‘ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU KOJI JE OTKLONIO DILEMU I ISTOVREMENO POSTOJANJE DVA ZAKONIKA KOJI REGULIŠU ISTU MATERIJU U JEDNOM PRAVNOM SISTEMU «SLUŽBENI GLASNIK RS»BR.72/2009’, ‘
Kao grom iz vedra neba, doduše sa dugom najovom njegovog donošenja, ali bez prethodne konkretizacije sadržaja izmena i dopuna javnosti, Narodna skupština Republike Srbije iznedrila je ovaj Zakon koji menja i dopunjuje sada primenjivani Zakonik o krivičnom postupku «Službeni list SRJ»,br.70/01 i 68/02 i «Službeni glasnik RS»,br.58/04, 85/05, 115/05,49/07 i 20/09, a zatim ukida važeći ali nikad primenjeni Zakonik o krivičnom postupku «Službeni glasnik RS,br.46/06, 49/07 i 122/08 (čija je primena više puta odlagana, pri čemu je i on pretrpeo dve izmene i dopune).
rn Ono što prvo pada u oči je činjenica da će vreme upoznavanja sa novim Zakonom pre njegove primene trajati samo 8 dana, što je neprihvatljivo imajući u vidu obim i suštinu izmena i dopuna.Naime, za prethodno navedeni važeći-nikad primenjeni Zakonik vacatio legis je trajao čitavu večnost, uz organizovanje brojnih seminara koji su trebali da prethode njegovoj primeni.
rn Ovaj Zakon ipak predstavlja reformu krivično-procesnog zakonodavstatva koja se javila kao potreba efikasnijem vođenju krivičnog postupka i potrebe usklađivanja važećeg Zakonika sa novim Ustavom Republike Srbije, Krivičnim zakonikom, Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, kao i jednog broja ratifikovanih međunarodnih konvencija, čije je donošenje takođe usledilo nakon njegovog donošenja. Takođe, zbog proteka vremena, javlja se i potreba da se odredbe koje se nisu dobro pokazale u praksi izmene i dopune.
rn Nadamo se da će rešenja u sadržana u ovom Zakonu prema mišljenju sudske prakse i stručne javnosti biti efikasna i celishodna za primenu Zakonika u praksi.
Među najvažnijim novinama koje sadrži Zakon treba istaći sledeće:
– U vezi sa pretresanjem predviđeno je da lice koje sprovodi pretresanje i prisutni svedoci mogu biti samo lica istog pola kao i pretresano lice, čime se pruža zaštita principu rodne ravnopravnosti. Takođe, važna je i dopuna koja se odnosi na pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi, s obzirom da je do sada bila nejasna upotreba ali i obezbeđenje sadržaja iz privremeno oduzetog kompjutera ili mobilnog telefona. Istina, to je praksa nazivala uviđajima na pokretnim stvarima. Ovim zakonskim rešenjem se u stvari prati tehnološki napredak, odnosno sve veća upotreba računara i mobilnih telefona u kriminalne svrhe.
Uvodi se mogućnost dostavljanja poziva svedoku putem elektronske pošte ili drugog elektronsko prenosioca poruka. Očigledno je da će mali broj ovakvih svedoka doći u obzir, a pored toga, biće problem obaveštenja suda da li je poziv primljen. Kao potvrda o prijemu poziva mogaob i služiti odgovor svedoka da je poziv primio, što on neće uvek činiti. Veliko je pitanje da li će sudovi koristiti ovu zakonsku mogućnost.
Uvodi se procesnopravna zaštita ugroženih svedoka.
Mera zabrane napuštanja mesta boravišta okriviljenog se proširuje, tako da se ona sada odnosi i na zabranu napuštanja stana, odnosno zabranu prilaska određenim licima, pri čemu će postojati mogućnost elektronskog nadzora za primenu mere.
Vrlo je zanimljiva izmena, odnsno dopuna koja se odnosi na fotografije i zvučne i video snimke koji će se koristiti kao dokaz i u slučaju njihovog pribavljanja u skladu sa odredbama zakonika, ali i u drugim slučajevima predviđenim zakonom, npr. Fotografije ili snimci koji su nastali kao vid opštih bezbednosnih mera koje se primenjuju na javnim površinama-ulicama, kao i prodavnicama i dr. Dakle, propisane su obimne norme o korišćenju fotografskih ili audio i video snimaka kojima se dopušta široka uptreba takvog materijala prikupljenog tajno ili bez saglasnosti osumnjičenog ili okrivljenog.
