Izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji žena

U “Sl. glasniku RS”, broj 44/2015 od 20. maja 2015. god. objavljen je Sažetak Posebnog izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji žena, njihovom položaju, okvirima i ključnim problemima u ostvarivanju i zaštiti od diskriminacije. Izveštaj prenosimo u celosti.

„Na osnovu člana 49. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09),

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti objavljuje

Sažetak Posebnog izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji žena

U Srbiji, kao i u svetu, živi više žena nego muškaraca (51,3%), njihov položaj zakonski je izjednačen sa položajem muškaraca, ali su žene i dalje izložene različitim oblicima diskriminacije. To potvrđuju i stavovi građana, koji žene prepoznaju kao jednu od tri najdiskriminisanije društvene grupe. Razumevajući važnost principa nediskriminacije, proteklih godina Republika Srbija je izgradila valjan antidiskriminacioni pravni okvir. Usvojila je i učinila delom svog zakonodavstva najvažnije univerzalne i regionalne sporazume u oblasti ljudskih prava i radila na usvajanju i primeni fakultativnih protokola uz ove sporazume. Zakonom o zabrani diskriminacije, čijim je usvajanjem zaokružen nacionalni antidiskriminacioni pravni okvir, ustanovljen je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Time je Srbija učinila značajan korak ka implementaciji međunarodnih i evropskih antidiskriminacionih standarda.

Cilj ovog izveštaja je da pružimo celovit uvid u de iure i de facto stanje u ostvarivanju i zaštiti ravnopravnosti žena u Srbiji. U okviru svake oblasti, najpre je ukratko predstavljen normativni i strateški međunarodni i nacionalni pravni okvir, a nakon toga je dat opis stanja u Srbiji u vezi sa diskriminacijom žena i određenim oblastima. S obzirom na to da u Srbiji i dalje ne postoje objedinjeni podaci o pojavi diskriminacije, opis stanja je prezentovan kroz najvažnije nalaze istraživanja i analiza državnih organa, organizacija civilnog društva, zvaničnih statističkih podataka, kao i iz drugih dostupnih izvora. Opis stanja u ostvarivanju i zaštiti ravnopravnosti upotpunjen je kratkim prikazom ključnih problema u ostvarivanju i zaštiti od diskriminacije žena, na osnovu saznanja stečenih u postupku po pritužbama i iz drugih izvora.

Žene su diskriminisane u svim oblastima javnog i privatnog života, a diskriminaciji su posebno izložene žene iz višestruko marginalizovanih grupa. Za položaje, profesije i zanimanja žena i dalje se koristi muški rod, žena iz višestruko marginalizovanih grupa nema u javnom životu, posebno na mestima na kojima se odlučuje, a žene su nedovoljno zastupljene u izvršnoj vlasti na svim nivoima. Pored toga, nastavni materijali obiluju rodnim stereotipima, romske devojčice su u posebno lošem položaju u sistemu obrazovanja, a prisutna je rodna segregacija zanimanja. Žene su izložene diskriminaciji prilikom zapošljavanja i na radnom mestu, od postavljanja pitanja u vezi sa planiranjem porodice, preko seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, do nemogućnosti napredovanja i/ili degradaciji nakon povratka sa korišćenja odsustva sa rada radi nege deteta. Veoma je mali broj preduzetnica, kao i žena na upravljačkim položajima u kompanijama. Položaj žena na selu je loš, mali je broj vlasnica poljoprivrednih gazdinstava, a otežan im je pristup zdravstvenoj zaštiti i drugim javnim uslugama. Žene su izložene raznim oblicima nasilja, a zaštita od nasilja nije adekvatna, a žene su često izložene sekundarnoj viktimizaciji nakon prijavljivanja nasilja. Iako postoje izvesni pomaci u učešću žena u sektoru bezbednosti, njih još uvek nema dovoljno na visokim pozicijama odlučivanja. U medijima se žene još uvek žene prikazuju seksistički i stereotipno, o nasilju nad ženama se piše na senzacionalistički način, a žene iz višestruko marginalizovanih grupa skroz su nevidljive u medijskom prostoru. Višestrukoj diskriminaciji posebno su izložene žene sa invaliditetom, Romkinje, starije žene i devojčice, kao i žene iz migrantskih grupa.

