Da li se zapisnici o ispitivanju svedoka od strane radnika policije mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku

Novi Zakonik o krivičnom postupku uneo je brojne novine i prikom primene otvorio je brojna  pitanja i dileme.

Jedno od tih bitnih pitanja je i to: Da li zapisnik o ispitivanju svedoka od strane radnika policije u fazi istrage, sproveden o odredbama zakonika kojima su propisana pravila o njihovom izvođenju, može da se koristi kao dokaz prilikom donošenja sudske odluke?

Da bi odgovorili na ovo pitanje potrebno je prvo navesti odredbe ZKP koje regulišu ovlašćenja policije u fazi  predistražnog postupka, posebno u fazi istrage.

Odredbama člana 287. ZKP, u sklopu odredbi o ovlašćenjima organa predistražnog postupka, predviđena ovlašćenja policije da preduzima dokazne radnje pri čemu o tome mora bez odlaganja obavestiti nadležnog javnog tužioca (stav 1.) a dokazi, ukoliko su pribavljeni u skladu sa odredbama ZKP, mogu se koristiti u daljem toku krivičnog postupka (stav 2.).

Takođe, odredbama člana 288. ZKP određeno je da policija može pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja (stav 1.) ali ih ne može saslušavati u svojstvu okrivljenog niti ispitivati u svojstvu svedoka ili veštaka (stav 2.) osim u slučaju iz člana 289. ZKP (kada može, pod tu propisanim uslovima, saslušati lice u svojstvu osumnjičenog).

Ovlašćenja organa postupka u fazi istrage, predviđena su odredbama propisanim u Glavi XVI ZKP te je tako, između ostalog, odredbom člana 298. određeno da istragu sprovodi nadležni javni tužilac a odredbama člana 299. da javni tužilac koji dakle preduzima potrebne dokazne radnje, može preduzimanje pojedinih dokaznih radnji poveriti drugom javnom tužiocu (na čijem području treba preduzeti tu radnju) – stav 1. do stava 3. odnosno policiji – stav 4. u kom slučaju ih policija preduzima u skladu sa odredbama zakonika kojima su propisana pravila o njihovom izvođenju.

Iz citiranih zakonskih odredbi, prema stavu Vrhovnog kasacionog suda sadržanog u presudi KZZ 1140/2016 od 19.19.2016.godine: “Jasno proizilaze različite procesne pozicije i ovlašćenja policije u pogledu preduzimanja pojedinih dokaznih radnji a u različitim fazama postupka. Tako, u fazi predistražnog postupka policija samostalno može da preduzima sve dokazne radnje izuzev ispitivanja lica u svojstvu svedoka ili veštaka a u fazi istrage pak policija može preduzimati sve (pa i ove) dokazne radnje ukoliko joj je to povereno od strane tužioca i u tom smislu ni odredba člana 299. stav 4. a ni druge odredbe ZKP ne ograničavaju ova ovlašćena policiji na samo neke dokazne radnje”.

Dakle, kada su svedoci ispitani od strane radnika policije u skladu sa odredbama člana 499. stav 2. ZKP (budući da je reč o skraćenom a ne redovnom postupku) i člana 299. stav 4. ZKP (koji se u skraćenom postupku primenjuje u skladu sa odredbom člana 495. ZKP), nesumnjivo po ovlašćenju od strane nadležnog javnog tužioca to, po navedenom stavu Vrhovnog kasacionog suda, zapisnici o ispitivanju ovih svedoka od strane radnika policije ne predstavljaju dokaze na kojima se ne može zasnivati sudska odluka te nema mesta njihovom izdvajanju iz spisa predmeta i primeni odredbe člana 237. stav 1. ZKP.

U praksi, a u toku istrage javna tužilaštva retko poveravaju dokazne radnje policiji. Ukoliko to učine, takvi zaspsnici o ispitivanju svedoka predstavljaju dokaz na kome se može zasnivati sudska odluka.

Izvor: Izvod iz Zakona preuzet je iz programa “Propis Soft”-Redakcija Profi Sistem Com-a.