Dana 13.11.2015.godine Vlada Republike Srbije podnela je Narodnoj skupštini predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama.
Navedenim Predlogom predviđeno je da u Zakonu o sudskim taksama („Službeni glasnik RS”, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01-dr. zakon, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08-dr. zakon, 31/09, 101/11, 93/12 i 93/14), član 6. stav 3. menja se i glasi:
„Taksa u iznosu do 5.000 dinara plaća se, po pravilu, u sudskim taksenim markama.”.
Posle stava 3. dodaju se novi stav 4. i st. 5. i 6, koji glase:
„Taksa u iznosu preko 5.000 dinara plaća se u gotovom novcu.
Sudske taksene marke su u apoenima od 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 i 5000 dinara.
Ako se taksena obaveza utvrdi u iznosu za koji ne postoji odgovarajući apoen sudske taksene marke, iznos takse se zaokružuje, i to od 1 do 9 dinara na 0 dinara.”.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 7.
U članu 9. dodaje se stav 5, koji glasi:
„Stranka u vanparničnom postupku oslobođena je od plaćanja takse za radnje ili postupke koje je sud poverio javnom beležniku.”.
Član 40. menja se i glasi:
Ako fizičko lice, kao takseni obveznik, ne plati taksu u roku određenom u članu 37. ovog zakona, sud u narednih pet dana donosi rešenje o izvršenju u kome obavezuje taksenog obveznika da u roku od pet dana od dana prijema rešenja plati dugovanu taksu i kaznenu taksu od 50% od visine takse i u kome ne određuje sredstvo i predmet izvršenja, i rešenje o izvršenju dostavlja izvršitelju, a u spisu zabeležava da je rešenje dostavljeno izvršitelju. Uz rešenje o izvršenju sud prilaže i dokaz o tome da je taksenom obvezniku dostavljen nalog, odnosno opomena o plaćanju takse. Izvršitelj dostavlja rešenje o izvršenju taksenom obvezniku.
Redovni pravni lek protiv rešenja o izvršenju, koji može da se izjavi u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, ne odlaže izvršenje rešenja.
Postupak izvršenja sprovodi se prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.
Izvršitelja koji sprovodi izvršenje određuje predsednik suda, tako što rešenje o izvršenju dostavlja izvršitelju čije se sedište nalazi na području suda koji je doneo rešenje o izvršenju, a ako više izvršitelja ima sedište na području tog suda, rešenja o izvršenju dostavljaju se ravnomerno, prema redosledu po kome su izvršitelji upisani u Imenik izvršitelja i zamenika izvršitelja.
Kaznena taksa iz stava 1. ovog člana ne može biti manja od dvostrukog iznosa najniže takse propisane Taksenom tarifom.
Od sredstava ostvarenih naplatom takse izvršitelj zadržava za sebe 10% naplaćene vrednosti takse i kaznene takse, a ostatak uplaćuje na račun propisan za naplatu sudskih taksi.
Sud ne plaća predujam izvršitelju.”
U članu 44. dodaje se stav 2, koji glasi:
„Ako usvoji zahtev, sud donosi rešenje o povraćaju takse i dostavlja ga Upravi za trezor, radi izvršenja.”.
Član 45. briše se.
U članu 46. stav 3. reči: „do 45.” zamenjuju se rečima: „i 44.”.
Član 48. menja se i glasi:
Maloprodaju sudskih taksenih maraka vrše privredna društva i druga pravna lica (u daljem tekstu: ovlašćeni prodavci).
Ovlašćenje za prodaju sudskih taksenih maraka daje Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa.
Izgled sudskih taksenih maraka, postupak izrade, distribucija i raspolaganje sudskim taksenim markama bliže se uređuju propisom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.”.
U članu 49. stav 1. reči: „člana 48.” zamenjuju se rečima: „člana 48. stav 2.”.
U stavu 3. reči: „ministar finansija” zamenjuju se rečima: „Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove pravosuđa,”.
U Taksenoj tarifi, u tarifnom broju 1. stav (3) menja se i glasi:
„(3) Za predlog da se odredi izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, za predlog za obezbeđenje, za prigovor i žalbu podnete u postupku pobijanja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenja o obezbeđenju, za predlog za obezbeđenje dokaza, za odgovor na tužbu i za odgovor na žalbu ili reviziju, plaća se polovina takse iz stava (1) ovog tarifnog broja, a u postupku pred privrednim sudom plaća se polovina takse iz stava (2) ovog tarifnog broja. Ako je za sprovođenje izvršenja nadležan izvršitelj, za predlog da se odredi izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili obezbeđenje i za prigovor i žalbu, plaća se trećina takse iz stava (1) ovog tarifnog broja, a u postupku pred privrednim sudom plaća se trećina takse iz stava (2) ovog tarifnog broja.”.
U tarifnom broju 2. stav (3) reči: „i rešenje o odbacivanju predloga za izvršenje ili obezbeđenje” brišu se.
