Na navedenoj konferenciji bila su postavljena sledeća pitanja: Da li će ustavni amandmani koji se odnose na pravosuđe a našli su se u konačnom tekstu izmena Ustava, zaista biti istorijska prekretnica za srpsko pravosuđe i doneti toliko iščekivanu samostalnost i nezavisnost treće grane vlasti, neće zavisiti samo od toga da li će se ove izmene naći u tekstu novog Ustava.
Na konferenciji je između ostalog navedeno da nije dovoljno da u Ustavu piše da su tužilaštvo ili sudstvo nezavisni, oni to moraju biti i u praksi. A da bi bili u praksi, potrebno je da Ustav prate dobri zakoni, da te zakone primenjuju sudije i tužioci koji su svesni nezavisnosti svoje pozicije i spremni su da je brane.
Najavljene ustavne izmene u oblasti pravosuđa veliki su korak napred ali nisu dovoljne da ustvrdimo da su tužilaštvo i sudstvo nezavisni i samostalni.
Ovo bi, ukratko, mogli biti glavni zaključci konferencije „U susret promenama Ustava“ koju je Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca (UTS) organizovalo, u okviru obeležavanja 20 godina rada. Konferenciji je prisustvovalo više od 120 gostiju, najviše, naravno iz javnotužilačke organizacije, ali i predstavnici drugih strukovnih udruženja, članovi diplomatskog kora (iz ambasada Belgije, Nemačke i Francuske), saradnici i kolege iz međunarodnih organizacije koje rade u Srbiji. Posebno zadovoljstvo predstavlja prisustvo velikog broja naših dragih kolega, bivših tužilaca koji su učestvovali na osnivačkoj skupštini tog 17.novembra 2001. godine.
Važnost teme ali i obeležavanje ovako velikog jubileja, bili su dovoljan razlog da se na ovoj konferenciji UTS okupe predstavnici najznačajnijih domaćih i međunarodnih institucija: Državnog veća tužilaca, Republičkog javnog tužilaštva, Ministarstva pravde, OEBS-a, Saveta Evrope, Delegacije EU u Srbiji, kao i ambasada Holandije i Švedske i naših kolega iz Evropskog udruženja sudija i tužilaca za slobodu i demokratiju (MEDEL).
Predsednica Predsedništva UTS, izjavila je pozdravljajući goste da je za UTS posebno važno da je u godini u kojoj ova organizacija obeležava dve decenije postojanja na pomolu sistemska izmena u organizaciji javnog tužilaštva i ukidanje monokratskog sistema, što su glavne novine koje donose ustavni amandmani.
Prema njenim navodima, ima još mnogo prostora za unapređenje položaja tužilaca i sudija i krajnji ishod zavisiće od pravosudnih zakona koji će pratiti budući Ustav. Ipak, predlozi koji su sada ušli u tekst izmena Ustava, a koji su uglavnom potekli od naših predstavnika u Radnoj grupi, su veliki iskorak napred.
Ona je podsetila na najznačajnije izmene u pravosuđu koje bi trebalo da donese novi Ustav: ukidanje monokratskog sistema, veća samostalnost javnih tužilaca, proširena definicija imuniteta javnih tužilaca i dodeljivanje nadležnosti rešavanja statusnih pitanja Visokom savetu tužilaštva.
Ćlan Državnog veća tužilaca i predstavnik Republičkog javnog tužilaštva, istakao je da je promena Ustava kompleksno pitanje i da je cilj ostvariti konsenzus o ustavnim promenama kako bi one bile efikasne, pravične i dugoročne, kao izraz društva u oblasti vladavine prava.
Predloženim izmenama Ustava biće isključeno učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, što će omogućiti veću nezavisnost sudija i veću samostalnost tužilaca, poručio je, viši savetnik u Ministarstvu pravde.
Amandmani na Ustav Srbije su potrebni da bi se tužilaštvo zaštitilo od neželjenih uticaja kao i da bi tužioci bili odgovorniji u pravosudnom procesu“, istakao je, u uvodnoj reči, šef Misije OEBS-a u Srbiji.
Radni deo konferencije, podeljen u tri tematske celine: šta donose nova rešenja u tekstu Ustava, kako će predložene izmene uticati na rad pravosuđa u praksi i koja je bila uloga civilnog sektora u stvaranju podsticajnog okruženja za donošenje ovakvih izmena.
O novim rešenjima u tekstu Ustava govorili su član Predsedništva UTS i zamenik Republičkog javnog tužioca, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, , predsednica YUCOM-a i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Član Predsedništva UTS je ponovio ranije izrečeno mišljenje da nijedan Ustav, sam po sebi, ne može da promeni srpsko pravosuđe dok god se ne promeni svest sudija i tužilaca. Reforma pravosuđa nije samo normativna stvar, mi moramo da učimo sudije i tužioce da budu slobodni, rekao je on.
