U skupštinskoj proceduri našli su se sledeći pravosudni zakoni:
-predlog zakona o izvršenju krivičnih sankcija Predlog zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija;
-predlog zakona o pravobranilaštvu;
-predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku;
-predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku;
-predlog zakona o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju;
-predlog zakona o posredovanju u rešavanju sporova;
-predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku;
-predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina;
-predlog zakona o izmeni Zakona o privatizaciji;
-predlog zakona o izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima;
-predlog zakona o prestanku važenja Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru;
Možda ne najznačajniji, ali svako onaj koji izaziva veliku pažnu je predloženi Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera.
Predloženim Zakonom uređuje postupak izvršenja vanzavodskih sankcija i mera izrečenih u krivičnom i prekršajnom postupku koje se izvršavaju u zajednici, propisuje se svrha i sadržaj poslova izvršenja, način izvršenja tih poslova i položaj lica uključenog u izvršenje vanzavodsih sankcija i mera.
Kao razloge donošenja ovog zakona, zakonodavac navodi sledeće:
Sistem alternativnih mera i sankcija u većini zemalja Evropske Unije je veoma razvijen.
Članstvo u Savetu Evrope i proces pridruživanja Evropskoj Uniji podrazumevaju postojanje čitavog niza vaninstitucionalnih mera i sankcija. Naše društvo suočava se sa potrebom za širom primenom alternativnih vidova kažnjavanja, kao i sa unapređenjem svih oblika rada u ovoj oblasti.
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija od 2009. godine je počela da realizuje alternativne sankcije, najpre u Beogradu, a zatim i u još nekim gradovima Srbije. Praksa je pokazala potrebu za donošenjem preciznijih odredbi kojima će se bolje urediti realizacija alternativnih kazni, kako bi njihovo izvršenje bilo efikasnije, šire primenljivo i kako bi se u potpunosti iskazale sve prednosti ovakvog vida kažnjavanja. Najvažniji razlozi za širu primenu alternativnih vidova kažnjavanja je obezbeđivanje ravnopravnog položaja svim počiniocima krivičnih dela, na teritoriji cele zemlje i stvaranje uslova da izrečene kazne u najvećoj meri ispune svrhu kažnjavanja na efikasan i racionalan način.
Takođe, ocenjeno je da šira primena alternativnih sankcija pruža brojne pozitivne efekte i mogućnosti da se poboljša efikasnost sankcionisanja počinilaca krivičnih dela. Takođe, pozitivan efekat šire primene je i smanjenje broja lica u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, izvršenje alternativnih sankcija je jeftinije i predstavlja znatnu uštedu za budžet. Iskustvo zemalja, koje već dugi niz godina realizuju alternativne vidove sankcionisanja jasno ukazuje da alternativne kazne utiču na smanjenje „kriminalne infekcije” posebno kod mladih koji se prvi put javljaju kao izvršioci krivičnih dela, što doprinosi i smanjenju recidiva. Alternativne sankcije omogućavaju da se kontroliše i primenom različitih metoda koriguje funkcionisanje osuđenog, a da se on ne isključuje u potpunosti iz svog socijalnog okruženja, da u mnogim situacijama sačuva zaposlenje i manje ugrozi i poremeti svoj porodični status. Ovim zakonom će se urediti praćenje izvršenja obaveza prema odluci javnog tužioca, kada se u odnosu na osumnjičenog odlaže krivično gonjenje, kao i sprovođenje obaveza po presudi donetoj na osnovu zaključenog sporazuma o priznanju krivičnog dela, što doprinosi, između ostalog racionalizaciji sudskog postupka.
Ovim zakonom treba da se bliže regulišu i postupci u postpenalnom tretmanu, pružanje pomoći licu nakon izvršene kazne zatvora, što će da olakša reintegraciju osuđenih u socijalnu sredinu i da smanji rizik od ponovnog činjenja krivičnih dela. Preciznije uređenje odredbi o nadzoru nad izvršenjem mera određenih uz uslovni otpust će doprineti da uslovno otpuštanje osuđenih u potpunosti ispuni svoju svrhu, odnosno da na pravi način doprinese efikasnoj reintegraciji osuđenih, što će se pozitivno odraziti i na broj sudskih odluka o uslovnom otpuštanju. Ovo sve dobija na značaju zbog stalnog rasta kriminaliteta i broja osuđenih, kao i zato što se rizik od povrata uvećava ukoliko se ne stvore uslovi da se od ukupnog broja bivših osuđenih lica, veći deo pravovremeno uspešno reintegriše u društvenu zajednicu. Jedan od uslova uspeha na ovom polju jeste organizovanje aktivnosti kojima se smanjuje socijalna isključenost bivših osuđenih lica.
2. Cilj koji se postiže
Unapređenjem alternativnih sankcija, uspešnijom i širom primenom vanzavodskih sankcija i mera, u mnogome se poboljšava efikasnost kaznenog sistema zemlje. U cilju unapređenja primene alternativnih vidova kažnjavanja, a u skladu sa Probacionim pravilima Saveta Evrope i drugim važećim međunarodnim dokumentima bilo je potrebno izraditi novi zakon. Ovo se ne može postići izmenama postojećeg Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, već je neophodno u posebnom zakonu na celoviti način regulisati izvršenje vanzavodskih sankcija i mera.
