Javno mesto kao uslov za postojanje prekršaja prema novom ZJRM

Prema čl.3. st.1.tač.1.2. i 3. Zakona o javnom redu i miru, upotrebljeni izrazi imaju sledeće značenje:

1) javni red i mir – jeste usklađeno stanje međusobnih odnosa građana nastalo njihovim ponašanjem na javnom mestu i delovanjem organa i organizacija u javnom životu radi obezbeđenja jednakih uslova za ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda građana zajemčenih Ustavom;

2) javno mesto – jeste prostor dostupan neodređenom broju lica čiji identitet nije unapred određen, pod istim uslovima ili bez posebnih uslova;

3) prekršaji protiv javnog reda i mira – jesu protivpravna dela kojima se na javnom mestu ugrožava ili narušava javni red i mir, stvara uznemirenje ili ugrožava sigurnost građana, ometa kretanje građana na javnim mestima ili ostvarivanje njihovih prava i sloboda, vređa moral, ugrožava opšta sigurnost imovine, vređaju ili ometaju službena lica ili se na drugi način narušava javni red i mir;

Imajući u vidu navedene odredbe, kod prekršaja gde je propisano “narušava javni red mir” potrebno je da radnje tih prekršaja budu preduzete na javnom mestu, dakle, na prostoru dostupnom neodređenom broju lica čiji identitet nije unapred određen, pod istim uslovima ili bez posebnih uslova .

Potrebno je da se događaj odigra na javnom mestu jer to predstavlja bitan elemenat prekršaja. U suprotnom, ukoliko se to desi u privatnoj kući ili kakvom drugom nejavnom prostoru, nema prekršaja, jer nema bitnog elementa za njegovo postojanje.

Isti stav izražen je u presudi Vrhovnog kasacionog suda, Kzz Pr 13/2016 od 26. aprila 2016. god.

Izvor: Redakcija “Profi Sistema”.