Radi delotvornog suzbijanja diskriminacije žena i uspostavljanja efektivne rodne ravnopravnosti, potrebno je:

1. Propisati obavezu „urodnjavanja” svih javnih politika (gender mainstreaming), tj. integrisanje rodne perspektive u sve odluke i javne politike, kako bi se obezbedilo uklanjanje sistemskih i strukturnih uzroka rodne neravnopravnosti i stvorili uslovi za transponovanje rodne ravnopravnosti na koherentan, celovit i sistematičan način.

2. Razviti metodologiju, odgovarajuće alate i kapacitete za usklađivanje javnih politika sa principom rodne ravnopravnosti i jednakih mogućnosti za žene i muškarce, uključujući žene i muškarce iz depriviranih i marginalizovanih društvenih grupa.

3. Razviti metodologiju, odgovarajuće alate i kapacitete za rodnu analizu zakona i drugih propisa i praćenje njihovih efekata u odnosu na žene i muškarce, uključujući žene i muškarce iz depriviranih i marginalizovanih društvenih grupa.

4. Ojačati kapacitete institucionalnih mehanizama za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, obezbediti balans u njihovoj polnoj strukturi; unaprediti procedure u radu, učiniti transparentnim proces izrade i realizacije programa rada, uključujući i izveštavanje, unaprediti saradnju institucionalnih mehanizama na državnom, pokrajinskim i lokalnom nivou; unaprediti saradnju sa organizacijama civilnog društva u planiranju i sprovođenju aktivnosti; obezbediti kontinuitet u radu institucionalnih mehanizama.

5. Unaprediti uticaj Ženske parlamentarne mreže ustanovljavanjem unutarparlamentarnih procedura koje će omogućiti konsultovanje poslanica o pitanjima značajnim za rodnu ravnopravnost.

6. Kontinuirano raditi na edukaciji nosilaca pravosudnih funkcija, policijskih službenika i zaposlenih u državnoj upravi iz oblasti rodne ravnopravnosti i antidiskriminacionog prava.

7. Blagovremeno pristupiti pripremi strateških dokumenata čije važenje ističe 2015. godine, kao što su Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje ravnopravnosti polova (2009–2015), Nacionalni plan akcije za decu (2004–2015), Nacionalna strategija za unapređivanje položaja Roma, Dekada Roma 2005–2015, Strategija o starenju (2009–2015), Akcioni plan za sprovođenje Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom (2013–2015) i dr. Prilikom pripreme svih strateških dokumenata obezbediti rodnu perspektivu, realno definisati ciljeve i aktivnosti, obezbediti izvore finansiranja i spovesti širok konsultativni proces koji obezbeđuje učešće građana i organizacija civilnog društva.

8. Obezbediti punu transparentnost i inkluzivnost u sprovođenju Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije.

9. Unaprediti i uskladiti antidiskriminacioni pravni okvir usvajanjem novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti i izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije.

10. Propisati obaveznu kvotu od najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola u svim organima izvršne vlasti; operacionalizovati način praktične primene zakonskog pravila kojim je propisano da u sastavu svih parlamentarnih delegacija koje sudeluju u međunarodnoj saradnji bude najmanje 30% lica manje zastupljenog pola.

11. Preduzeti sve neophodne mere kako bi se obezbedila ravnomerna zastupljenost žena i muškaraca u svim organima, na svim nivoima vlasti; preduzeti posebne mere za povećanje broja žena u telima koja se bave bezbednošću, ekonomijom, finansijama i slično, kao i povećanje broja muškaraca u telima koja se bave obrazovanjem, zdravstvenom i socijalnom zaštitom i dr.

12. Preduzeti sve neophodne mere kako bi se povećalo učešće žena iz višestruko diskriminisanih grupa u javnom životu, posebno u političkom životu i u zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti na svim nivoima.

13. Preduzeti sve potrebne mere kako bi se obezbedila dosledna upotreba rodno senzitivnog jezika u propisima i službenoj komunikaciji državnih organa. U ovom smislu izmeniti Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa i Metodologiju za izradu podzakonskih propisa.

14. Unaprediti sadržaj nastavnih materijala i nastavne prakse na svim nivoima obrazovanja i vaspitanja radi prevazilaženja rodnih stereotipa i predrasuda i promovisanja rodne ravnopravnosti, kulture ljudskih prava, tolerancije i nediskriminacije; preduzeti sve potrebne mere kako bi se prevazišla vertikalna i horizontalna rodna segregacija u obrazovanju.