Stav (5) menja se i glasi:
„(5) Za rešenje doneto po predlogu za obezbeđenje i za rešenje doneto po prigovoru protiv rešenja koje je doneto po predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave plaća se polovina takse iz stava (1) ovog tarifnog broja, a za rešenje o izvršenju koje je doneto na osnovu inostranih izvršnih isprava plaća se puna taksa iz stava (1) ovog tarifnog broja. Ako je za sprovođenje izvršenja nadležan izvršitelj, za rešenje doneto po predlogu za obezbeđenje i za rešenje doneto po prigovoru protiv rešenja koje je doneto po predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave plaća se trećina takse iz stava (1) ovog tarifnog broja, a za rešenje o izvršenju koje je doneto na osnovu inostranih izvršnih isprava plaća se polovina takse iz stava (1) ovog tarifnog broja.”.
U napomeni broj 7. uz ovaj tarifni broj stav 1. menja se i glasi:
„Taksa za platni nalog uračunava se u taksu za odluku suda koja bude doneta povodom prigovora protiv platnog naloga i u taksu za poravnanje, srazmerno vrednosti prigovorenog dela.”.
U napomeni broj 8. uz ovaj tarifni broj reči: „izvršenje, odnosno” brišu se.
U napomeni broj 9. uz ovaj tarifni broj reči: „izvršenju ili ” brišu se.
U tarifnom broju 33. stav (1) menja se i glasi:
„(1) Za prepisivanje sudskih akata, akata iz zbirke isprava, kao i javnotužilačkih akata, koje je sud, odnosno javno tužilaštvo izvršilo na zahtev stranke, plaća se 20 dinara po stranici teksta izvornika.”.
U tarifnom broju 40. stav (1) posle reči: „javnog tužioca” dodaju se zapeta i reči: „zamenika javnog tužioca”.
U stavu (2) posle reči: „sud” dodaju se zapeta i reči: „odnosno javno tužilaštvo”.
Ovlašćenja za prodaju dobijena na osnovu člana 48. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS”, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01-dr. zakon, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08-dr. zakon, 31/09, 101/11, 93/12 i 93/14), prestaju da važe 1. januara 2016. godine.
Propis iz člana 7. ovog zakona doneće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba člana 1, čl. 3 – 6, člana 7. (novelirani član 48. st. 1. i 2) i člana 8. ovog zakona koje stupaju na snagu 1. januara 2016. godine.
Predlog zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama (u daljem tekstu: Zakon) nastaje najpre zbog potrebe da se uvaži okolnost da danas izvršenje sprovode, prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju iz 2011, i sudovi i izvršitelji.
Trenutno je ta nadležnost u velikoj većini slučajeva paralelna ili mešovita (od izbora izvršnog poverioca zavisi ko sprovodi izvršenje, sud ili izvršitelj), a u retkim slučajevima nadležnost za sprovođenje izvršenja je isključiva (sudska ili izvršiteljska).
S druge strane, tendencija u našem izvršnom pravu jeste da se ukine mešovita ili paralelna nadležnost sudova i izvršitelja za sprovođenje izvršenja i da samo izvršitelji ili sudovi postanu nadležni za izvršenje na odgovarajućim predmetima ili primenom odgovarajućih sredstava izvršenja (postojanje samo isključive nadležnosti).
Izvršitelji bi postali isključivo nadležni za sprovođenje ubedljivo najvećeg broja izvršenja u našem pravnom poretku, a sud bi bio isključivo nadležan za samo neka izvršenja, koja u praksi nisu tako česta. Već sada, a pogotovo ubuduće, postavlja se pitanje da li je postojeći sistem sudskih taksi u izvršnom postupku održiv ili bi valjalo smanjiti takse koje se plaćaju sudu u slučajevima kada izvršenje sprovodi izvršitelj.
Pored toga, u važećem zakonu plaća se sudska taksa i za predlog kojim se pokreće izvršni postupak i za odluku koja se donosi o tom predlogu (za predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave ili za predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, i potom za rešenje o izvršenju na osnovu izvršne (ili verodostojne isprave) ili rešenje kojim se predlog za izvršenje (na osnovu izvršne ili verodostojne isprave) odbacuje ili odbija). Plaćanje obe takse nije opravdano, budući da se između prijema predloga za izvršenje (na osnovu izvršne ili verodostojne isprave) i odluke o predlogu praktično ne odvijaju nekakve sudske radnje koje bi opravdavala taksu na sudsku odluku.
Zato se ukida plaćanje sudske takse za odluku koju sud donese o predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave (najčešće to su rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ali i rešenja kojim se predlozi za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave odbijaju ili odbacuju). Konačno, prinudna naplata sudskih taksi ne zadovoljava. Ona je efikasna kada se takse naplaćuju od pravnih lica i privrednih društava, kada se naplata odvija preko banaka koje vode račun taksenih obveznika i Narodne banke Srbije (član 41. Zakona o sudskim taksama). Međutim, prinudana naplata kada je takseni obveznik fizičko lice nije efikasna (uređena je sadašnjim članom 40. Zakona o sudskim taksama). Stoga se nadležnost za prinudnu naplatu takse koju treba da plate fizička lica ovim zakonom se menja i poverava javnim izvršiteljima.
Izvor: Redakcija „Profi Sistema“.