O tome kako će predložene izmene uticati na pravosuđe u praksi, razgovarali su predsednik Upravnog odbora UTS, , profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i, član Državnog veća tužilaca. Rečeno je da su kanali uticaja na javno tužilaštvo brojni te da se na tužilaštvo može uticati i kroz policiju, tokom predistražnog postupka. Tužilaštvo nema kontrolu nad policijom pa se preko policije, kao servisa tužilaštva u predistražnom postupku, može osetiti politički uticaj, pojašnjeno je, takođe više puta podsećajući na to da je za slobodno pravosuđe najvažnija svest o slobodi i autonomiji koju imaju tužioci i sudije.
Profesor Ustavnog prava u Novom Sadu, izjavio je da je „vrlo problematično što mislimo da Ustavom i zakonom možemo da promenimo na bolje ono što traje već decenijama“.
„Ne možete prostom normom“, kazao je profesor „da učinite za tužilaštvo ono što može svako od vas ko je unutar ove grane, ko ima dostojanstvo, integritet, znanje“.
Počasna predsednica Društva sudija Srbije, rekla je da su sadašnji ustavni amandmani daleko bolji od onih ih 2018. godine zato što se iz Skupštine izmešta izbor sudija i tužilaca, što je do sada bio glavni prostor političkog uticaja. Ukazala je, takođe, na još jedan detalj koji se tiče funkcionalne nezavisnosti članova Visokog saveta sudstva koje je sada podignuto na viši nivo jer ustavne izmene predviđaju da sudije i tužioci ne mogu odgovarati za mišljenje izraženo u okviru vršenja svoje funkcije.
Civilni sektor, kom UTS i sam pripada, godinama unazad predstavlja snažnu platformu podrške u borbi za reformu pravosuđa i vladavinu prava. Bez te podrške, stalnog nadzora nad aktuelnim dešavanjima kao i smelosti da se javno komentarišu pogrešne odluke ili javne politike, dvodecenijsko bitka za slobodno pravosuđe (kako to i sugeriše naš slogan povodom jubileja – „20 godina zalaganja za pravo, poverenje i pravdu“) – bila bi daleko teža i neizvesnija.
Predsednica Skupštine UTS, kratko se osvrnula na istoriju UTS, vreme osnivanja i glavne događaje tokom ovih 20 godina. Koristan materijal za taj pregled je i naša brošura „Za pravo, poverenje i pravdu“ izrađena povodom ovog jubileja, koju su u štampanoj formi dobili svi naši gosti.
Velika podrška našem radu su naši dugogodišnji partneri i prijatelji Udruženja, Cepris, Fondacija za otvoreno društvo i Beogradska otvorena škola. Vršilac dužnosti izvršnog direktora Fondacije i izvršni direktor BOŠ-a složili su se da je civilno društvo bilo velika podrška strukovnim udruženjima, posebno UTS, u borbi za odgovorno i efikasno pravosuđe. Profesor dr Miodrag Jovanović, predsednik Upravnog odbora Ceprisa se iz pravno filozofskog ugla osvrnuo na značenje slogana ”Za pravo, poverenje i pravdu”. Zalaganje za pravo, poverenje i pravdu je posao koji se nikada ne okončava.
Za razliku od predloženih izmena i dopuna, prema važećim odredbama čl.142-165. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006), koje se odnose na sudove i javna tužilaštva, propisano je:
Načela sudstva
Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.
Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.
Raspravljanje pred sudom je javno i može se ograničiti samo u skladu s Ustavom.
U suđenju učestvuju sudije i sudije porotnici, na način utvrđen zakonom.
Zakonom se može propisati da u određenim sudovima i u određenim stvarima sude samo sudije.
Sud sudi u veću, a zakonom se može predvideti da u određenim stvarima sudi sudija pojedinac.
Vrste sudova
Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti.
Osnivanje, organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuju se zakonom.
Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi.
Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji.
Sedište Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda
Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina i ne može biti ponovo biran.
Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije ili razrešenjem iz zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda.
Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi Narodna skupština, u skladu sa zakonom, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva.
Sudske odluke
Sudske odluke se donose u ime naroda.
Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona.
Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.
Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud, u zakonom propisanom postupku.
Pomilovanjem ili amnestijom izrečena kazna može se, bez sudske odluke, oprostiti u celini ili delimično.
Stalnost sudijske funkcije
Sudijska funkcija je stalna.
Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju bira se na tri godine.
Izbor sudija
Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju.
Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju traje tri godine.
Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, u istom ili drugom sudu.
Visoki savet sudstva odlučuje i o izboru sudija koji su na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud.
Prestanak sudijske funkcije
Sudiji prestaje sudijska funkcija na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga, kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju.
Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva. Protiv ove odluke sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe.
Postupak, osnovi i razlozi za prestanak sudijske funkcije, kao i razlozi za razrešenje od dužnosti predsednika suda, uređuju se zakonom.
Nezavisnost sudije
Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu.
Svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen.
Nepremestivost sudije
Sudija ima pravo da vrši sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost može biti premešten ili upućen u drugi sud.
U slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno može bez svoje saglasnosti biti trajno premešten ili upućen u drugi sud, u skladu sa zakonom.
Imunitet
Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije.
Sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva.
Nespojivost sudijske funkcije
Zabranjeno je političko delovanje sudija.
Zakonom se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom.
Visoki savet sudstva
Položaj, sastav i izbor
Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija.
Visoki savet sudstva ima 11 članova.
U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao članovi po položaju i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština, u skladu sa zakonom.
Izborne članove čine šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
Predsednici sudova ne mogu biti izborni članovi Visokog saveta sudstva.
Mandat članova Visokog saveta sudstva traje pet godina, osim za članove po položaju.
Član Visokog saveta sudstva uživa imunitet kao sudija.
Nadležnost Visokog saveta sudstva
Visoki savet sudstva bira i razrešava sudije, u skladu sa Ustavom i zakonom, predlaže Narodnoj skupštini izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, predlaže Narodnoj skupštini izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, u skladu sa Ustavom i zakonom, učestvuje u postupku za prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, na način predviđen Ustavom i zakonom, vrši i druge poslove određene zakonom.
Pravni lek
Protiv odluke Visokog saveta sudstva može se uložiti žalba Ustavnom sudu, u slučajevima propisanim zakonom.
9. Javno tužilaštvo
Položaj i nadležnost
Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.
Osnivanje i organizacija
Osnivanje, organizacija i nadležnost javnog tužilaštva uređuju se zakonom.
Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u Republici Srbiji.
Republički javni tužilac
Republički javni tužilac vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije.
Republičkog javnog tužioca, na predlog Vlade, po pribavljenom mišljenju nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština.
Republički javni tužilac bira se na period od šest godina i može biti ponovo biran.
Republičkom javnom tužiocu prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran, kada sam to zatraži, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga.
Odluku o prestanku funkcije Republičkom javnom tužiocu donosi Narodna skupština, u skladu sa zakonom, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Vlade.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca
Funkciju javnog tužilaštva vrši javni tužilac.
Javnog tužioca bira Narodna skupština, na predlog Vlade.
Mandat javnog tužioca traje šest godina i može biti ponovo biran.
Zamenik javnog tužioca zamenjuje javnog tužioca pri vršenju tužilačke funkcije i dužan je da postupa po njegovim uputstvima.
Narodna skupština, na predlog Državnog veća tužilaca, bira za zamenika javnog tužioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju.
Mandat zameniku javnog tužioca koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine.
Državno veće tužilaca, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu.
Državno veće tužilaca odlučuje i o izboru zamenika javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili više javno tužilaštvo.
Odgovornost
Republički javni tužilac odgovoran je za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Narodnoj skupštini.
Javni tužioci odgovaraju za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Republičkom javnom tužiocu i Narodnoj skupštini, a niži javni tužioci i neposredno višem javnom tužiocu.
Zamenici javnog tužioca odgovaraju za svoj rad javnom tužiocu.
Prestanak funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca
Javnom tužiocu i zameniku tužioca prestaje funkcija na njihov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom propisanih razloga. Javnom tužiocu funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku javnog tužioca, ako ne bude izabran na stalnu funkciju.
Odluku o prestanku funkcije javnog tužioca, u skladu sa zakonom donosi Narodna skupština, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Vlade.
Odluku o prestanku funkcije zamenika javnog tužioca, u skladu sa zakonom, donosi Državno veće tužilaca.
Protiv odluke o prestanku funkcije javni tužilac i zamenik javnog tužioca mogu uložiti žalbu Ustavnom sudu. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.
Postupak, osnovi i razlozi za prestanak funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, uređuju se zakonom.
Imunitet
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju tužilačke funkcije, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca.
Javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju tužilačke funkcije, odnosno službe, bez odobrenja nadležnog odbora Narodne skupštine.
Nespojivost tužilačke funkcije
Zabranjeno je političko delovanje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Zakonom se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tužilačkom funkcijom.
Položaj, sastav i izbor Državnog veća tužilaca
Državno veće tužilaca je samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Ustavom.
Državno veće tužilaca ima 11 članova.
U sastav Državnog veća tužilaca ulaze Republički javni tužilac, ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao članovi po položaju i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština, u skladu sa zakonom.
Izborne članove čine šest javnih tužilaca ili zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
Mandat članova Državnog veća tužilaca traje pet godina, osim za članove po položaju.
Član Državnog veća tužilaca uživa imunitet kao javni tužilac.
Nadležnost Državnog veća tužilaca
Državno veće tužilaca predlaže Narodnoj skupštini kandidate za prvi izbor za zamenika javnog tužioca, bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca, bira zamenike javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji za zamenike javnog tužioca u drugom javnom tužilaštvu, odlučuje u postupku za prestanak funkcije zamenika javnih tužilaca, na način predviđen Ustavom i zakonom, vrši i druge poslove određene zakonom.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com
Izvor: Sajt Udruženja javnig tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije (uts.org.rs).