15. Preduzeti sve neophodne mere za povećanje broja žena na pozicijama odlučivanja u sektoru bezbednosti i potpuno integrisanje rodne perspektive u sektor bezbednosti; ojačati kapacitete i unaprediti procedure u radu institucionalnih mehanizama, uključujući i procedure planiranja i izveštavanja; ojačati rodnu dimenziju u sadržaju nastavnih programa na svim nivoima školovanja i usavršavanja u sektoru bezbednosti; unaprediti transparentnost i učešće javnosti u kreiranju i sprovođenju bezbednosnih politika, kao i u sprovođenju aktivnosti utvrđenih Nacionalnim akcionim planom za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN u Republici Srbiji; blagovremeno započeti sa izradom novog Nacionalnog akcionog plana, uz punu participaciju relevantnih organa i institucija, kao i predstavnika organizacija civilnog društva.

16. Unaprediti normativni okvir sistema zaštite od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, u skladu sa standardima utvrđenim Istambulskom konvencijom. To, pored ostalog, podrazumeva odgovarajuće izmene i dopune krivičnopravnih propisa koje bi omogućile: sprovođenje mere zaštitnog nadzora prema izvršiocima krivičnih dela sa elementima nasilja, uvođenje mera bezbednosti kojima bi se sprečilo novo ispoljavanje nasilja, krivičnopravnu zaštitu od nasilja za sve članove porodice koji imaju pravo na porodičnopravnu zaštitu, sprečavanje zastarevanja krivičnih dela protiv polne slobode učinjenih prema detetu do njegovog punoletstva, inkriminacija sakaćenja ženskih polnih organa, proganjanja i seksualnog uznemiravanja kao posebnih krivičnih dela, delotvorniju krivičnopravnu zaštitu odraslih i dece od seksualnog nasilja, delotvorniju krivičnopravnu zaštitu maloletnih i nemoćnih lica u slučajevima nanošenja lakih telesnih povreda od strane lica kojima je privremeno povereno na čuvanje, lečenje, negu, obrazovanje i vaspitanje; u radu na unapređivanju normativnog okvira uzeti u obzir predloge koje su uputili nezavisni državi organi i ženske nevladine organizacije, na osnovu svojih uvida i iskustava stečenih u radu sa žrtvama rodno zasnovanog nasilja.

17. Preduzeti sve potrebne mere radi unapređivanja efikasnosti i delotvornosti u pružanju porodičnopravne i krivičnopravne zaštite od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja; obezbediti koordinisano i efikasno delovanje institucija sistema u pružanju podrške i pomoći žrtvama.

18. Uspostaviti i operacionalizovati jedinstven i standardizovan sistem za prikupljanje podataka o nasilju u porodici i drugim oblicima rodno zasnovanog nasilja.

19. Preduzeti sve potrebne mere kako bi se obezbedio odgovarajući nivo pomoći i podrške ženama žrtvama trgovine ljudima, prilagođen njihovim individualnim potrebama; preduzeti mere kako bi se sprečila njihova sekundarna viktimizacija i omogućila puna reintegracija.

20. Preduzeti sve neophodne mere kako bi se smanjio broj nezaposlenih žena, posebno žena iz višestruko diskriminisanih grupa, uključujući i uvođenje posebnih mera za zapošljavanje teže zapošljivih grupa žena (Romkinje, starije žene, žene sa invaliditetom).

21. Preduzeti sve neophodne mere kako bi se eliminisala diskriminacija žena u reproduktivnom periodu, prilikom zapošljavanja i na radnom mestu.

22. Preduzeti sve neophodne mere kako bi se stvorili uslovi za usklađivanje porodičnog i poslovnog života i povećao broj očeva koji koriste odsustvo sa rada radi nege deteta.

23. Kreirati i realizovati edukativne programe namenjene zaposlenima u inspekcijama rada kako bi bili obučeni za prepoznavanje i adekvatno reagovanje u slučajevima diskriminacije žena na radu i u vezi sa radom.

24. Propisati obavezu svih organa javne vlasti i privatnih poslodavaca da razviju interne mehanizme za suzbijanje i zaštitu od diskriminacije, kao i vođenje rodno balansirane kadrovske politike i upravljanje rodnom i drugom raznovrsnošću, uključujući i mehanizme za prevazilaženje problema „staklenog plafona”.