Najznačajnije novine koje se odnose na pritvor sastoje se u uvođenju javnog ročišta za određivanje i ukidanje pritvora. Odlučivanju o pritvoru bi prethodila kontradiktorna rasprava odnosno mogućnost da stranke sudu neposredno iznesu argumente i protivargumente. Uvodi se i pravo zaštitnika građana, Komisije Narodne skupštine, međunarodnih organizacija da nesmetano posećuju pritvorena lica i da sa njima nasamo razgovaraju.
Odredbe koje uređuju institut odlaganja krivičnog gonjenja izmenjene su tako što je Javnom tužiocu data mogućnost da bez saglasnosti suda odloži krivično gonjenje za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do tri godine zatvora, a uz odobrenje sudskog veća, kada se radi o krivičnom delu za koje je zaprećena kazna zatvora do pet godina.
Javnom tužiocu data je mogućnost da podigne neposrednu optužnicu za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do osam godina.
Kao nasleđe neprimenjenog Zakonika o krivičnom postupku, koji je ovim Zakonom i ukinut, preuzet je institut sporazuma o priznanju krivice. Očekuje se da će on dodatno dovesti do bržeg okončanja mnogih krivičnih postupaka i smanjenja troškova, a da se pri tome ne ugroze interesi zakonitosti i pravičnosti, što je verovatno osnovni razlog za uvođenje ovog instituta.
Sud će imati veća ovlašćenja u izricanju sankcija zbog narušavanja reda na glavnom pretresu, a u cilju efikasnijeg vođenja postupka.
Precizirane su i odredbe koje se odnose na odlaganje i prekid glavnog pretresa.
Drugostrepeni sud će imati obavezu da održi glavni pretres i da sam presudi slučaj ako je već jednom ukidao prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje prvostepenom sudu, čime će se svakako skratiti trajanje krivičnog postupka i povećati odgovornost drugostepenog suda, a i prekidati začarani beskrajni krug ukidanja i ponovnog suđenja.
Iz razloga celishodnosti brisana su dva vanredna pravna leka, i to: vanredno ublažavanje kazne i zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude.
Ne manje značajno je i to da je primena odredaba o skraćenom postpku proširena na sva krivična dela za koja je propisana kazna do pet godina zatvora, čime će se u mnogome povećati broj krivičnih dela za koja se neće sprovoditi istraga, i na kojim suđenjima neće prisustvovati javni tužilac, jer u tom slučaju to nije obavezno. Verovatno će povećanje brzine ovih krivičnih postupaka biti na uštrb broju i kvalitetu prikupljenih dokaza pre otvaranja glavnog pretresa.
Proširena je uloga jemstva koje sada može biti korišćeno, odnosno može se odrediti i kao mera obezbeđenja poštovanja ograničenja iz čl.136.st.2 i 10. Zakonika.
U potpunosti je izmenjena glava XXIX Zakonika, kojom su propisane posebne odredbe o postupku za dela organizovanog kriminala.
Najznačajnije novine se sastoje u sledećem:
– Posebna ovlašćenja organa krivičnog gonjenja važile bi ubuduće ne sam za dela organizovanog kriminala, već i za dela korupcije i druga izuzetno teška krivična dela.
Merama za lakše otkrivanje i dokazivanje određenih krivičnih dela, dodata je i mera automatsko računarsko pretraživanje ličnih i drugih sa njima povezanih podataka i njihova elektronska obrada.
Imamo bolje rešenje zaštite identiteta prikrivenog islednika, što je veoma značajno jer je do sada njegova primena izostajala upravo zbog rizika kojima su ta lica izložena.
Svedok saradnik i posle dobijanja tog statusa u postupku ostaje okrivljeni. On će se obuhvatati presudom i kazna će mu se odmeravati, stim što će mu se odmerena kazna umanjivati za polovinu, a na predlog javnog tužioca, s obzirom na izvršeno delo, držanje pred sudom i druge okolnosti slučaja, može izreći i blaža kazna ili i oslobođenje od kazne što je više u skladu sa načelom pravičnosti. Dakle, njemu se više neće opraštati kriminalno ponašanje, ali će se kazna odmeravati po posebnim pravilima koja će mu davati privilegovan položaj među okrivljenim licima.
Pored gore iznetih izmena i dopuna, ni one koje ovom prilikom nisu pomenute nisu ništa manje značajne i njima ćemo svakako nadalje posvetiti pažnju.
Značajno je napomenuti da je Ministarstvo pravde, i pored ovih izmena i dopuna, formiralo radnu grupu koja će izraditi potpuno novi tekst Zakonika o krivičnom postupku.