Ostvarivanje postavljenih ciljeva nije moguće bez odgovarajućeg zakonskog okvira za čiju izradu je neophodno donošenja novog zakona. Novi zakon je potreban s obzirom na specifičnost vanzavodskih sankcija i mera u odnosu na kazne i mere koje se izvršavaju u penalnim ustanovama. Radna grupa, formirana od strane Ministarstva pravde i državne uprave, imala je zadatak da predloži izmene Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i da izradi predlog Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, jer je jasno da je neophodno odvojenim zakonima urediti ovako različite vidove kažnjavanja. Utvrđena je neophodnost izmene velikog broja postojećih zakonskih normi, kao i potreba usvajanja novih, savremenijih, zakonskih rešenja, koja će doprineti povećanju efikasnosti izrečenih kazni i pozitivno će se odraziti na smanjenje recidivizma. Radna grupa je, tokom svog rada, razmatrala sva moguća rešenja za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Pri tome su razmatrani važeći zakoni i podzakonski akti. Takođe su razmatrana zakonska rešenja nekih zemalja, bivših republika SFRJ, kao i zakoni i pozitivna praksa evropskih zemalja, sa dugom tradicijom u primeni alternativnih vidova kažnjavanja.
Ova radna grupa je stanovišta da je usvajanje novog zakona, u skladu sa savremenim tendencijama, koje su, u oblasti primene vanzavodskih sankcija i mera, dobile svoju praktičnu primenu i potvrdu kroz ostvarivanje dobrih rezultata u većini evropskih zemalja.
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, sa početkom primene Zakonika o krivičnom postupku, mora da realizuje sudske i tužilačke odluke, koje do sada nisu primenjivane i nisu uređene postojećim Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, prvenstveno se misli na izvršenje odluka izrečenih primenom oportuniteta. Pored toga, uvode se novi instituti, kao što je nadzor nad uslovno otpuštenim licima, pružanje podrške i pomoći licima posle izvršene kazne zatvora, i primena posebnih mera za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima. Nije bilo moguće potpuno nove institute uspešno urediti izmenom postojećeg zakona, posebno kad se uzme u obzir da je postojećim zakonom nedovoljno uređeno izvršenje i do sada primenjivanih oblika alternativnih sankcija i mera.
Model zakona je u osnovi idejno inspirisan zakonodavstvom zemalja sa razvijenim tradicijama u primeni alternativnih oblika kažnjavanja, ali je prilagođen našim uslovima i našem zakonodavstvu.
Predloženim zakonom uređuje se postupak izvršenja vanzavodskih sankcija i mera izrečenih u krivičnom i prekršajnom postupku koje se izvršavaju u zajednici, propisuje se svrha i sadržaj poslova izvršenja, način izvršenja tih poslova i položaj lica uključenog u izvršenje.
Precizirano je da poslove izvršenja vanzavodskih sankcija i mera obavlja Služba za alternativne sankcije u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, pri ministarstvu nadležnom za pravosuđe. Poslovi izvršenja se obavljaju preko povereničke kancelarije, koja je osnovana za područje teritorijalne nadležnosti jednog ili više viših sudova. Mesno je nadležan državni službenik – poverenik, iz povereničke kancelarije najbliže mestu prebivališta odnosno boravišta lica uključenog u izvršenje.
Tokom poslova izvršenja poverenička kancelarija sarađuje i razmenjuje bitne podatke sa organima državne vlasti, naučnim ustanovama, organima lokalne zajednice, nevladinim organizacijama i drugim institucijama koje su od značaja za obavljanje njihovih poslova.
Poslovi izvršenja su precizirani ovim zakonom i obuhvataju sledeće oblasti rada:
1) praćenje izvršenja obaveza prema odluci javnog tužilaštva, kada se u odnosu na osumnjičenog odlaže krivično gonjenje, kao i kada se takve obaveze sprovode u vezi sa zaključenim sporazumom o priznanju krivičnog dela;
2) praćenje izvršenja mere kućnog pritvora, sa ili bez primene elektronskog nadzora i mere zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem;
3) organizacija, sprovođenje i praćenje izvršenja kazne rada u javnom interesu i zaštitnog nadzora kod uslovne osude;
4) organizacija, sprovođenje i praćenje izvršenja kazne kućnog zatvora sa ili bez primene elektronskog nadzora
5) nadzor nad uslovno otpuštenim licem;
6) pružanje podrške i pomoći licu posle izvršene kazne zatvora, i
7) primena posebnih mera za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.
