novca, po Zakonu o sudskim taksama imaju pravo da od suda traže da budu oslobođeni plaćanja takse ali i drugih sudskih troškova, kažu u Ministarstvu.

Advokat Zora Dobričanin Nikodinović, koja je pokrenula inicijativu, kaže da je u praksi procenat oslobođenih od plaćanja sudskih taksi i sudskih troškova neznatan.

U izjavi za Tanjug ona je rekla da je reč uglavnom o licima koja su tek izašla iz pritvora, koja nemaju zaposlenje, a često ni porodicu koja bi ih podržala, te da smatra da bi bilo “zakonito, socijalno, etički, pravno i pravično opravdano” da podnosioci tužbi u tim postupcima budu oslobođeni plaćanja troškova postupka.

Skupe sudske takse za podnošenje tužbi, angažovanje advokata, odlazak u sud, veštačenja i dokazivanja predstavljaju, kako je navela, teret su za svaki budžet, a posebno za one koji budžet ni nemaju jer su tek izašli iz pritvora.

“To je početni minimum, znak izvinjenja i podrška u resocijalizaciji licima o koja se država već ogrešila jer ih je u pritvoru držala neosnovano, nekad i više godina, te bi na taj način pravda za njih postala dostupnija”, navela je advokatica napominjući da takav status imaju, recimo, tužioci u statusnim radnim sporovima (kad neko dobije otkaz ili bude premešten na radno mesto kojim nije zadovoljan).

Iz Ministarstva pravde su međutim ukazali da je Zakon o sudskim taksama propisao da prvostepeni sud možže da oslobodi obveznika plaćanja takse ako bi njenim plaćanjem bila ugrožena socijalna sigurnost njega i njegove porodice.

Kada je u pitanju oslobođenje od plaćanja ostalih sudskih troškova, poznatije kao “siromaško pravo”, u Ministarstvu pravde su naveli da je taj institut uređen Zakonom o parničnom postupku koji predviđa da će sud osloboditi stranku plaćanja trošškova sudskog postupka ukoliko ona prema svom opšštem imovnom stanju nije u mogućnosti da snosi te troškove.

Oslobadanje od plaćanja trošškova postupka obuhvata oslobađanje plaćanja sudske takse i polaganja predujma za troššove svedoka, vešštaka, uviđaja i sudskih oglasa. Sud može da oslobodi stranku i samo od plaćanja takse u skladu sa Zakonom o sudskim taksama.

S druge strane, Dobričanin Nikodinović tvrdi da od 20 opravdanih slučajeva, sud odobrava to pravo tek u dva slučaja.

Kada su u pitanju zahtevi za naknadu štete koji se podnose Komisiji, Dobričanin Nikodinović je navela da se na pomenute zahteve u najvećem broju slučajeva ne odgovari ili ponuđeni iznosi budu neprimereno niski.

Inače, sudske takse, koje nisu male, u “procenjivim” predmetima, kao što je ovde slučaj, zavise od visine tužbenog zahteva, odnosno vrednosti spora.

Prema našem zakonu, kada lice pravosnažno bude oslobođeno od optužbi, a neko vreme je zbog toga provelo u pritvoru, ukoliko želi satisfakciju najpre treba da podnese zahtev Ministarstvu pravde, čija Komisija za naknadu štete u roku od tri meseca treba da na zahtev odgovori.

Ukoliko se sporazumeju i nađu na odgovarajućem iznosu naknade štete, Ministarstvo pravde i to lice zaključuju poravnanje, a ukoliko se to ne dogodi lice ima pravo da tuži državu sudu.

Dobričanin Nikodinović, između ostalih, zastupa i Miloša Rašića (32), koji je prošle godine pravosnažno oslobođen optužbe da je učestvovao u ubistvu Smaila Tarića, čija je glava nađena u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu, a u pritvoru je zbog toga proveo više od šest i po godina tačnije 2.408 dana.

“Mislim da je suvišno da govorimo o tome da za preko šest i po godina utamničenja najlepše mladosti ne postoji nikakva satisfakcija kojom to može da se izleči, ublaži, zaboravi”, navela je Dobričanin Nikodinović.

Rašić, koji je u vreme hapšenja bio student arhitekture, nakon puštanja iz pritvora u martu 2015. je diplomirao i sada završava master studije, nije dobio odgovor Komisije za traženi iznos naknade od 63 miliona dinara, pa je podneo tužbu sudu.

Uz to je uplatio 97.500 dinara za sudsku taksu.

Dobričanin Nikodinović primećuje da je njen klijent “imao sreće” jer je iz ugledne porodice, živi sa roditeljima koji su mu u svemu podrška, a pomenutu taksu od skoro hiljadu evra je platio novcem koji mu je na ime troškova žalbenog krivičnog postupka isplatio Apelacioni sud.

Prema njenim rečima, mnogi nemaju te mogućnosti pa tako nikad ne dobiju “izvinjenje države” za koje unapred moraju da plate taksu, a tokom postupka još drugih – na žalbu, na odgovor na žalbu, veštačenje, na reviziju.

“Za mnoge tako pravda postaje skupa, spora, nedostupna i nedostižna”, navela je advokatica koja smatra da bi najefikasnije rešenje bilo kada bi Ministarstvo pravde našlo kompromis sa tim licima i sklopilo poravnanje.

U opštem je interesu, kaže, da se ovakve stvari rešavaju u mirnim sporovima. A onda da država to naplati od onih koji su odgovorni za vođenje tako neosnovanih postupaka, tokom kojih su ljudi držani u pritvoru.

Iako naš sistem predviđa da tužioci odgovaraju za naknadu štete ako se utvrdi njihova krivica, Dobričanin Nikodinović smatra da će to u praksi značiti uglavnom “nikad”, te da će sve ići na trošak poreskih obveznika.

Izvor: RTS.