Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost uputio je zahteve i inicijativu Vladi Republike Srbije, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvu za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu finanasija i Socijalno-ekonomskom savetu Republike Srbije. U nastavku prenosimo zahteve i inicijativu:
Zbog neuređenog sistema plata i zaposlenosti u državi, godišnje povećanje plata u javnom sektoru već duži niz godina svodi se na ad-hok odluke Vlade umesto na objektivne ekonomske parametre.
Nakon usvojenog Zakona o budžetu za 2022. godinu, kojim je planirano povećanje plata za 7% za zaposlene u obrazovnom sistemu, GSPRS NEZAVISNOST izražava nezadovoljstvo predviđenim povećanjem plata i upućuje Vam zahteve i inicijative za:
1. Dodatno povećanje plata — cene rada za sve zaposlene u obrazovnom sistemu za još 15% do kraja 2022.godine.
2. Isplatu Novogodišnje nagrade u visini od 10.000 dinara za sve zaposlene, predviđenu posebnim kolektivnim ugovorima.
3. Isplatu jednokratne materijalne pomoći u visini od 20.000 dinara zbog otežanih uslova rada i preopterećenosti u uslovima pandemije, za sve zaposlene do marta 2022. godine
4. Od 1. januara 2022. godine početi sa isplatama toplog obroka i regresa za sve zaposlene u obrazovnom sistemu. Visina toplog obroka iznosi 20% prosečne mesečne zarade u RS prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Visina regresa iznosi prosečnu mesečnu zaradu u RS prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za poslove statistike
5. Inicijativa za kupovinu stanova po regresiranoj ceni za zaposlene u sistemu obrazovanja ( model kao za vojsku i policiju i mlade bračne parove).
U obrazloženju podnetih zahteva i inicijative navodi se sledeće:
1. Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru usvojen je još 2016. godine, ali, njegovu primenu Vlada je odložila do januara 2025. godine. To dovodi do toga da nije mogućeuspostaviti pravedan raspon plata u javnom sektoru. Zaposlenima u obrazovanju se
na taj način nanosi ogromna šteta. Činjenica je i da će visina minimalne cene rada biti uvećana za 9,4% za period januar-decembra 2022. godine. To još više urušava razliku između najniže i najviše plate u obrazovanju i taj odnos sada iznosi 1:1.89% Rebalansom Budžeta u martu 2022. godine mogu da se predvide ova sredstva, kako bismo zaposlenima u obrazovanju pokazali da su važna karika ovog društva.
2. Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika i Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, predviđena je Novogodišnja nagrada za zaposlene.
„Član 32.
Zaposlenima pripada pravo na Novogodišnj u nagradu, u jednakom iznosu.
O visini i dinamici isplate nagrade iz stava 1. ovog člana, Vlada i reprezentativni sindikati pregovaraju svake godine.“
S o bzirom da Novogodišnju nagradu zaposleni nisu dobijali od 2016. godine, a da smo zbrinjavanjem 25.000 tehnoloških viškova doprineli uštedi u budžetu, insistiramo da Vlada ova sredstva opredeli u svrhu Novogodišnje nagrade.
3. Ista, ušteđena sredstva, treba iskoristiti i za dodelu jednokratne pomoći zbog otežanih uslova rada i preopterećenosti zaposlenih u prosveti u uslovima pandemije.
Tokom pandemije izazvane korona virusom, prosvetni radnici su obavali svoje profesionalne obaveze u okolnostima povećanog rizika od zaražavanja. Svakodnevnim susretima sa zaraženim, a još uvek netestiranim i roditenjima i učenicima, pojačano smo izloženi ovoj pošasti. Za sve u ovom društvu postali smo vidiviji, dostupni i danju i noću , radili u nemogućim uslovima, investirali vlastita sredstva u tehničku opremu kako bi smo u najbonjem interesu učenika okončali školsku godinu. Mnogo smo se namučili kako bismo nemoguće uslove za rad pretvorili u moguće. Naši učiteljii su svakodnevno imali duže radno vreme, nego u redovnim okolnostima, iako su časovi bili skraćeni. Oni su zbog podenjenosti odenjenja u toku dana radili po dve smene, a kako su imali i bolesne učenike, ili su se roditelji opredelili da im deca samo onlajn prate nastavu, učitelji su imali kao obavezu i taj oblik onlajn nastave, što je predstavljalo njihovu treću smenu.
Kako su se i zaposleni u obrazovanju zaražavali i obolevali, nije bilo moguće naći adekvatnu zamenu. Tada su se sami zaposleni medjusobno menjali i pre i posle svog radnog vremena kako nastava i učenici ne bi trpeli, naravno, sve bez ikakve nadoknade.
Prosvetnim radnicima nametnuto je i puno obaveza koje nisu vidljive. Mnogo je planova, priprema, dokumenata koje moramo uraditi van radnog vremena; primetno povećanje opterećenosti , veći broj časova, preobimni programi, sve su to razlozi i činjenice koje naše društvo mora prepoznati kako bi na adekvatan način pokazalo da mu je do grane obrazovanja stalo. Ukoliko ova sredstva nisu u dovojnoj meri planirana, predlažemo da se i to omogući rebalansom budžeta u martu. Zaposleni u obrazovanju to zaslužuju.
4. Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, ali koeficijent sadrži i dodatak na i me naknade za ishranu u toku rada i regres za korišnenje godišnjeg odmora.
Ovaj dodatak je u vreme donošenja ovog zakona iznosio 3,14 od ukupnog koeficijenta zaposlenog. Zakonom o sistemu zaposlenih u javnom sektoru članom 32. predviđena je isplata naknade toškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora. Poštovanjem ove odredbe zakona bila bi ispravljena dugogodišnja nepravda prema zaposlenima u obrazovanju, koji unazad dvadeset godina ne znaju koliki su im regres za godišnji odmor i naknada za topli obrok. Kako stav 3. ovog člana upućuje da visinu ove naknade utvrđuje Vlada Republike Srbije, ali nakon što se za tu vrstu naknade troškova steknu uslovi iz budžeta Republike Srbije, ovo pravo zaposleni stiče nakon stupanja na snagu akta Vlade, kojim se utvrđuje visina ove naknade.
Zbog svega navedenog, pozivamo Vas da donesete Odluku o visini naknade za troškove za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, saglasno Zakonu o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, čija puna primena treba da otpočne 1. januara 2022.godine.
Ukoliko primena ovog zakona bude ponovo odložena, predlažemo da se naknada za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora isplaćuju na drugačiji način, a u dogovoru sa reprezentativnim sindikatima.
5. Da škole opstanu, da mladi ostanu! Veća plata i bolji uslovi života, usavršavanja i napredovanja u karijeri su najuspešniji lek za ostanak mladih u zemlji Srbiji. Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma svedoči da je Srbija po indikatoru „kapacitet za zadržavanje talenta” na 134. mestu od ukupno 137 zemalja. Tome su doprineli i ratovi i sankcije i inflacije. Borba za naše mlade, borba za njihovu, a i našu budućnost počinje ovde.
Ne tražimo mnogo, tražimo samo isti model kupovine stanova za sve zaposlene u obrazovnom sistemu sa regresiranim uslovima, kao što ih imaju vojska i policija. Tražimo i iste uslove za naše mlade bračne parove. Obezbediti im subvencionisane stambene kredite po povoljnim uslovima. Na ovaj način sprečićemo njihove migracije, obezbedićemo im rešavanje stambenog pitanja a sledstveno tome, i rast nataliteta.
„Nema gorih ljudi od onih koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi, Da mogu, i sunce bi ugasili. ” — Dositej Obradović
Podsećamo, Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2016, 108/2016, 113/2017, 95/2018, 86/2019 i 157/2020) uređuje se sistem plata zaposlenih u javnom sektoru.
Javni sektor, u smislu ovog zakona, obuhvata: državne organe; organe autonomne pokrajine, organe jedinica lokalne samouprave; druge organe i organizacije koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave; javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama; javne službe koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja.
Zaposleni u javnom sektoru, u smislu ovog zakona, jesu:
1) državni službenici i nameštenici u državnim organima;
2) policijski službenici i lica u radnom odnosu u drugim organima na koje se primenjuju propisi o policijskim službenicima;
3) profesionalni pripadnici Vojske Srbije i lica u radnom odnosu u drugim organima na koje se primenjuju propisi o profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije;
4) službenici i nameštenici u organima autonomne pokrajine i jedinici lokalne samouprave;
5) lica u radnom odnosu u drugim organima i organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave a na koje se primenjuju propisi o državnim službenicima, odnosno propisi o radnim odnosima u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, u skladu sa zakonom;
6) lica u radnom odnosu u javnim agencijama i organizacijama na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama;
7) lica u radnom odnosu u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje;
8) lica u radnom odnosu u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja;
9) lica u radnom odnosu u drugim organima i organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave;
10) lica koja dužnost, odnosno poslove vrše na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja u državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, a koja nemaju status državnih i drugih službenika (u daljem tekstu: funkcioneri).
Odredbe ovog zakona ne odnose se na zaposlene u javnim preduzećima i privrednim društvima koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave i Narodnoj banci Srbije, kao ni na zaposlene u javnim medijskim servisima i organima i organizacijama koje su osnovane međunarodnim ugovorom ili kojima se plate određuju u skladu sa međunarodnim ugovorom.
Članom 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama (“Sl. glasnik RS”, br. 34/2001, 62/2006-dr.zakon, 116/2008-dr.zakon, 116/2008-dr. zakon i 92/2011, 99/2011-dr.zakon, 10/2013, 55/2013, 99/2014, 21/2016-dr.zakon i 113/2017-dr.zakon) propisano je da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu.
Koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Izvor: sajt Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost (www.gsprs-nezavisnost.org.rs)
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Readkcija Profi Sistem Com