Ekspanzija društvenih mreža ima i „tamnu stranu“ – primetan je porast kriminalnih aktivnosti usmerenih prema korisnicima.
Svedoci smo kvalitativne i kvantitativne ekspanzije društvenih mreža. Ova ekspanzija, međutim, ima i „tamnu stranu“ – primetan je porast kriminalnih aktivnosti usmerenih prema korisnicima.
Privatnost je rak-rana društvenog umrežavanja na internetu. Iako se za sve usluge na internetu ne može reći da u prvi plan stavljaju privatnost, kod društvenih mreža se privatnost najdrastičnije, najkonkretnije i najčešće narušava.
Korisnici sami postavljaju lične informacije, podatke i materijal koji spada u domen privatnog, te ih potom dele drugim korisnicima. Na taj način oni nesvesno i direktno pružaju mogućnost da se njihovi lični podaci zloupotrebe.
Privatnost korisnika je narušena samom objavom bilo kojih informacija na društvenom veb sajtu jer one automatski pripadaju kompaniji i ostaju sačuvane na njenim serverima čak i kada korisnik ugasi nalog.
Prihvatanjem nepoznatih osoba za prijatelje na socijalnim mrežama korisnik rizikuje da njegovi lični podaci, koje deli samo sa prijateljima, budu iskorišćeni u različite svrhe. Privatni podaci kao što je imejl adresa mogu dospeti na spam liste, tako da korisnik prima mimo svoje volje elektronsku poštu koja je najčešće komercijalnog ili propagandnog karaktera. Posećivanje sumnjivih linkova na „Fejsbuku“, na primer, dovodi korisnika u rizik da se zarazi „štetnim“ softverom, da izloži podatke na uvid javnosti, da postane subjekt fingiranih multimedijalnih sadržaja…
Imajući u vidu da se većina, ako ne i sve društvene mreže, baziraju na ekonomskim principima poslovanja, tehnička platforma društvenih mreža je tako koncipirana da od korisnika prikuplja podatke neophodne za upoznavanje i komunikaciju sa drugima, ali i podatke koji se filtriranjem segmentiraju i koriste u marketinške svrhe.
Primetno je da se lični podaci sa društvenih mreža koriste u cilju realizacije početnih faza određene kriminalne aktivnosti, dok se nastavak realizuje na klasičan način, u realnom svetu.
U tom kontekstu, društvene mreže se koriste u cilju pronalaženja saradnika i samih izvršilaca kriminalne aktivnosti, vrbovanja žrtava za pripremanje dela, za prikupljanje relevantnih informacija, pomaganje u vršenju određenih aktivnosti, obezbeđivanje sredstava i slično. Sa pojavom društvenih mreža i širenjem usluga elektronskih transakcija kriminalci su, takoreći, počeli ne samo da inoviraju metode za izvođenje prevara već i da automatizuju tehnike prikupljanja ličnih podataka u cilju postizanja što veće zarade.
Sajber kriminalci koriste tehnike socijalnog inženjeringa i fišinga kako bi došli do ličnih podataka žrtve. Na ovaj način žrtve mogu da pretrpe značajne finansijske gubitke ili, u ozbiljnijim slučajevima, čak i gubitak „elektronskog identiteta“, koji biva iskorišćen za kriminalne ciljeve. Štetu pričinjenu krađom podataka, dakle, ne bi trebalo izražavati samo u finansijskom gubitku već i u gubitku psihičkog integriteta ličnosti, reputacije i kredibiliteta…
Korisnici društvenih mreža, usled nedostatka edukacije u pogledu opasnosti kojima su izloženi, na svoje profile nepromišljeno ostavljaju informacije i multimedijalne sadržaje koji mogu biti zloupotrebljeni od različito motivisanih korisnika interneta. Osim što su izložena riziku od narušavanja lične privatnosti i zloupotrebe privatnih sadržaja, korisnici su izloženi riziku od političke ili ideološke manipulacije.
Informacije obznanjene na društvenoj mreži mogu zloupotrebiti kriminalci, mentalno poremećene ličnosti i slično. Korisnici, nesvesni opasnosti, ostavljaju podatke o adresi stanovanja, brojeve telefona, obaveštenja o tome da li žive sami ili u zajednici itd.
„Tviter“, koji je danas veoma popularan, čak omogućava objavljivanje ličnog rasporeda aktivnosti tokom dana. Informacije mogu biti zloupotrebljene za planiranje i izvršenje širokog spektra kriminalnih radnji: pljačke, kidnapovanja, fizičko i psihičko maltretiranje… Narušavanje lične privatnosti, dakle, može voditi i narušavanju fizičkog integriteta ličnosti.
Izvor: Večernje Novosti.