Predložena rešenja u predlogu ovog zakona će imati uticaja na rad sudova u krivičnim i prekršajnim postupcima, na rad javnih tužilaštava, na rad Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u smislu smanjenja broja osuđenih lica koja izdržavaju zatvorske kazne ili mere pritvora, kao i na sve građane obzirom da je izvršavanje alternativnih sankcija i mera daleko jeftinije od zatvorskih kazni i zahteva manja materijalna izdvajanja iz budžeta. Takođe, pružanje podrške i pomoći licima posle izvršene kazne zatvora, kao i primena posebnih mera za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, bi trebalo da naše društvo učini bezbednijim.
Zakon neće izazvati posebne troškove građanima i privredi, odnosno malim i srednjim preduzećima.
Iz više razloga može se osnovano očekivati da će pozitivni efekti donošenja Zakona opravdati troškove koje će on eventualno stvoriti. Ne radi se pri tome o troškovima prema građanima i privredi, odnosno malim i srednjim preduzećima već o eventualnim nepredviđenim troškovima, a koji će se rasporediti u okviru odobrenih budžetskih sredstava.
Primer za to je šira primena sankcije rada u javnom interesu čime bi se ostvarile značajne i nesumnjive koristi kako za počinioce krivičnih dela tako i za državu. U kratkom vremenskom periodu, putem ušteda na ime troškova izdržavanja zatvorskih kazni i koristi od rada u javnom interesu, eventualni izdaci bi bili kompenzovani, i istovremeno bi se stvorili preduslovi za dugoročnu društvenu korist.
Drugi primer ostvarivanja značajne koristi jesu očekivani rezultati smanjenja recidivizma, kad se zakonom uredi način pružanja pomoći licima nakon izdržane zatvorske kazne. Statistički je dokazano da se u 70 % slučajeva osuđeno lice ponovo javlja kao izvršilac krivičnog dela, u prvih šest meseci nakon izlaska sa izdržavanja zatvorske kazne. Na taj način ne samo da će se smanjiti broj lica lišenih slobode, već će se i društvo učiniti bezbednijim.
Predlogom Zakona, s obzirom na materiju koju uređuje, direktno se ne podstiče stvaranje novih privrednih subjekata ili tržišna konkurencija. Međutim, efikasnijom primenom alternativnih sankcija, lokalne samouprave dobijaju aktivniju ulogu u sprovođenju zakona, što će rezultirati i podizanjem svesti kod privrednih i svih drugih subjekata i građana, čime se stvaraju preduslovi za jačanje vladavine prava, za stvaranje boljeg tržišnog ambijenta u kome bi se zakoni poštovali, a poslovni odnosi razvijali po pravilima slobodnog tržišta i tržišne konkurencije.
Održana je javna rasprava za stručnu i širu javnost u decembru mesecu 2012. godine, kada je predstavljen predlog Zakona o izvršenja vanzavodskih sankcija i mera, kao i ekspertski izveštaj prof. dr Milana Škulića, profesora pravnog fakulteta u Beogradu o usklađenosti radne verzije zakona sa postojećim zakonima koji uređuju ovu oblast. Na javnu raspravu su pozvani upravnici i zaposleni iz kazneno popravnih ustanova, zainteresovani predstavnici organa i organizacija, pravosudnih organa, međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija i udruženja, profesori i drugi zainteresovani organi, ustanove i organizacije. Određeno je postavljanje teksta radne verzije zakona na sajtu Ministarstva pravde i državne uprave i način dostavljanja primedaba, predloga i sugestija. Nacrt zakona je poslat na mišljenje Savetu Evrope, a dobijene preporuke je radna grupa razmotrila, tako da je ovaj Predlog rezultat sprovedene javne rasprave i dobijenih preporuka eksperata Saveta Evrope. Predlog zakona u obrazloženju sadrži razloge opredeljenja za odgovarajuća rešenja, a nakon što je svaki predlog, sugestija i primedba prethodno razmotrena pri čemu je veliki broj njih i uvažen i unet u konačnu verziju predloga zakona.
U cilju sprovođenja Zakona neophodno je preduzeti zakonodavne i organizaciono-institucionalne mere, širenje mreže povereničkih kancelarija, kao i otvaranje novih radnih mesta za izvršavanje alternativnih sankcija i mera.
Biće organizovana obuka za nosioce pravosudnih funkcija u vezi sa izmenama postojećih i novim zakonskim rešenjima. Takođe, biće organizovane obuke za poverenike i druge neposredne izvršioce koji realizuju alternativne sankcije i mere. Ovo će se delimično realizovati u sklopu EU Projekta za unapređenje alternativnih sankcija u Republici Srbiji koji se realizuje od 12.09.2011. godine, a predviđeno trajanje projekta, nakon odobrenog produženja, je do 11.07.2014. godine. U sklopu ovog projekta je Srbiji donirana oprema za elektronski nadzor koji se primenjuje tokom izvršenja kazne kućnog zatvora ili mere kućnog pritvora.
Sprovela bi se odgovarajuća obuka ovlašćenih organa i obezbedili drugi uslovi za nesmetanu primenu ovog Zakona.
Potrebno je preduzeti odgovarajuće organizacione mere kako bi se na konsultativni način blagovremeno svi propisi koji uređuju ovu oblast uskladili sa ovim zakonom.