Zakon o službenim kontrolama u oblasti hrane očekuje se da bude usvojen sledeće godine, kako bi se uvela efikasnija kontrola svih učesnika u lancu proizvodnje i olakšao izvoz na strano tržište. Srbija do sada nije imala ovakav zakon, a glavni cilj je da se sistem nadzora uskladi sa propisima Evropske unije i osigura jednak nivo bezbednosti hrane. To je najavljeno na sednici Saveza za hranu i poljoprivredu NALED-a, koja je održana povodom Svetskog dana hrane.
Hrana u Srbiji je bezbedna i kvalitetna, a procenat uzoraka koji su problematični je izuzetno nizak i pre svega se odnosi na pogrešno deklarisanje hrane, ocenio je, ovom prilikom, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, jedna trećina hrane koja se proizvede u svetu, nikada se ne upotrebi, zbog čega je poseban fokus NALED-a i njegovog Saveza za hranu i poljoprivredu i dalje na upravljanju otpadom od hrane, odnosno kako i na koji način da se otpad od hrane iskoristi kao resurs, imajući u vidu činjenicu da trenutno više od 99% organskog otpada, završava na deponiji. Jedna od preporuka NALED-a i drugih organizacija civilnog društva jeste da se preduzmu mere prevencije, tj. olakša doniranje hrane koja je pred istekom roka.
– Jedan od načina da se kompanije stimulišu da doniraju viškove hrane jeste ukidanje PDV-a na donacije, jer zbog visokih troškova često odustaju od akcije. To je praksa i u Evropskoj uniji, što smo predstavili Ministarstvu životne sredine i Ministarstvu finansija. Nedavno je i u Bosni i Hercegovini takav zakon stupio na snagu i nadamo se da će u tom pravcu ići i naše zakonodavstvo. Na taj način hrana bi išla u humanitarne svrhe, a paralelno bismo očistili prirodu, jer upravo je organski otpad glavni uzrok nekontrolisanih požara na deponijama – rekao je direktor za održivi razvoj u NALED-u.
Kako su porezi i akcize osnovni izvori finansiranja države, neophodno je prvo sagledati finansijske efekte i da li bi se i u kojoj meri ukidanje PDV-a na donacije hrane odrazilo na poreske prihode. Šef Odseka za označavanje hrane u resornom Ministarstvu kaže da će pratiti situaciju.
– Bezbednost hrane nam je jedno od najobimnijih zakonodavnih okvira u poglavlju 12 pregovora sa Evropskom unijom i tome moramo posvetiti najviše pažnje. Tu je deset predloga zakona otišlo na konsultacije u Briselu, a šest je još u pripremi. Kako bismo ukinuli PDV na donacije hrane, moramo da izvršimo sve pripremne radnje da vidimo da li se to isplati – moramo da utvrdimo ko su donatori, ko posrednici, ko bi bili krajnji primaoci i sa takvom analizom možemo da pregovaramo sa Ministarstvom finansija i da kažemo da li ima smisla ukinuti PDV – zaključio je.
Podsećamo da u čl. 26. Zakona o bezbednosti hrane(“Sl. glasnik RS”, broj 41/2009 i 17/2019), stoji:
„Bezbednost hrane se utvrđuje na osnovu:
1) uslova u svakoj fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane, kao i pripreme i načina konzumiranja hrane od strane potrošača, u skladu sa njenom namenom;
2) informacija koje su dostupne potrošaču, međunarodne potvrde (sertifikate), dokumenta koja prate hranu u prometu i podatke na deklaraciji, a koje se odnose na sprečavanje specifičnih štetnih delovanja pojedinih vrsta ili kategorija hrane na zdravlje ljudi.
Štetnost hrane po zdravlje ljudi se utvrđuje na osnovu:
1) mogućih neposrednih ili posrednih, kratkoročnih ili dugoročnih štetnih uticaja te hrane po zdravlje potrošača, kao i mogućih uticaja na zdravlje budućih generacija;
2) mogućih kumulativnih toksičnih delovanja;
3) posebne zdravstvene osetljivosti specifične kategorije potrošača kada je hrana namenjena toj kategoriji potrošača.
Hrana nije pogodna za ishranu ljudi, ako je ta hrana neprihvatljiva za upotrebu kojoj je namenjena, zbog kontaminacije spoljnim ili nekim drugim faktorom, kao i zbog truljenja, kvarenja ili raspadanja i isteklog roka trajanja za proizvode označene rokom trajanja „upotrebljivo do” u skladu sa propisima kojima se bliže propisuje deklarisanje hrane.
Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, bliže propisuje opšte uslove higijene hrane, posebne uslove higijene hrane životinjskog porekla i mikrobiološke kriterijume hrane.
Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, bliže propisuje maksimalne koncentracije određenih kontaminenata u hrani, kao i metode uzorkovanja i ispitivanja hrane radi utvrđivanja prisustva i nivoa određenih kontaminenata u hrani.“
Važan uslov za stvaranje boljeg okruženja za plasman bezbedne hrane ostaje proces digitalizacije, u kome nove tehnologije treba da doprinesu prepoznavanju opasnosti u svakoj od faza proizvodnje hrane i proceni njihove štetnosti po zdravlje. Do sad su novi alati obezbedili transparentniji i efikasniji nadzor, putem platforme eInspektor i eAgrara, koji doprinosi efikasnijoj kontroli poljoprivrednih proizvođača i usklađenosti sa veterinarskim, fitosanitarnim i standardima zaštite životne sredine.
Izvor: sajt Naleda (www.naled.rs)
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.