Alternativne krivične sankcije

Osoba koja je osuđena na kaznu zatvora je trajno obeležena kao kriminalac, ona je odvojena od porodice i prinuđena da prekine školovanje. Takva osoba najčešće gubi posao i može da dođe pod loš uticaj problematičnih pritvorenika, što povećava šanse da ponovo počini krivično delo. Ovi problemi mogu da budu izbegnuti širom primenom alternativnih sankcija, poručeno je juče na „Promociji alternativnih krivičnih sankcija i mera restorativne pravde“, projektu koji sprovodi Fondacija Centar za demokratiju u partnerstvu sa Viktimološkim društvom Srbije.
Nataša Vučković iz Fondacije Centar za demokratiju je istakla da je za primenu alternativnih sankcija neophodno obezbediti široku podršku javnosti.
– Mora se promeniti svest o alternativnim sankcijama. Kod naših političara je primetan strah od promocije ovih promena, jer smatraju da će biti okarakterisani kao meki i neodlučni u borbi protiv kriminala – navela je Vučkovićeva. Prema njenim rečima, strogom primenom kazni zatvora izlažemo mlade ljude negativnim uticajima i otežavamo njihovu rehabilitaciju.
Vesna Nikolić Ristanović iz Viktimološkog društva Srbije je rekla da je jedan od ciljeva ovog projekta da stručnoj i široj javnosti objasni razliku između restorativne i represivne pravde.
– Cilj nam je da proširimo krug ljudi koji razume da kazneni sistem treba da stremi razrešenju konflikata između žrtve i počinioca, što bi i jednima i drugima omogućilo lakši povratak u društvo – navela je Vesna Nikolić Ristanović.
Dušanka Garić, načelnica Odeljenja za tretman i alternativne sankcije u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, rekla je da su u poslednjih nekoliko godina ostvareni značajni rezultati na primeni alternativnih sankcija.
– Najpre su se primenjivale uslovne kazne i rad u javnom interesu, a odskoro se koristi i institut kućnog pritvora – kaže Garićeva i dodaje da otkako su počele da se primenjuju alternativne kazne, broj kratkih zatvorskih kazni, do godinu dana, smanjio se za 60 odsto.
Alternativne kazne čuvaju budžet
„ U 2013. godini izrečene su 253 kazne rada u javnom interesu, koje se prevode u 74.888 radnih sati. Tim radom je ostvaren prihod od 12.730.960 dinara. Da su kojim slučajem ti ljudi bili osuđeni na zatvorske kazne, oni bi ukupno proveli 25 godina u kaznenim ustanovama, što bi budžet koštalo nešto više od 46.000 evra“, navela je Dušanka Garić, ilustrujući ekonomsku dobit od alternativnih sankcija.

Izvor:Danas.