Završen društveni dijalog o rodno osetljivom jeziku

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Republike Srbije, u saradnji sa Univerzitetom u Novom Sadu i uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena i Delegacijom Evropske unije u Srbiji, organizovalo je danas u Novom Sadu treći i završni društveni dijalog na temu „Kako do rodno osetljivog jezika?“.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog naglasio je tom prilikom da je kroz održavanje društvenih dijaloga tema o rodno senzitivnom jeziku u proteklih nekoliko meseci prilično aktuelizovana u javnosti.

On je objasnio da je namera Ministarstva prilikom organizovanja skupova i društvenih dijaloga bila da pitanje primene rodno senzitivnog jezika učini dostupnim svim zainteresovanim stranama na čitavoj teritoriji Srbije.

Ministar je rekao da su posetama gradovima i opštinama, predstavnici tog ministarstva želeli da upoznaju predstavnike lokalne samouprave sa odredbama Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koje se tiču rodno osetljivog jezika.

Prema njegovim rečima, cilj je bio i da saslušaju različita stanovišta predstavnika zajednice i udruženja civilnog sektora i razgovaraju o svim nedoumicama koje su se pojavile u stručnoj i široj javnosti.

Ministar je naglasio da se ne može negirati činjenica da jezik predstavlja “živu materiju” i da je kao takav podložan promenama, kao i usklađivanju sa društvenim tendencijama, u kojem se koristi kao sredstvo komunikacije i razmene mišljenja.

On je ukazao na to da rasprava o jeziku ne može biti samo lingvističko polje delovanja, jer se u njemu prelamaju i pitanja koja se odnose na rodne stereotipe ili diskriminaciju na osnovu pola, kojima se bave druge grane nauke.

Više puta su na dijalozima pominjana zanimanja odomaćena samo u ženskom rodu, po pravilu ona na nižoj društvenoj lestvici, a koja se ređe primenjuju za zanimanja na višoj društvenoj lestvici, do sada predviđena isključivo za muškarce, rekao je ministar.

Ministar je naglasio da su to sve pitanja koja zahtevaju multidisciplinarni pristup u razvijanju rodne ravnopravnosti i smanjivanju rodne diskrimanacije, uključujući i veću vidljivost žena u javnosti. 

Ponovio je da se zakoni moraju sprovoditi, što uključuje i zakon koji uvodi “rodno osetljivi jezik”, ukoliko želimo da budemo deo demokratskog sveta i težimo poštovanju ljudskih prava i jačanju vladavine prava.

U susret početku zakonom propisane obaveze upotrebe rodno osetljivog jezika u junu 2024. godine, Ministarstvo je do sada organizovalo dva društvena dijaloga na ovu temu, u Beogradu 27. marta i u Novom Pazaru 24. maja ove godine.

Podsećamo, Zakonom o rodnoj ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, br. 52/2021) koji se primenjuje od 1. juna 2021. god. definisan je rodno osetljiv jezik kao jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu;

Izvor: sajt Vlade Republike Srbije (www.srbija.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.