25. Usvojiti Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji će obezbediti delotvoran pristup pravdi, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, uključujući i pristup pravdi ženama žrtvama rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije; kreirati i realizovati programe informisanja žena, uključujući i žene iz višestruko diskriminisanih grupa, o imovinskim pravima u bračnoj i vanbračnoj zajednici i porodici i mehanizmima za zaštitu i ostvarivanje ovih prava.

26. Pripremiti i realizovati posebne mere za podsticanje ženskog preduzetništva, uključujući i žensko socijalno preduzetništvo; uspostaviti jedinstven i lako dostupan sistem prikupljanja, registrovanja i analize podataka o ženskom preduzetništvu; izmeniti postojeća zakonska rešenja koja onemogućavaju vođenje rodno osetljive statistike o ženskom preduzetništvu i doneti neophodna podzakonska akta.

27. Usvojiti Strategiju za unapređenje ekonomskog položaja žena sa sela.

28. Preduzeti sve neophodne mere kako bi se svim ženama obezbedio pristup zdravstvenim uslugama, uključujući i usluge u vezi sa reproduktivnim zdravljem. Posebno obratiti pažnju na obezbeđivanje adekvatnog pristupa uslugama zdravstvene zaštite za žene iz višestruko diskriminisanih grupa, posebno za žene sa invaliditetom, Romkinje, starije žene, žene izbeglice i interno raseljene žene i dr. Obezbediti jednaku dostupnost savetovališta za planiranje porodice.

29. Kreirati i realizovati programe za prevazilaženje problema rane udaje i materinstva.

30. Kreirati i realizovati edukativne programe namenjene zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, u cilju povećanja nivoa znanja i razumevanja diskriminacije žena, posebno višestruko diskriminisanih žena. U edukativne programe uključiti savetnike za zaštitu prava pacijenata i članove lokalnih saveta za zdravlje, kao i zaposlene u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i filijalama fonda.

31. U programe srednjih škola uvesti zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom i seksualnom zdravlju.

32. Kreirati i realizovati odgovarajuće edukativne programe za novinare u vezi sa diskriminacijom žena, posebno uključiti teme o posledicama seksističkog predstavljanja žena u medijima, senzacionalističkog izveštavanja o slučajevima nasilja nad ženama i dr.

33. Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom izričito propisati da pravo na roditeljski dodatak može da ostvari i otac deteta, ukoliko majka nema državljanstvo Srbije.

34. Revidirati propise o sticanju državljanstva koji će omogućiti ženama stranog državljanstva da steknu državljanstvo Srbije po osnovu činjenice da su rodile dete koje je državljanin Srbije.

35. Revidirati propise o azilu kako bi žene u pratnji muškaraca dobile informacije o pravu da podnesu samostalan zahtev za azil i u procesu ostvarivanja prava na azil mogle da daju izjave odvojene od svojih pratilaca.

36. Reformisati propise o lišenju poslovne sposobnosti u skladu sa savremenim socijalnim modelom invaliditeta i međunarodnim standardima u ovoj oblasti, kako bi se obezbedilo da osobe sa invaliditetom, uz odgovarajuću podršku, na ravnopravnoj osnovi uživaju sva garantovana prava, uključujući i pravo na poslovnu sposobnost.

37. Unaprediti pravni položaj transpolnih osoba, donošenjem posebnog zakona ili izmenama i dopunama postojećih propisa, kako bi se omogućilo da novi identitet u potpunosti integrišu u svoj privatni i profesionalni život, uz puno poštovanje prava na privatnost.

38. Doneti propise kojima se omogućava registracija istopolnih parova i regulišu dejstva, pravne posledice i način prestanka registrovanih partnerstava, u skladu sa preporukama Saveta Evrope.

39. Usvojiti Strategiju za borbu protiv diskriminacije žena u sportu, kojim će se definisati mere i aktivnosti državnih organa i drugih društvenih aktera, u cilju sprečavanja i suzbijanja diskriminacije u sportu; kreirati i sprovesti posebne programe za razvoj ženskog sporta i promociju sporta među ženama svih starosnih doba, uključujući i žene sa invaliditetom i devojčice.

40. Obezbediti adekvatan poslovni prostor i ojačati kapacitete institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Sažetak objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Broj 021-01-00197/2015-03

U Beogradu, 15. maja 2015. godine

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti,

dr Nevena Petrušić, s.r.