Ko snosi troškove krivičnog postupka u slučaju smrti okrivljenog?

Odgovor na ovo pitanje sadržan je u odredbama člana 265. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku:

U ovom članu propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3) kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Pored navedenog, članom 20. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da ako se u toku krivičnog postupka utvrdi da je okrivljeni umro, organ postupka će rešenjem obustaviti postupak.

Može se pouzdano zaključiti da odredba člana 265. stav 1. ZKP ne pravi razliku u pogledu obaveze naknade troškova krivičnog postupka na teret budžetskih sredstava s`obzirom na razlog obustave krivičnog postupka, zbog čega se navedena zakonska odredba odnosi i na slučaj obustave krivičnog postupka usled smrti okrivljenog.

Dakle, kada naslednici okrivljenog u zakonskom roku podnesu zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, to je sud u obavezi da o istom zahtevu odluči u smislu odredbe člana 265. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, naslednici okrivljenog prema kome je krivični postupak obustavljen zbog smrti, imaju pravo da potražuju naknadu troškova tog krivičnog postupka u odnosu na sva plaćanja koje je okrivljeni izvršio tokom istog, a sve u smislu člana 265. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. tačka 1)-6) ZKP i člana 3. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, jer bi ta sredstva, da nije bilo krivičnog postupka, ušla u ostavinsku masu i bila predmet nasleđivanja.

Izvor: Redakcija Profi Sistema Com-a.

Izvor: Izvod iz Zakona i Pravilnika preuzet je iz programa “Propis Soft”-Redakcija Profi Sistem Com-a.